Trun smo i tren

01 СÐ, 2012

Египат је...(2. део)

Египат је... — Аутор trunsmoitren @ 09:26

(Сфинга: приближавање) 

ЕГИПАТ:

Е јер је егзотичан;

Г, јер је Гиза његов драгуљ;

И, јер је Изида неприкосновена;

П, јер има пирмиде и папирус;

А, јер се поноси Александријом, Абу Симбелом и Асуаном, Амоном Ра;

Т, јер је Тутанкамон тајна.

 

Египат је одувек мамио и оне који су жељни авантуре, и оне који су жељни мира, и оне који су жељни знања. А он је  био и остао тајна.

 

Иако постоје бројни материјални докази о духовној надмоћности старих Египћана и о знањима која превазилазе остатак света, чији су резултати, између осталог, и невероватне грађевине и бројна уметничка дела која почивају у престижним европским музејима (првенствено у Француској и Енглеској), мада је много тога, срећом, остало и у земљи порекла, оно што је у Египту највредније и најважније остаје непознаница.

 

Гледамо пирамиде и Сфингу, застаје нам дах од Тутанкамоновог златом уоквиреног погледа, златне маске, накита који нема цену, оружја и оруђа,задивљени смо лепотом и величином храма у Луксору и осталих тебанских красота, плаши нас оно о чему размишљамо док посматрамо мумије и остатке прастарих животиња, али оно што је њихова суштина – остаје нам недоступно и недодирљиво.

 

Јављају се нове претпоставке и теорије, модерни приступи старој цивилизацији, али ова земља, библијски Мисир, из које је Мојсије извео свој народ после четрдесетогодишњег лутања пустињом, земља у којој су своје краткотрајно прибежиште нашли и Богородица и Богочовек и у којој и данас Копти чувају успомену на своје хришћанско порекло и живе у слози са већинским, муслиманским становништвом, остаје привлачна за безбројне туристе из целог света.

 

У Хургаду, кажу становници, највише туриста долази из Русије, а у Шарм ел Шеик, друго најпознатије летовалиште, има више Италијана и западњака.  

Уживах слушајући на сваком кораку руски језик. О, како лепо и меко Египћани говоре руски, да само знаш, а како набадају инглиш...!

 

Извори кажу да су египатску земљу која је плодна, ону која је давала живот онда када се Нил излије, називали црном земљом, црницом, за разлику од пустињске земље, која је названа црвеном.  Црвено и црно – две су боје које су се нашле и на застави ове земље.

 

Иако се симболика боја на египатској застави другачије тумачи («Застава је подељена на три хоризонтална дела, црвене, беле и црне боје. На белој подлози се налази египатски национални симбол: Саладинов орао (златни орао прекривен штитом на којем арапском словима пише име земље).Црвена боја се односи на период пре револуције који је био окарактерисан борбом против окупације Велике Британије. Бела је симбол револуције из 1952. која се завршила без крвопролића, а црна је симбол краја британског колонијализма и монархије. Ове боје су постале традиционалне панарапске боје и налазе се и на заставама Јемена, Сирије и Ирака. Заставе ових земаља се разликују по амблему у свом центру», каже Википедија), мени се чини да те две боје, између којих стоји бела, нису случајно на том месту.

 

Египат је други/другачији континент- црна, тајанствена, дивља, динамична, пуна изненађења Африка.

 

Египат је други/другачији свет (тачније, спада у земље тзв. Трећег света), менталитет, исхрана, ритам...

 

Египат  је друга/другачија клима (суптропска).

Киша и магла су ретке појаве. Сунце, песак, море, небо, гранит - много чешће.

 

Египат  је земља контраста: величанствена и чудесна историја наспрам сиромашне, неизвесне и, чини ми се, тужне садашњости...

 

Египат је сјај фараона и беда потомака.

 

Египат је сунце на небу и топлота на земљи, у земљи, око нас. Мој наклон, Амоне Ра.

 

Египат је Нил, Сфинга, папирус, хијероглифи, пирамиде, камиле, Луксор, Абу Симбел, Асуан, Александрија, Књига мртвих, Амон Ра, Озирис и Изида, Хорус, Анубис, Птах, Тутанкамон, Нефертити, Клеопатра...

 

Египат је више од деведесет посто пустиње, мање од десет посто копна и осамдесет милиона становника.

 

Египат је деведесет посто становника муслиманске вероисповести и десет посто хришћана, Копта.

 

Египат је Црвено море, најраскошније и најтоплије море које видех. Пред полазак на пут, рекох у себи: «Ако треба да је крај, нека буде у црвеном.»

О. Памук ми објасни: »Значење је бојâ да буду пред нама и да их видимо.Ономе који не види, није могуће објаснити што је то црвено.« Видим и не треба ми објашњавати.

 

Египат је песак, прах, запуштеност и немар на све стране; велелепни хотели и рајски вртови наспрам безбројних започетих зградетина и хотела које прекрива прашина и који можда никада неће бити завршени (јер би власници морали да плате велики пораз). Оно што доврше, већ је начето зубом времена, топлим ветровима, засуто песком и прашином. Читав Египат је једно велико градилиште.

И кал (изузев то мало хотела уз море).

 

Египат је сиромаштво. Месечна плата хотелских радника је око 50-60 евра, и од ње треба да исхране бројне породице. Да није бакшиша од туриста, на чију неопходност нам указују водичи, ко зна шта би било...А сви насмејани, дружељубиви, жељни приче (и нарочито белих жена).

 

Египат су камиле. Бај д веј, највећа понуда дата онима са којима бејах (за мене) је- 500 камила. Срећа те ме моји «чувари» воле па ме не дадоше, мада размишљаху;-).

 

Египат је непрестано удварање белој жени и удовољавање туристима

 

Египат је непресушни осмех, трпљење, достојанство у беди.  

 

Било како било, вредело је проћи кроз пустињу, видети фатаморгану, возити се џиповима и посетити бедуинско село; вредело је гледати плес окрећућих дервиша (што је нешто потпуно невероватно и прелепо), уронити у Рајско острво, па макар корали разрезали десно стопало, и пливати по Црвеном мору; вредело је видети Каиро и његов музеј (безбројне драгоцености у музеју, рачунајући и садржај Тутанкамонове гробнице, али и оно што ме је нарочито дирнуло – статуе писара изложене у музеју, лепше од оне најпознатије која почива у Лувру, писара чије ме  живе очи и сада гледају); вредело је возити се Нилом...

 

Вредело је све!

 

Nota bene, човече - путниче:

Египат је на карти твог срца и твоје мисли condizio sine qua non!

 

Виолета Милићевић 


Коментари

  1. Египат је земља коју треба посетити, и тешко је не пожелети то после оваквих речи.

    Аутор Јанакис — 02 СР2012, 16:27

  2. Не могу да прећутим па ме убиј :)) за овим by the way нема потребе.

    Аутор Јанакис — 02 СР2012, 17:09

  3. Јанакис,
    1)Биће још много приче о Египту, и много прилога којима тај закључак још треба поткрепити. Покушаћу да ту причу завршим за највише петнаестак дана.
    2)Да избришем, онда, тај део? ;-))))

    Аутор trunsmoitren — 03 СР2012, 19:52

  4. Мислим да Запад никад није отишао одавде. Заправо, више него јасно се осећа и да су Египат и Запад, бар овај који дрма светом, у тајној свези. Сетила сам се твоје приче како ниси хтела да уђеш у маузолеј Лењина, радости, а ето, мумификовани Лењин је, тај сам чин, у тесној свези са Египтом. Међутим, постоји нешто што је другачије, а то је да је Лењин, за разлику од фараона, био човек подложан многим болестима, док се код фараона то није смело дешавати. Али Египћани су хтели да напредују са здравим фараоном, и то је разумљиво, са комунистима свет мора да - трули.

    Аутор pricalica — 03 СР2012, 19:55

  5. Ма јок, него следећи пут да поведеш са собом бољег преговарача :-) Све испод 703 камиле није прихватљиво :))

    Аутор Јанакис — 03 СР2012, 21:14

  6. Причалице, чини ми се да говоримо њиховој о жељи за трајањем по сваку цену, о жељи да се надмудре Бог и природа тако што ће оно што је трулежно (тело) постати нетрулежно, али на вештачки начин.
    Занимљиво је и то да је Тутанкамон умро у 19. години, и да је већ био прилично болестан. Чак је користио и најразличитије штапове (сачувани су, наравно, као и све друго што му је припало, и они су чудо уметности), али је, као што знамо, овде штос у процесу мумификације, тј. како се то радило (што мени делује страшно, јер су се на посебан начин вадили органи и све друго се радило на посебан начин који је омогућио да и сада гледамо остатке тог рада).
    Египћани су веровали да је владар Божји представник на земљи и да од њега зависи и Нил, тј. поплављивање земљишта које би донело богату жетву, а самим тим напредак, бољи живот, што је нормална људска потреба.
    Рекла бих да је Запад покушао да од Египћана преузме модел који није могао да се накалеми на то подручје.

    Аутор trunsmoitren — 03 СР2012, 23:02

  7. Јанакис, имаћу то у виду ако кренем на ту страну.
    Са том бројком дева могли бисмо да направимо караван и да лудујемо по пустињи све у шеснаест!:-)))

    Аутор trunsmoitren — 03 СР2012, 23:06


Додај коментар

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме

Powered by blog.rs