Trun smo i tren

Има ли Бога?

- Има ли Бога? – упита један надмени газда Светог Саву.

- Има!

- Покажи ми га, па ћу да поверујем да га има!

- А имаш ли ти, добри човече, памети?

- Наравно да имам памети! – одговори изненађено и помало увређено газда.

- Покажи ми је, па ћу да верујем да је имаш.

Постиде се газда, па ућута. После неког времена невољно рече:

- Биће да Бога ипак има, иако се не може показати.

Загрли га Свети Сава радосно, па му рече:

- Е, ко би рекао да ћемо тако брзо показати – ја теби да Бога има, а ти мени да имаш памети!

 ***

Улази ли грех на уста?

Почео неки човек да зида кућу, па кад чу да је у село дошао Свети Сава, замоли га да дође и Свети Сава очита молитву, да би посао што боље завршио.

Оде Свети Сава код њега, кад има шта да види: Домаћин спрема месо за ручак, као да није пост.

– А знаш ли ти, домаћине, да је сад пост?

– А, грех не улази на уста, него излази из уста! – само одмахну руком овај.

– Ко те то научи?

– Неки човек. Још је рекао да то у Светом Писму пише и да је сам Христос то рекао!

– Добро! – рече Свети Сава. – Нека ти је са срећом нова кућа! Темељ си ставио. Сад баци, како било, једну циглу на њега па се усели и у здрављу да живиш у кући довека!

– Шта то причаш, човече Божји, за кућу су потребне све цигле, а не само једна! А и оне морају да буду стављене равно, у четири зида, строго по пропису, а не бачене било како, иначе ништа нема од куће!

– Е, синко мој, тако је и са побожним животом! Ако неко хоће да се спасе није довољно да зна само једну реченицу из Светога Писма, па и њу искривљено и наопако, него све! На много места у Светом Писму сам Христос говори да је пост неопходан и да се без поста не можемо спасти! Ко пости – душу гости!

Светосавско звонце