Trun smo i tren

Улм, Партнерство на делу

Улм — Аутор trunsmoitren @ 20:56

http://www.dodaj.rs/f/1q/KT/3LYU3MxG/bgdulm-partnerstvo.jpg 

Предлог мојих претпостављених био је изненадан, а моја одлука брза.

Неколико тренутака сам се двоумила и питала хоћу ли бити на висини задатка и хоћу ли умети да се снађем у околностима које су свима нама непознаница, а које су, по свој прилици, основа за један нови почетак, а онда сам рекла ДА, иако не спадам у оне који предају стручне, економске предмете и не говорим енглески језик, што је пожељно.

Храбре је, и овога пута, као што се често дешава, пратила срећа која се хиљадила и које ћу се често и радо сећати.

Реч је о пројекту «Партнерство на делу», о размени идеја, програма, ученика и професора. Испоставило се, бар у нашем случају, да је то била размена  најпозитивнијих могућих искустава везаних за професију, али и ставова о разним животним питањима. Никада ми Немачка није била ближа нити жеља за учењем немачког језика снажнија него тек минулог марта.

Улм нас је очарао, као и људи које смо упознали и који ниједан тренутак нашег боравка у том граду нису препустили случају.

***

Радовала сам се одласку у Улм јер сам открила три важна елемента која нас спајају, а то су: Дунав, врабац и ушће. 

http://www.dodaj.rs/f/3X/L8/daWWVWt/bgdulm-dunav.jpg 

Дунав, једна од рајских река, протиче кроз оба града, и повезује нас својим дугим током.

 http://www.dodaj.rs/f/2j/pj/2fSVh785/bgdulm-vrabac.jpg

Врабац је симбол оба града, само што се према том симболу становници Улма односе много пажљивије него ми, пошто постоје бројне статуе врабаца у најразличитијим бојама и од најразличитијих материјала, где год се кретали по Улму. Права је чаролија обилазити град и откривати једну по једну статуу тог летећег весељака који нас обрадује где год да га затекнемо.

Најпознатији се налази на катедрали са највишим торњем на свету, на улмском Минстеру, јер је, како легенда каже, баш врабац показао градитељима како да изграде ову велелепну катедралу.

http://www.dodaj.rs/f/2W/oz/1HdOPMeL/bgdulm-usce.jpg

Ушће Саве у Дунав такође постоји у Улму, али на слици. Насликано је 1717. године као мурал на Лепој кући (Das schöne Haus) која се налази на крају Рибарског насеља, неколико метара од дунавског кеја.

http://www.dodaj.rs/f/3A/Xd/2oyutUnJ/bgdulm-usce-i-sajka.jpg

Испод те слике живих боја, поред које смо се сви сликали, налази се једна велика реплика шајке којом су становници Улма пловили (нарочито током турског рата,1664-1718) ка нашем ушћу и ка Војводини, где су живели до краја Другог светског рата, након чега су се вратили у своју постојбину.

Потомци тих људи и данас негују љубав ка привременој постојбини својих предака и поносе се и једном и другом домовином, а многи од њих говоре и српски.

http://www.dodaj.rs/f/2/Xr/4e7tGw9/bgdulmajnstajn-i-mileva.jpg

Још једна спона између наших земаља јесте Алберт Ајнштајн, рођен у Улму, а ожењен нашом Милевом Марић.  

Како да се човек, после свега наведеног, не осећа у том далеком граду као код своје куће, и не пожели да свима са којима ступи у контакт говори о чарима Улма и о љубазности његових становника!

А о Кривом торњу (Месарској кули), Рибарској четврти, Кривој кући (која је ушла у Гинисову књигу рекорда), Градској кући, Спомен-обележју Албрехту Лудвигу Берблингеру, легендарном „улмском кројачу“, и о другим знаменитостима такође се може много тога написати. Но, о томе – неки други пут!

Виолета Милићевић


Светлост постојања

Трун смо и трен — Аутор trunsmoitren @ 18:56
http://www.dodaj.rs/f/2C/iv/soMmxcI/svetlost-postojanja.jpg

Тамо далеко, хор руске армије "Александров"

Моји видео-записи — Аутор trunsmoitren @ 17:04

 

Бејах на величанственој музичкој прослави Дана Русије, у Сава центру, на концерту хора руске армије "Александров" и Кустуричиног "No smoking orchestra".
Тај концерт је требало да се одржи у јуну, онда када је Дан Русије, али је из техничких разлога одложен и одржан 26. октобра увече.
Уживала сам у свакој секунди концерта, било да је певао (и свирао) "Александров", било Куста и његов фантастични оркестар.
Све је било лепо, али је свирање Д. Спаравала, виртуоза на виолини, са виолином на рамену, са виолином подигнутом изнад главе или пак на Кустиној ципели (без гледања у жице) - било нешто сасвим посебно.
Када се помену и Кустине најаве типа: "Човек који је новцу рекао не", уз објашњење да је одбио понуду "Cirque du soleil-a" од три милиончета еврића, јасно је да је и шоу програм био на висини.

 

Сава центар је био пун, како и доликује овој свечаности, и не знам шта је лепше звучало: "Тамо далеко", "Очи чарние", "Каљинка", одломак из Кустине опере или песме његовог бенда, али одлучих да поставим бар овај видео-запис који ће пренети делић атмосфере (у нади да ово није једини концерт ових мајстора свог заната, уметника, љубитеља и извођача предивних композиција).


Волим те

Пријатељи — Аутор trunsmoitren @ 22:38
 
http://www.dodaj.rs/f/45/kd/1dEps4FX/1/volim-te4.jpg  

Сасвим обична песма

Трг чуда — Аутор trunsmoitren @ 09:38
Захваљујем и овога пута Rossabelli што је осликала и озвучила ову моју песму, а Spring што ју је превела на енглески. 

Увек добро

У почетку беше реч — Аутор trunsmoitren @ 23:36

http://www.dodaj.rs/f/41/r7/3VlSmWwW/kisobrani-duganebo.jpg

(Слика са интернета) 

Сретох у родном граду свог гимназијског професора.

Ишао ми је у сусрет и, мада сам помислила да ме неће препознати пошто се нисмо срели петнаестак година, а од тада сам се и-ха-хај променила  (десетак година сам већ плавуша, а то је велика промена у односу на оно смеђокосо и дугокосо чељаде коме је он некада предавао математику), наравно да ме је препознао.

Понекад мрзим свој адолесцентски стид и несигурност, који умеју да се повампире и савладају здраворазумски поглед на светБар ја знам да није могуће заборавити лица својих ученика, како год изгледали после много година...!

Кад ми се сасвим приближио, климнуо је главом и упитао:

 -  Може ли се?

Одговорих, уз осмех:

 -  Може, може...А како сте Ви?

 -  Увек добро, увек добро... – одговори и настави свој пут.

Сетих се туге свих нас, тадашњих другака и осталих којима је његова жена предавала хемију, када смо чули да је изненада преминула, и оног искреног и дубоког саосећања јер су имали кћерчицу. Касно су је добили, јер су се касно и нашли, што је честа прича у нашој струци, а онда је она заувек отишла, а он остао са девојчицом, која је сад велика...

Давно сам заборавила како се вади корење из бројева, шта је синус а шта косинус, које су формуле за израчунавање површине, обима и осталих димензија разних геометријских тела, а остало ми је у сећању само оно што је неопходно за неке животне калкулације: умем да (се) сабирам и одузимам, по потреби или сасвим непотребно, да множим (чак и бројеве, поред неких успеха, неуспеха, могућности, остварења) и да делим (све и свашта, кад имам или желим да имам), а и заграде користим у неким ситуацијама.

Упамтила сам да минус и минус у математици дају плус, мада се у животу то ретко дешава, и упамтила сам да човек увек мора да рачуна на себе (томе ме је научио Мика Антић:„ И увек само себе имамо, и сан пун жеља, недоречен“), а у неким ситуацијама, када је комбинаторика издашна, и на појединце из окружења , јер ипак се у великом мору истих мора наћи и неко другачији, несебичан и добронамеран.

Упамтила сам и да онај ко не уме тако да рачуна, може да рачуна још само на – многобројна непријатна изненађења и репризе разочарења...

Но, најбоље сам упамтила ову, накнадну лекцију, и врло често је понављам, кад ме неко упита како сам.

Увек добро, увек добро“ , одговорим, и – пустим корак или реч.

Евентуални наставак разговора разоткрио би шта се крије иза те чаробне формуле, која делује на побољшање духовног здравља, у свим смеровима, и умножава одбрамбене механизме, чак и код оних који су изнутра подељени или десетковани.
Уколико до наставка разговора не дође, и ове две речи су довољне.

А Ви, како `те?  

(В. М, 21. 8. 2007)


Сајам књига 2012, циљне групе

У почетку беше реч — Аутор trunsmoitren @ 11:24

 Сајам је један велики вашар (што му и име каже). 

Дође ми да запевам ону Ђурину,"Отац и син": "Вашар је био, а на вашару..."
Уместо мене, нека слике певају:

http://www.dodaj.rs/f/2A/46/1llLFuv0/img6156.jpg 

(Лагунин штанд) 

http://www.dodaj.rs/f/2e/hm/34WP9xFJ/img6155.jpg

(Код штанда Завода за уџбенике) 

http://www.dodaj.rs/f/3I/n0/4gJkZ06T/img6162.jpg

(Предивно опремљен "Мали принц" код штанда "Моно и Мањане) 

http://www.dodaj.rs/f/1k/Mk/1OGpVEcy/img6167.jpg

(Штанд "Легенде" из Чачка, Оскаров најновији роман "Живот је кучка") 

Купљено:

http://www.dodaj.rs/f/2N/Dp/2wh1sl2t/img6187.jpg
(За посао)

http://www.dodaj.rs/f/1x/5l/1iihFPvH/img6189.jpg 
(За душу) 

http://www.dodaj.rs/f/4/pg/2FezPAqG/img6190.jpg

(За душу) 


Little drop of poison - Tom Waits

Музика је... — Аутор trunsmoitren @ 23:53
I like my town with a little drop of poison -
Nobody knows they're lining up to go insane.
I'm all alone, I smoke my friends down to the filter,
But I feel much cleaner after it rains.

She left in the fall, that's her picture on the wall.
She always had that little drop of poison.
She left in the fall, that's her picture on the wall,
She always had that little drop of poison.

Did the devil make the world while God was sleeping,
Someone said you'll never get a wish from a bone.
Another wrong goodbye and a hundred sailors,
That deep blue sky is my home.

She left in the fall, that's her picture on the wall
She always had that little drop of poison
She left in the fall, that's her picture on the wall
She always had that little drop of poison

A rat always knows when he's in with weasels,
Here you lose a little every day.
I remember when a million was a million,
They all have ways to make you pay.
 
Tom Waits 

Невербална комуникација :-)

Осмех у речи и слици — Аутор trunsmoitren @ 12:13
http://www.dodaj.rs/f/1v/g9/MvBcokL/neverbalna-komunikacija.jpg
(Слика са интернета)

Ни лука ни пасуља

Чуда језика — Аутор trunsmoitren @ 11:27

 http://www.dodaj.rs/f/1F/g3/2bY3iC4P/stara-knjiga.jpg

О религиозности старих Словена стећи ћете реалнију представу ако помислите да реч богат (као и њој супротна убог, где у- има одречно значење) долази од бог: било зато што су од богова очекивали чисто земаљска добра или чак, као што мисли Скок, зато што је првобитно значење речи бог било „срећа“ или „богатство“.

А како долази до богатства или имања? И о томе им је све било јасно кад су позајмили реч роба, од германског raubon, пљачкати.

Монархија је била туђа Словенима, па су од других народа узели и реч краљ (од имена Карла Великог), и цар (од имена Цезар), и кнез (од германског kuningaz, одакле данашње немачко konig и енглеско king).

Посебно је занимљива тврдња да реч витез долази од германског viking, мада за ту реч има и других тумачења.

Исхрана наших предака морала је заиста бити једнолична, судећи по томе што од речи купус, пасуљ, кромпир, лук, кукуруз, рижа или пиринач, трешња, бресква, крушка, кајсија или марелица, уље, шећер, оцат или сирће, вино, ракија ниједна није словенског порекла. А кад већ говоримо о старим позајмицама, можете својим пријатељима поставити следеће квиз питање: од речи поп, сркца, кум, морнар, чамац, мањак, ружа, шљака, крст, криж, ципела, чарапа, подрум, соба, рибати које су страног, тј. несловенског порекла?

Изненађујући одговор гласи – све до једне. Поп, црква, крст и подрум долазе из грчког: прва од „pappas”- отац (одакле и папа), друга од kуриаkон „(дом) господњи“, трећа од имена Христос, четврта од сложеницеhypoдromos (чији други део имамо у облику друм). Кум је од латинског compater, криж од лат. crux ,морнар од лат. marinarius (одатле облик мрнар, употребљаван још у прошлом веку, потом претворен у морнарпо аналогији са море). Ружа је од италијанског rosa, а мањак (мада касније приближен нашем придеву мањи)од италијанског manco. Рибати је германског, a шљака немачког порекла. Чарапа је турцизам, као и чамац (од чам- јела, одакле и чамовина). Ципела и соба су из мађарског.

Ако немате друштво коме бисте поставили питалице, а имате етимолошки речник, можете сами себе испитивати о сродству између речи. Доста се о томе може закључити и на основу сличности облика, мада утисак често вара. Можда ћете и сами, не отварајући речник, моћи да се сетите од чега долази глагол псовати (од пас), или да закључите да су змај и змија два облика једне исте речи.

Већ је теже погодити етимологију речи коцка (одкост-ка, мала кост) или глагола цаклити се (од цакло-стакло). А једино вам речник може открити да биљка долази од глагола бити (који је некада давно имао и значење расти), или да су и цедуља и читуља настале од исте латинске речи грчког порекла, а ћошак и киоск од исте турске речи персијског порекла.

Да ли бисте се икада сетили да лубеница, лубања и палуба долазе од истог корена луб-, који у овом случају значи „кора“ или „покривач“? Јесте ли били свесни да северни и јужни пол (од грчког полос)немају никакве везе са мушким и женским полом, тј. са мушком и женском половином човечанства? Сви знамо да је турцизамбатлија по значењу супротан од турцизма баксуз, али их обично не осећамо као сродне речи: међутим,батлија је онај који има бахт (срећу), а баксуз је бахт-суз, дословно среће-без.

Јесу ли сродне речи елипса и липсати? Којешта, каете ви: какве везе мое имати геометријска фигура са угинулим животињама? Па ипак, обе долазе од истог корена. Грчко еллеипсис значило је „смањивање“, и елипса је тако названа јер су је схватили као умањени круг; од исте основе изведен је и глагол липсати, који је значио „смањити се“, а потом (са истом променом значења као и мањкати, од италијанског mancare) „нестати“, и најзад „умрети“.

Иван Клајн, Разговори о језику


Бисери из ординације

Осмех у речи и слици — Аутор trunsmoitren @ 12:16

http://www.dodaj.rs/f/2L/JG/22gTl9Uz/take-a-smile.jpg 

Неки од бисера који су нашли место у књизи др Душанкe Стевовић-Гојгић, специјалисткињe опште медицине:

 

- Муж ми је угинуо! Није, већ фигуративно. Био је данас код кардиолога. Радили су му 'акаге и кагебе' (ЕКГ), кореографију (коронарографију) и кажу да је добро, а он само што је жив.

- Цијели дан повраћам неко зеленило. Каква ми је столица? Па, дрвена, тапецирана.

 *

- Ја не знам јесте ли ви ватрогасци или 'хитњаци', али свакако дођите у шуму код Певца, овдје гори неко ђубре од човјека.

 *

- Чекам вас (мисли на Хитну помоћ, оп.а.) код факултета за стоку. Ако не дођете, жалићу се Министарству за критику!

 *

- Налазим се на лицу мјеста као посматрач. Неки су се момци напушили, тројица губе свијест, а овај један се баш добро држи.

 *

- Сви у кући смо некако 'вирусави'. Већ двадесет дана траје тај напад, а мени још нашли културу у мокраћи!

 *

- Каква ми је столица? Сумњива! Мало иде нормално, а мало симболично.

 *

- Моје је дијете угризао миш. Колико има година? Напунио је 30 прије пар дана. За што га је угризао? Па зато што га је хватао. Аааа, ви питате гдје га је угризао? У Шведској, он тамо живи. А за који дио тијела? Па за прст! Зато што га је хтио избацити ван, а тамо је сад хладно. Миш се није дао лако, неће ни он на зиму.

 *

- Знам да то није ваш фактор (фах, оп.а.), али гдје се возе пилићи када им падају главе?

 *

- Ја сам једна бака и зовем за мог брата. Ја сам му главна за љекаре, све знам кога треба звати. Него, боли га доњи дио желуца, бојим се да није нешто гинеколошки?

 *

- Ја имам вагину пекторис, а сад ме боли желудац. Гдје ме боли? Па овдје, у Миријеву.

 *

- Добро вече! Да причам? Јесте ли ви сад прави човјек или сте онај банкомат од аутомата?


Свитац

Трун смо и трен — Аутор trunsmoitren @ 23:12

Фењером својим свитац један

златиће опет пејзаже ноћне,

и својом сјајном мрвицом светла

на двобој позваће светиљке моћне.

 

Сва његова светлост у мрву  је стала

што трепти док слеће на први маслачак.

Значи ли нешто великом свету

сред мрклог мрака тај један зрачак?

 

Он је Дон Кихот, чија мисао

светлошћу пара неба висине,

моћна ко сећање што усред ноћи

понекад обасја срца дубине.

 

Тад мрва једна наспрам планине,

и зрачак један сред свеопште тмине,

и ехо твог гласа наспрам тишине -

мени се већим од свега чине.

 

Виолета Милићевић


Има нешто у том што ме нећеш - Душко Трифуновић

Илустрована поезија и проза — Аутор trunsmoitren @ 09:30
http://www.dodaj.rs/f/1f/vP/40hqfJZJ/ima-nesto-u-tom2.jpg
А може и овако:
 

52. Сајам књига у Београду - препоручујем

Есеји — Аутор trunsmoitren @ 19:00

http://www.dodaj.rs/f/20/qi/Ht2yXaK/knjige-ovom-sluze.jpg 

Почео је 57. Сајам књига, празник за све оне којима је књига светиња.

Они који се запуте на Сајам сигурно већ имају своје разлоге и фаворите, било да је реч о многорекламираним књигама, било о онима о којима се, из оправданих или неоправданих разлога, није много говорило.

Са посебним задовољством препоручујем вам књиге Оскара Фрајзингера, које можете купити на штанду издавачке куће „Легенда“ из Чачка.

Има много разлога због којих бих свакоме препоручила Оскарова дела.

Оскар Фрајзингер, швајцарски писац (романописац, приповедач и песник), политичар и професор, и званично је члан српског Удружења књижевника.
Његових пет књига преведено је на наш језик: прве две, „Спиралу шаха“ и „Крхке светове“, превео је са немачког Златко Красни; трећу, „С оне стране мисли“(која је пре две године промовисана на нашем Сајму), превеле смо са француског Христина Ђурић и ја; четврту, „Маслачак“, превеле смо са француског Данијела Милошевић и ја; и пету, „Живот је кучка“, са француског је превела Данијела Милошевић, а ја сам била лектор и рецензент.    

С обзиром на то да сам имала прилике да се упознам са саджином четири Оскарова дела у оригиналу, и да сам била међу онима који су српским читаоцима покушали да пренесу део лепоте и духовног блага овог изузетног писца и човека, с поносом изговарам и пишем ово име, у нади да ће се једног дана орити у нашој овог земљи и да ће овај изванредан писац и у нашој земљи имати много нових читалаца.

***
ЖИВОТ ЈЕ КУЧКА - Оскар Фрајзингер
(део овог приказа налази се на корицама књиге)

Господин Ван Клиф, четрдесетогодишњи комерцијалиста у банци, узоран супруг и отац двоје деце, приликом рутинске посете лекару сазнаје да му је, због рака који је метастазирао, остала још једна година живота, и одлучује да постане одметник, оставивши иза себе миран и сређен, досадом и навикама испуњен живот.

Тог тренутка пред нашим очима почиње да се одвија прави road movie.

Мењајући изглед, идентитет, градове, сценарије и улоге, обишавши велики део САД-а и вешто уклањајући трагове својих преступа и авантура, поистовећиваће се са ликовима из омиљених филмова у жељи да се освети животу који му је одувек наметао своја правила, и тиме победи и судбину и смрт: „Смрт ме је чекала, свакако, али неће она одлучивати о томе где ће ме наћи. Ја ћу одредити начин, место и тренутак.“

Уредан и предвидљив тип, какав је био, уступа место потпуној мистерији која се, попут фантома, појављује у Тексасу, Каролини, Флориди, Пенсилванији, Охају, Индијани, Илиноису, Ајови, Небраски, Јути, Невади, Калифорнији, у свету који је изгубио сваку меру, гледајући људе огрезле у грех, понижавање и стицање материјалних задовољстава, и постајући један од њих.

Предуго осуђени да вегетирају у сенци, назадовољени и снажни нагони испливаће из најмрачнијег кутка његовог мозга и светиће се једноличном животу обичног и до тада пасивног грађанина.

Но, баш када помисли да је успео, живот ће му показати другачије лице.Тај живот – кучка извући ће кеца из рукава и неће престати да га изненађује, као што ни Оскар Фрајзингер не престаје да изненађује своје верне читаоце, нудећи им несвакидашњу, провокативну причу пуну преокрета, узбуђења и авантура, зачињену фином иронијом, сарказмом, вештим вербалним досеткама и анегдотама, филмским кадровима, музиком Т. Вејтса, Б. Дилана и Дорса,  али надасве маштовитом и непрекидном борбом против апсурда, борбом у којој тријумфује воља за животом и живот сам.

Ако сте икада помислили да је живот неправедан према вама и пожелели да се против њега борите бесмислом и апсурдом, не пропустите да прочитате ову књигу Оскара Фрајзингера!

Изненадићете се и, сасвим сигурно, променити мишљење о њему – не о Фрајзингеру, јер он остаје на висинама које је освојио и својим већ објављеним књигама – већ о животу, и заволећете га оном љубављу која је неуништива и непобедива!

Виолета Милићевић  


И све су се звезде смејале умиљато...(16)

Египат је... — Аутор trunsmoitren @ 13:13

http://www.dodaj.rs/f/2j/pt/1fABRyQi/vozic.jpg

Забава се завршила и кренули смо ка излазу. Тамо су нас, испред џипова, чекали возачи.

Наш возач је био једнако брз, луд и расположен као и кад смо кренули у авантуру. Смејали смо се и певушили док смо јездили кроз пустињу, а наш џип скакутао с дине на дину.

Кад смо већ били близу града, одједном се зауставио. Возач је изашао из возила и отворио задња врата, изговоривши, уз широк осмех, само:„The stars“.

Остали су били збуњени и питали се зашто нас избацује напоље, али мени је одмах било јасно - Мали принц је био његов пријатељ. 

Имали смо нешто заједничко! Знао је да је тај призор – звезде над пустињом, нешто што се не заборавља.

Док су моји сапутници збуњено и, рекла бих, тек тако гледали око себе, упркос чињеници да је призор – изнад нас небо осуто милијардама звезда – прапораца који се смеју, испред нас светла града која надвисује, као најсјајнији лампион или највећа улична светиљка, пун месец, а испод нас само топли пустињски песак -  питала сам се  да ли је овца појела ружу.

Умиљати смех који сам само ја чула био је најбољи одговор.

Гледаћеш ноћу звезде. Моја је исувише мала да бих ти показао где се налази. Боље је овако. Моја звезда биће за тебе једна од звезда. Волећеш дакле да гледаш све звезде... Све ће оне бити твоји пријатељи. А затим, поклонићу ти нешто...

Он се опет насмеја.

- Ах, мали мој, како волим твој осмех!

- Управо то ће бити мој поклон... Биће то као с водом...

- Шта хоћеш да кажеш?

- За све људе звезде не значе исто. За једне, који путују, звезде су водичи. За друге, оне су само мале светиљке. За учењаке, оне су проблеми. За мог пословног човека оне су биле злато. Али све те звезде тамо ћуте. А ти, ти ћеш имати звезде какве нико нема...

- Шта хоћеш да кажеш?

- Кад будеш гледао небо, ноћу, пошто ћу ја становати на једној од њих, пошто ћу се ја смејати на једној од њих, то ће за тебе бити као да се све звезде смеју. Ти ћеш имати звезде које знају да се смеју!

Он се и даље смејао.

- А када се утешиш (човек се увек утеши), биће ти мило што си се са мном упознао. Остаћеш ми увек пријатељ. Пожелећеш да се смејеш са мном. Отворићеш понекад прозор, онако, из задовољства... И твоји пријатељи биће изненађени кад те виде да се смејеш гледајући у небо. А ти ћеш им тада рећи: »Да, звезде ме увек засмејавају!« А они ће помислити да си луд. Ала сам ти подвалио..!

Он се и даље смејао.

- То ће бити као да сам ти дао, уместо звезда, шаку прапораца који умеју да се смеју.

...

- Биће лепо, знаш. И ја ћу гледати звезде. Све звезде ће бити бунари са зарђалим чекрком. Све ће ми звезде сипати да пијем...

Ја сам ћутао.

- То ће бити веома забавно! Ти ћеш имати пет стотина милиона звончића, а ја ћу имати пет стотина милиона извора...

http://www.dodaj.rs/f/1C/Mo/1upTxNML/mali-princ--ruza-i-avion.jpg

 (Слика са интернета) 

Понекад кажем себи: »Наравно да није! Мали принц затвара сваке ноћи своју ружу под стаклено звоно, и добро пази на своју овцу...« Тада сам срећан. И све звезде се смеју умиљато.

Понекад опет кажем себи: »Каткада је човек расејан и то је довољно! Једно вече заборавио је стаклено звоно, или се можда једне ноћи овца искрала нечујно...« Тада се сви звончићи претварају у сузе!...

Велика је то тајна. За вас, који исто тако волите малог принца, као и за мене, није нимало свеједно да ли је негде, богзна где, једна овца коју не познајемо, појела или није, једну ружу...

Погледајте небо! Запитајте се: Да ли је овца појела ружу или није? И видећете како се све мења...

И ниједна одрасла особа неће никада разумети да то има толико значаја!

Са терасе хотела нисам могла да видим толике звезде. Окруживао ме је вештачки, пригушени сјај светала распоређених по раскошној, егзотичној башти „Ројал паласа“, као и оскудна светла која су означавала границу између мора и копна.

Белина бродова усидрених недалеко од плаже дискретно је давала свој допринос топлој египатској ноћи, док су се гроздови румених урми лагано и достојанствено њихали на благом поветарцу, једнако недоступни као и звезде, чији је умиљати, питоми смех те ноћи био раскошни рам за моје снове.

Виолета Милићевић  
 

2012-10-21


Powered by blog.rs