Trun smo i tren

О религиозности старих Словена стећи ћете реалнију представу ако помислите да реч богат (као и њој супротна убог, где у- има одречно значење) долази од бог: било зато што су од богова очекивали чисто земаљска добра или чак, као што мисли Скок, зато што је првобитно значење речи бог било „срећа“ или „богатство“.

А како долази до богатства или имања? И о томе им је све било јасно кад су позајмили реч роба, од германског raubon, пљачкати.

Монархија је била туђа Словенима, па су од других народа узели и реч краљ (од имена Карла Великог), и цар (од имена Цезар), и кнез (од германског kuningaz, одакле данашње немачко konig и енглеско king).

Посебно је занимљива тврдња да реч витез долази од германског viking, мада за ту реч има и других тумачења.

Исхрана наших предака морала је заиста бити једнолична, судећи по томе што од речи купус, пасуљ, кромпир, лук, кукуруз, рижа или пиринач, трешња, бресква, крушка, кајсија или марелица, уље, шећер, оцат или сирће, вино, ракија ниједна није словенског порекла. А кад већ говоримо о старим позајмицама, можете својим пријатељима поставити следеће квиз питање: од речи поп, сркца, кум, морнар, чамац, мањак, ружа, шљака, крст, криж, ципела, чарапа, подрум, соба, рибати које су страног, тј. несловенског порекла?

Изненађујући одговор гласи – све до једне. Поп, црква, крст и подрум долазе из грчког: прва од „pappas”- отац (одакле и папа), друга од kуриаkон „(дом) господњи“, трећа од имена Христос, четврта од сложеницеhypoдromos (чији други део имамо у облику друм). Кум је од латинског compater, криж од лат. crux ,морнар од лат. marinarius (одатле облик мрнар, употребљаван још у прошлом веку, потом претворен у морнарпо аналогији са море). Ружа је од италијанског rosa, а мањак (мада касније приближен нашем придеву мањи)од италијанског manco. Рибати је германског, a шљака немачког порекла. Чарапа је турцизам, као и чамац (од чам- јела, одакле и чамовина). Ципела и соба су из мађарског.

Ако немате друштво коме бисте поставили питалице, а имате етимолошки речник, можете сами себе испитивати о сродству између речи. Доста се о томе може закључити и на основу сличности облика, мада утисак често вара. Можда ћете и сами, не отварајући речник, моћи да се сетите од чега долази глагол псовати (од пас), или да закључите да су змај и змија два облика једне исте речи.

Већ је теже погодити етимологију речи коцка (одкост-ка, мала кост) или глагола цаклити се (од цакло-стакло). А једино вам речник може открити да биљка долази од глагола бити (који је некада давно имао и значење расти), или да су и цедуља и читуља настале од исте латинске речи грчког порекла, а ћошак и киоск од исте турске речи персијског порекла.

Да ли бисте се икада сетили да лубеница, лубања и палуба долазе од истог корена луб-, који у овом случају значи „кора“ или „покривач“? Јесте ли били свесни да северни и јужни пол (од грчког полос)немају никакве везе са мушким и женским полом, тј. са мушком и женском половином човечанства? Сви знамо да је турцизамбатлија по значењу супротан од турцизма баксуз, али их обично не осећамо као сродне речи: међутим,батлија је онај који има бахт (срећу), а баксуз је бахт-суз, дословно среће-без.

Јесу ли сродне речи елипса и липсати? Којешта, каете ви: какве везе мое имати геометријска фигура са угинулим животињама? Па ипак, обе долазе од истог корена. Грчко еллеипсис значило је „смањивање“, и елипса је тако названа јер су је схватили као умањени круг; од исте основе изведен је и глагол липсати, који је значио „смањити се“, а потом (са истом променом значења као и мањкати, од италијанског mancare) „нестати“, и најзад „умрети“.

Иван Клајн, Разговори о језику