Trun smo i tren

52. Сајам књига у Београду - препоручујем

Есеји — Аутор trunsmoitren @ 19:00

http://www.dodaj.rs/f/20/qi/Ht2yXaK/knjige-ovom-sluze.jpg 

Почео је 57. Сајам књига, празник за све оне којима је књига светиња.

Они који се запуте на Сајам сигурно већ имају своје разлоге и фаворите, било да је реч о многорекламираним књигама, било о онима о којима се, из оправданих или неоправданих разлога, није много говорило.

Са посебним задовољством препоручујем вам књиге Оскара Фрајзингера, које можете купити на штанду издавачке куће „Легенда“ из Чачка.

Има много разлога због којих бих свакоме препоручила Оскарова дела.

Оскар Фрајзингер, швајцарски писац (романописац, приповедач и песник), политичар и професор, и званично је члан српског Удружења књижевника.
Његових пет књига преведено је на наш језик: прве две, „Спиралу шаха“ и „Крхке светове“, превео је са немачког Златко Красни; трећу, „С оне стране мисли“(која је пре две године промовисана на нашем Сајму), превеле смо са француског Христина Ђурић и ја; четврту, „Маслачак“, превеле смо са француског Данијела Милошевић и ја; и пету, „Живот је кучка“, са француског је превела Данијела Милошевић, а ја сам била лектор и рецензент.    

С обзиром на то да сам имала прилике да се упознам са саджином четири Оскарова дела у оригиналу, и да сам била међу онима који су српским читаоцима покушали да пренесу део лепоте и духовног блага овог изузетног писца и човека, с поносом изговарам и пишем ово име, у нади да ће се једног дана орити у нашој овог земљи и да ће овај изванредан писац и у нашој земљи имати много нових читалаца.

***
ЖИВОТ ЈЕ КУЧКА - Оскар Фрајзингер
(део овог приказа налази се на корицама књиге)

Господин Ван Клиф, четрдесетогодишњи комерцијалиста у банци, узоран супруг и отац двоје деце, приликом рутинске посете лекару сазнаје да му је, због рака који је метастазирао, остала још једна година живота, и одлучује да постане одметник, оставивши иза себе миран и сређен, досадом и навикама испуњен живот.

Тог тренутка пред нашим очима почиње да се одвија прави road movie.

Мењајући изглед, идентитет, градове, сценарије и улоге, обишавши велики део САД-а и вешто уклањајући трагове својих преступа и авантура, поистовећиваће се са ликовима из омиљених филмова у жељи да се освети животу који му је одувек наметао своја правила, и тиме победи и судбину и смрт: „Смрт ме је чекала, свакако, али неће она одлучивати о томе где ће ме наћи. Ја ћу одредити начин, место и тренутак.“

Уредан и предвидљив тип, какав је био, уступа место потпуној мистерији која се, попут фантома, појављује у Тексасу, Каролини, Флориди, Пенсилванији, Охају, Индијани, Илиноису, Ајови, Небраски, Јути, Невади, Калифорнији, у свету који је изгубио сваку меру, гледајући људе огрезле у грех, понижавање и стицање материјалних задовољстава, и постајући један од њих.

Предуго осуђени да вегетирају у сенци, назадовољени и снажни нагони испливаће из најмрачнијег кутка његовог мозга и светиће се једноличном животу обичног и до тада пасивног грађанина.

Но, баш када помисли да је успео, живот ће му показати другачије лице.Тај живот – кучка извући ће кеца из рукава и неће престати да га изненађује, као што ни Оскар Фрајзингер не престаје да изненађује своје верне читаоце, нудећи им несвакидашњу, провокативну причу пуну преокрета, узбуђења и авантура, зачињену фином иронијом, сарказмом, вештим вербалним досеткама и анегдотама, филмским кадровима, музиком Т. Вејтса, Б. Дилана и Дорса,  али надасве маштовитом и непрекидном борбом против апсурда, борбом у којој тријумфује воља за животом и живот сам.

Ако сте икада помислили да је живот неправедан према вама и пожелели да се против њега борите бесмислом и апсурдом, не пропустите да прочитате ову књигу Оскара Фрајзингера!

Изненадићете се и, сасвим сигурно, променити мишљење о њему – не о Фрајзингеру, јер он остаје на висинама које је освојио и својим већ објављеним књигама – већ о животу, и заволећете га оном љубављу која је неуништива и непобедива!

Виолета Милићевић  


И све су се звезде смејале умиљато...(16)

Египат је... — Аутор trunsmoitren @ 13:13

http://www.dodaj.rs/f/2j/pt/1fABRyQi/vozic.jpg

Забава се завршила и кренули смо ка излазу. Тамо су нас, испред џипова, чекали возачи.

Наш возач је био једнако брз, луд и расположен као и кад смо кренули у авантуру. Смејали смо се и певушили док смо јездили кроз пустињу, а наш џип скакутао с дине на дину.

Кад смо већ били близу града, одједном се зауставио. Возач је изашао из возила и отворио задња врата, изговоривши, уз широк осмех, само:„The stars“.

Остали су били збуњени и питали се зашто нас избацује напоље, али мени је одмах било јасно - Мали принц је био његов пријатељ. 

Имали смо нешто заједничко! Знао је да је тај призор – звезде над пустињом, нешто што се не заборавља.

Док су моји сапутници збуњено и, рекла бих, тек тако гледали око себе, упркос чињеници да је призор – изнад нас небо осуто милијардама звезда – прапораца који се смеју, испред нас светла града која надвисује, као најсјајнији лампион или највећа улична светиљка, пун месец, а испод нас само топли пустињски песак -  питала сам се  да ли је овца појела ружу.

Умиљати смех који сам само ја чула био је најбољи одговор.

Гледаћеш ноћу звезде. Моја је исувише мала да бих ти показао где се налази. Боље је овако. Моја звезда биће за тебе једна од звезда. Волећеш дакле да гледаш све звезде... Све ће оне бити твоји пријатељи. А затим, поклонићу ти нешто...

Он се опет насмеја.

- Ах, мали мој, како волим твој осмех!

- Управо то ће бити мој поклон... Биће то као с водом...

- Шта хоћеш да кажеш?

- За све људе звезде не значе исто. За једне, који путују, звезде су водичи. За друге, оне су само мале светиљке. За учењаке, оне су проблеми. За мог пословног човека оне су биле злато. Али све те звезде тамо ћуте. А ти, ти ћеш имати звезде какве нико нема...

- Шта хоћеш да кажеш?

- Кад будеш гледао небо, ноћу, пошто ћу ја становати на једној од њих, пошто ћу се ја смејати на једној од њих, то ће за тебе бити као да се све звезде смеју. Ти ћеш имати звезде које знају да се смеју!

Он се и даље смејао.

- А када се утешиш (човек се увек утеши), биће ти мило што си се са мном упознао. Остаћеш ми увек пријатељ. Пожелећеш да се смејеш са мном. Отворићеш понекад прозор, онако, из задовољства... И твоји пријатељи биће изненађени кад те виде да се смејеш гледајући у небо. А ти ћеш им тада рећи: »Да, звезде ме увек засмејавају!« А они ће помислити да си луд. Ала сам ти подвалио..!

Он се и даље смејао.

- То ће бити као да сам ти дао, уместо звезда, шаку прапораца који умеју да се смеју.

...

- Биће лепо, знаш. И ја ћу гледати звезде. Све звезде ће бити бунари са зарђалим чекрком. Све ће ми звезде сипати да пијем...

Ја сам ћутао.

- То ће бити веома забавно! Ти ћеш имати пет стотина милиона звончића, а ја ћу имати пет стотина милиона извора...

http://www.dodaj.rs/f/1C/Mo/1upTxNML/mali-princ--ruza-i-avion.jpg

 (Слика са интернета) 

Понекад кажем себи: »Наравно да није! Мали принц затвара сваке ноћи своју ружу под стаклено звоно, и добро пази на своју овцу...« Тада сам срећан. И све звезде се смеју умиљато.

Понекад опет кажем себи: »Каткада је човек расејан и то је довољно! Једно вече заборавио је стаклено звоно, или се можда једне ноћи овца искрала нечујно...« Тада се сви звончићи претварају у сузе!...

Велика је то тајна. За вас, који исто тако волите малог принца, као и за мене, није нимало свеједно да ли је негде, богзна где, једна овца коју не познајемо, појела или није, једну ружу...

Погледајте небо! Запитајте се: Да ли је овца појела ружу или није? И видећете како се све мења...

И ниједна одрасла особа неће никада разумети да то има толико значаја!

Са терасе хотела нисам могла да видим толике звезде. Окруживао ме је вештачки, пригушени сјај светала распоређених по раскошној, егзотичној башти „Ројал паласа“, као и оскудна светла која су означавала границу између мора и копна.

Белина бродова усидрених недалеко од плаже дискретно је давала свој допринос топлој египатској ноћи, док су се гроздови румених урми лагано и достојанствено њихали на благом поветарцу, једнако недоступни као и звезде, чији је умиљати, питоми смех те ноћи био раскошни рам за моје снове.

Виолета Милићевић  
 

2012-10-21


Powered by blog.rs