Trun smo i tren

21 ÐÐ, 2012

И све су се звезде смејале умиљато...(16)

Египат је... — Аутор trunsmoitren @ 13:13

http://www.dodaj.rs/f/2j/pt/1fABRyQi/vozic.jpg

Забава се завршила и кренули смо ка излазу. Тамо су нас, испред џипова, чекали возачи.

Наш возач је био једнако брз, луд и расположен као и кад смо кренули у авантуру. Смејали смо се и певушили док смо јездили кроз пустињу, а наш џип скакутао с дине на дину.

Кад смо већ били близу града, одједном се зауставио. Возач је изашао из возила и отворио задња врата, изговоривши, уз широк осмех, само:„The stars“.

Остали су били збуњени и питали се зашто нас избацује напоље, али мени је одмах било јасно - Мали принц је био његов пријатељ. 

Имали смо нешто заједничко! Знао је да је тај призор – звезде над пустињом, нешто што се не заборавља.

Док су моји сапутници збуњено и, рекла бих, тек тако гледали око себе, упркос чињеници да је призор – изнад нас небо осуто милијардама звезда – прапораца који се смеју, испред нас светла града која надвисује, као најсјајнији лампион или највећа улична светиљка, пун месец, а испод нас само топли пустињски песак -  питала сам се  да ли је овца појела ружу.

Умиљати смех који сам само ја чула био је најбољи одговор.

Гледаћеш ноћу звезде. Моја је исувише мала да бих ти показао где се налази. Боље је овако. Моја звезда биће за тебе једна од звезда. Волећеш дакле да гледаш све звезде... Све ће оне бити твоји пријатељи. А затим, поклонићу ти нешто...

Он се опет насмеја.

- Ах, мали мој, како волим твој осмех!

- Управо то ће бити мој поклон... Биће то као с водом...

- Шта хоћеш да кажеш?

- За све људе звезде не значе исто. За једне, који путују, звезде су водичи. За друге, оне су само мале светиљке. За учењаке, оне су проблеми. За мог пословног човека оне су биле злато. Али све те звезде тамо ћуте. А ти, ти ћеш имати звезде какве нико нема...

- Шта хоћеш да кажеш?

- Кад будеш гледао небо, ноћу, пошто ћу ја становати на једној од њих, пошто ћу се ја смејати на једној од њих, то ће за тебе бити као да се све звезде смеју. Ти ћеш имати звезде које знају да се смеју!

Он се и даље смејао.

- А када се утешиш (човек се увек утеши), биће ти мило што си се са мном упознао. Остаћеш ми увек пријатељ. Пожелећеш да се смејеш са мном. Отворићеш понекад прозор, онако, из задовољства... И твоји пријатељи биће изненађени кад те виде да се смејеш гледајући у небо. А ти ћеш им тада рећи: »Да, звезде ме увек засмејавају!« А они ће помислити да си луд. Ала сам ти подвалио..!

Он се и даље смејао.

- То ће бити као да сам ти дао, уместо звезда, шаку прапораца који умеју да се смеју.

...

- Биће лепо, знаш. И ја ћу гледати звезде. Све звезде ће бити бунари са зарђалим чекрком. Све ће ми звезде сипати да пијем...

Ја сам ћутао.

- То ће бити веома забавно! Ти ћеш имати пет стотина милиона звончића, а ја ћу имати пет стотина милиона извора...

http://www.dodaj.rs/f/1C/Mo/1upTxNML/mali-princ--ruza-i-avion.jpg

 (Слика са интернета) 

Понекад кажем себи: »Наравно да није! Мали принц затвара сваке ноћи своју ружу под стаклено звоно, и добро пази на своју овцу...« Тада сам срећан. И све звезде се смеју умиљато.

Понекад опет кажем себи: »Каткада је човек расејан и то је довољно! Једно вече заборавио је стаклено звоно, или се можда једне ноћи овца искрала нечујно...« Тада се сви звончићи претварају у сузе!...

Велика је то тајна. За вас, који исто тако волите малог принца, као и за мене, није нимало свеједно да ли је негде, богзна где, једна овца коју не познајемо, појела или није, једну ружу...

Погледајте небо! Запитајте се: Да ли је овца појела ружу или није? И видећете како се све мења...

И ниједна одрасла особа неће никада разумети да то има толико значаја!

Са терасе хотела нисам могла да видим толике звезде. Окруживао ме је вештачки, пригушени сјај светала распоређених по раскошној, егзотичној башти „Ројал паласа“, као и оскудна светла која су означавала границу између мора и копна.

Белина бродова усидрених недалеко од плаже дискретно је давала свој допринос топлој египатској ноћи, док су се гроздови румених урми лагано и достојанствено њихали на благом поветарцу, једнако недоступни као и звезде, чији је умиљати, питоми смех те ноћи био раскошни рам за моје снове.

Виолета Милићевић  
 

2012-10-21


Коментари

  1. Треба отићи на место радње, да би се боље разумео писац, зар не?

    Аутор pricalica — 01 ÐÐ 2012, 21:39

  2. Предивно! Осмех ми се развукао од ува до ува када сам прочитала речи "Мали принц" на самом почетку.

    Аутор veela — 17 ÐÐ 2013, 13:38

  3. Није увек тако, Причалице, али некад је стварност ипак упечатљивија од маште.:-)

    Аутор trunsmoitren — 17 ÐÐ 2013, 19:49

  4. Тако је са свима нама, Веела, тј. са нама који волимо Малог принца.
    Хвала ти.:-)

    Аутор trunsmoitren — 17 ÐÐ 2013, 19:50


Додај коментар

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме

Powered by blog.rs