"Дај, стани на час!..."
"Дај, стани начас
и дај ми снаге
да опростим се..."
Ово је песма коју најтоплије препоручујем онима који намеравају да прочитају пост о младости, постављен малопре... Заправо, препоручујем је свима јер ће, сигурна сам, сви који је чују, било да су млади, средовевчни или стари, осетити и радост и носталгију...
Quei giorni perduti a rincorrere il vento
a chiederci un bacio e volerne altri cento
un giorno qualunque li ricorderai
amore che fuggi da me tornerai
un giorno qualunque ti ricorderai
amore che fuggi da me tornerai
e tu che con gli occhi di un altro colore
mi dici le stesse parole d'amore
fra un mese fra un anno scordate le avrai
amore che vieni da me fuggirai
fra un mese fra un anno scordate le avrai
amore che vieni da me fuggirai
venuto dal sole o da spiagge gelate
perduto in novembre o col vento d'estate
io t' ho amato sempre , non t' ho amato mai
amore che vieni , amore che vai
io t' ho amato sempre , non t' ho amato mai
amore che vieni , amore che vai.
Fabrizio De Andre
***
Тих дана прохујалих са вихором,
У тражењу пољупца и жељи за стотинама њих,
Једног дана сетићеш се.
Љубави која бежиш од мене, вратићеш ми се.
И ти која ми, са очима друге боје,
говориш исте речи љубави,
за један месец, за годину заборавићеш их.
Љубави која долазиш, од мене ћеш побећи.
Дошла са сунца или залеђених плажа,
изгубљена у новембру или летњем поветарцу,
увек сам те волео, никад те волео нисам,
Powered by blog.rs