Trun smo i tren

Прошлог петка примим позив пријатеља, припрема парти.

„Поведи партнерку“, поручује.

Прихватам позив, природно. Петак, пет поподне, парти.

Предјело, панцета, пршут, пиротски, паприка, па печено. Препуно посластица, примамљиво, признајем прави пир. Пре папања попијем пар пелинковаца.

Поштована партнерка пије пепси. После пршута пукнем по пиву. Понављам пену пет пута. После печеног пијем плавац. Примећујем промене понашања проузроковане пићем.

"Претерујеш, превише пијеш", приговара партнерка.

После поноћи - полазак.

„Пођите пешке, прошетајте!“, предлажу пријатељи.

Поносно, попут пауна, прилазим „пунту“.

„Покрет!“, подвикнем.

Путем проблеми, пех, прилази полиција.

Полицајац поздрави, па пристојно пита:"Пописте"?

Примећује припитост. Пушем, пушем, па попушим! Подоста промила преко прописаног. Прекршај плаћам папрено.

Паркирам пунта покрај пута, па полако пешке. Посрћем пијано, пар пута повратим.

Понижен, посрамљен, повишеног притиска, примам премилу партнерку под пазух.

Пред постељом промуцам,пратећи прекорни поглед:"Поново постимо?!“

Претпостављам привремено.

 ***

Жао ми је што испод ове приче није написано име аутора. Пронађох је на једном занимљивом сајту:   http://www.kreativnopisanje.org

Конкурс који траје до 20. септембра је посебан изазов за оне који би се окушали у стварању прича чија свака реч почиње истим словом. 
Ко воли - нек изволи!

D4 L1 ST3 ZN4L1 D4 LJUDSK1 M0Z4K 1M4 SP0S0BN0ST D4 T3KST P0SM4TR4 K40 C3L1NU, T3 D4 PR3P0ZN4J3 1 B3Z PR0BL3M4 Č1T4 1 R3Č1 K0J3 N1SU 1SPR4VN0 N4P1S4N3? 0V4 P0J4V4 N4Z1V4 S3 T1P0GL1K3M1J4, 4 14K0 J0Š UV3K N1J3 ZV4N1ČN0 Z4V3D3N4 U KNJ1G4M4, SV0J3 UP0R1ŠT3 PR0N4L4Z1 U G3ŠT4LT PS1H0L0G1J1.

 DUG0 V3Ć 1NT3RN3T0M KRUŽ3 T3KST0V1 S4 P0TPUN0 P0BRK4NJ1M SL0V1M4, 4L1 V1 1P4K B3Z PR0BL3M4 M0Ž3T3 D4 1H PR0Č1T4T3 1 D4 SHV4T1T3 0 Č3MU S3 R4D1. 1ST0 V4Ž1 1 Z4 T3KST0V3 U K0J1M4 SU SL0V4 Z4M3NJ3N4 BR0J3V1M4. 0V4 P0J4V4 J3 N4ZV4N4 T1P0GL1K3M1J0M, 4 14K0 1NT3RN3T0M KRUŽ3 T30R1J3 D4 0N1 LJUD1 K0J1 0V0 N3 M0GU D4 Č1T4JU 1M4JU N3KU VRSTU N3UR0L0ŠK0G PR0BL3M4, PS1H0L0G N4T4Š4 D0S3VSK4 0BJ4ŠNJ4V4 D4 J3 0VD3 U P1T4NJU Č1ST PS1H0L0ŠK1 F3N0M3N. 
- 0VD3 S3 R4D1 0 PS1H0L0G1J1 0P4Ž4NJ4 1 0 T0M3 K4K0 LJUDSK1 UM SHV4T4 STV4RN0ST 0K0 S3B3. N41M3, M1 N3 P0SM4TR4M0 D3L0V3, V3Ć N4ST0J1M0 D4 UV3K V1D1M0 C3L1MU, T4K0 D4 J3 0VD3 U P1T4NJU G3ŠT4LT PS1H0L0G1J4 K0J4 N4S 1 U Č1 T0M3 D4, N4 PR1M3R, R3Č N1J3 S4M0 N1Z SL0V4, V3Ć J3 V1Š3 0D T0G4. LJUDSK1 M0Z4K T4K0 UV3K N4ST0J1 D4 GL3D4 C3L1NU, 4 N3 D3L0V3 0D K0J1H J3 ST4ST4VLJ3N4, P4 Z4T0 D0L4Z1 D0 T0G4 D4 M0Ž3M0 D4 PR0Č1T4M0 R3Č1 K0J3 N1SU D0BR0 N4P1S4N3 - 0BJ4ŠNJ4V4 PS1H0L0G. 

0VD3 D0L4Z1 D0 K0MB1N4C1J3 1SKUSTV4 1 ZN4NJ4, T4ČN1J3 D4 B1 PR0Č1T4L1 0V4K4V T3KST B3Z PR0BL3M4 M1 S3 0SL4NJ4M0 N4 0N0 ŠT0 V3Ć ZN4M0. J3D1N0 PR4V1L0 J3ST3 D4 PRV0 1 P0SL3DNJ3 SL0V0 U R3Č1 M0R4JU D4 BUDU N4 PR4V1LN0M M3STU - N4Š M0Z4K 0P4Ž4 T4 SL0V4, PR0C3NJUJ3 DUŽ1NU R3Č1 1 V1D1 0ST4L4 SL0V4, 1 4UT0M4TSK1 SKL4P4 R3Č. 

Ikao vleika vićena ljdui mžeo da čtia okvave testokve bez porbelma, psotjoi mnaji porecnat oinh kjomia to nkikao ne plozai za rkuom, čak i ako se dboro knocertišu. Odve se ne rdai ni o kovkam proemćejau, kao što trvde nkei šljiavi sjatvoi, već pnovoo - o pihsolgoiji ljdui. 

- Vreotvnao se tu rdai o ljimuda kjoi se iztunzeo knocenštriu na dtealje, pa ih ztao duračgiji rsaproed sovla otema u čatinju i ne mgou da se knocnertišu na clineu jer dolevi nsiu ivprasno preoađni. Njmia ta pornema u rodelsedu solva vrevoanto perdsatvlja perveilku ditasrkicju da bi poritčali šta zpavaro pšie - kžae nšaa sgovaonrica. 

Blio kkao blio, čtiava ova pitrča je kerunla 2005. gdonie, kdaa su kenrlui da se šrie mjelvoi satsaljveni "topigliemkisjki". Ikao se ipsvra msililo da je u ptainju šlaa, urzbo su sručtnjaci svathili da se rdai o vomea znmiailjvoj maifnesatciji ljdukse pihse.

***

Текст преузет са сајта: http://www.6yka.com/novost/86436

 

 

 

Београд, 21. век, 2015. година, аутобус 53

 

Први разговор угодни младих "лингвиста":

Из звучника допире глас спикера који саопштава на којој се станици аутобус зауставио:

- Вазнесењска црква.

- КАКВА црква? - готово згрануто упита свог познаника младић од двадесетак година.

- Вазнесењска - одговори овај.

- Колико је некоме морало да буде досадно да да то име цркви! - додаде млади "лингвиста" и "хришћанин", те наставише, задивљени овим закључком, да се смеју том називу.                          ***

 

Други разговор угодни младих "лингвиста"

 

Гледајући, очигледно, неку рекламу (или налепницу) у аутобусу, један од поменутих актера чита слово по слово:

- B - R - I - C- K... Брате, шта беше значи B - R - I - C - K? - упита свог "брата"?

- Хм... Не знам... Не могу да се сетим...

- Ни ја... Ал` има онај бенд " Brick in hands" - констатује добар познавалац музичке сцене. - Знам да је хендс канта, али не могу да се сетим шта је брик.

- ...?...

- Рисајкл брик - рече први, смејући се и показујући на омању импровизовану канту у  бусу, баци "петака", саговорнику и, видевши да је аутобус стигао до Мостара, изађе из буса.

(Забележено негде у фебруару 2015)

(Слика са интернета)

Кад је некоме нешто потпуно неразумљиво, далеко, или страно, непознато, кажемо обично да су то за њега шпанска села.

Зашто баш "шпанска", зашто не "немачка", "француска" или "поругалска", на пример? И зашто у множини, а не у једнини: шпанска села, а не шпанско село?

На крају, због чега се нешто непознато и неразумљиво веже управо за села, а не за нешто друго (шуму или џунглу и сл.)?

Опширан и образложен одговор на сва та питања даје романист Карло Брудор у једном језичком часопису (1974).

Уз његова објашњења, податке изнесене у књизи Немачко-српскохрватски фразеолошки речник Павице Мразовић и Ружице Приморац и неке напомене проф. Ивана Клајна, могуће је са сигурношћу објаснити порекло и изворно значење израза шпанска сеш, који се, иначе, у нас веома често употребљава.

Пре свега, треба рећи да је то дослован превод одговарајућег немачког израза spanische Dorfer, с истим значењем као и код нас. Брудор тврди да је тај израз у немачком језику први употребио Јохан Волфганг Гете у свом чувеном сентименталном роману Јади младога Вертера (1774).

У најстаријем српском преводу тога Гетеовог дела (Бранко Мушицки, Мала библиотека III-V, Мостар 1905) реченица у којој стоји поменути израз гласи овако:"To су била за послаников мозак шпанска села, и ја се препоручим да се не бих морао још више жучити због даљег неразумног говора."

Ако је овај податак тачан, тј. ако нема ранијих превода Вертера, то би онда значило да је израз шпанска села преузет из немачког у наш језик почетком двадесетог века, тачније 1905. Касније је он из литературе прешао у свакодневни говор тако да је данас широко познат и распрострањен.

Занимљиво је како је израз шпанска села настао у немачком језику, посебно с обзиром на чињеницу да у истом том језику пострји и много старији израз чешка села (bohemische Dorfer), који се појавио негде у другој половини седамнаестог века, након Тридесетогодишњег рата (1618-1648). Немачким војницима, који су у току тога рата пролазили кроз Чешку, словенска имена села звучала су чудно, страно, била су им не-разумљива. Тако је настао израз чешка села (bohemische Dorfer) у општем значењу "нешто страно, неразумљиво". Остаје да се објасни зашто су Немци уместо bohemische Dorfer ("чешка села") почели говорити spanische Dorfer ("шпанска села").

Beћ поменути истраживач (К. Брудор) сматра да је до тога дошло укрштањем двају немачких израза: 1) bоhеmische Dorfer ("чешка села") и 2) das kommt mir spanischfor (дословно: "Tо ми дође шпански", у значењу: "то ми је неразумљиво").

Немци су, наиме, оно што је долазило из далеког шпанског језика осећали као страно и неразумљиво. Такви су изрази, с истим значењем, створени и у другим језицима, нпр. у шпанском esto es griego para mi (буквално: "To je грчки за мене"), исто као и у енглеском: it's Greek to me. Шпанци кажу и esto es arabigo para mi ("To je арапски за мене"), a Французи: c'est du chinois ("To је кинески") или c'est l'hebreu ("To je јеврејски") итд.

Свугде je име слабо познатог језика добило опште значење нечег непознатог, односно неразумљивог. За Немце је стран и непознат био шпански, за Шпанце грчки или арапски, за Французе кинески или јеврејски и тако редом. За нас је, опет, пресудан био немачки узор, јер je у том језику уместо чешка села, укрштањем, настао израз шпанска села, који је, како смо видели, директно преузет у српски језик преко Гетеовог дела.

(Милан Шипка, Зашто се каже, Прометеј)

 
(Штрудла за преЦедника)

Са разгласа:

- Моли се млада да не срче супу, смета озвучењу.

- Моле се деца да се не играју ластиш с каблови од музику. Фала !

- Моле се гости да не бацају кости по под, изаћиће торта на колица.

- Замољавају се гости да не бацају бомбе, искаче сарма из тањира.

- Моле се гости да не пипају певаљку с' масни прсти.

- Моли се млада да сиђе с астала, труњави супу.

- Молимо комшије из суседно село да не изувају опанке испред шатру, морете унићи и неизувени. Фала!

- Замољавамо гости да не седају неизбалансирано на клупе, повезане су са столом. Че имамо летеће свињске главе ако се не пази!

- Замољавају се гости да се не пењу по јабуку код свињца, биће после дезертер пита од јабука. Фала!

- Моли се коло да не витла улево од шатру, ће се завали неко у септичку јаму, не ради нам поклопац ! Фала!

- Молимо госте да не соле салату спрст којим чачкају нос! Фала

- Моли се певаљка да се боса не пентра по астали, жале се гости да салата није добро опрана! Проналазе земљу у њојзи! Фала!

- Молимо бабу из леви ћошак д'оде да се пресвуче, навлачи зунзаре на торте! Фала!

- Замољавамо гости да потраже ђеда Станојлову протезу испод астала! 'Оће наручи песме за 100 евра, ал' не разумемо које! Фала!

- Молимо госте да не закачују певаљци паре на трегери од блузу, угрожавају поглед на сисојке! Фала!

- Молимо певаљку да се не лиже с трубачи, иначе ће бидне ногирана из бенд' !

- Молимо деда Живорада да не пуца из стару кубуру, просипа барут по кромпирићи. Фала! 

(Текст са интернета. Аутор непознат) 

Прича која је иста било да је читате од њеног почетка или од краја.

Мој дубоки наклон аутору коме су палиндроми велика љубав!

http://palindromija.blogspot.com/ 

(Слика са интернета) 

Све жене пију кафу, само Ружица Сокић.

Све су жене лисице, само Јосипа Лисац.

Сви читају књиге, само Мерил Стрип.

Све жене су змије, само Дара Бубамара.

Сви возе свој ауто, само Неда Украден.

Сви људи воле сникерс, само Бруно Марс.

Сви воле со, само Џастин Бибер.

Сви мушкарци су очеви, само Едо Мајка.

Сви носе грудњак, само Дадо Топић.

Сви су људи, само је Дара Бубамара.

Сви су комбајни само је Алекс Фергусон.

Сви једу, само Лионел Меси.

Сви иду женама, само Луис Нани.

Сви су мушкарци очеви,само је Едо Мајка.

Сви воле Земљу, само Бруно Марс.

Сви имају мали, само Александар Велики.

Сви носе сребрни накит, само Ибрахимовић Златан

Сви пуше, само Тиаго Мота.

Сви воле Лондон, само Јоца Амстердам.

Сви су је хватали, само је Инзаги Пипо.

Сви носе кајле, само Ненад Крстић.

За 8. март сви су поклањали руже, само Биг Лале.

Сви сипају бензин, само Вин Дизел.

Сви су генерали матори, само је Ратко Младић.

Сви смо ми овце, само Александар Вучић.

Сви воле Џерија, само Николић Тома.

Сви читају новине, само Абрамович Роман.

Сви су академици кварни, само Ћосић Добрица. 

Сви воле ово, само Јоко Оно.

Сви дођу позвани, само Ивановић Бане.

Сви возе БМВ, само Харисон Форд.

Сви су као печурке, само је Назиф Гљива.

Сви слушају класику, само Крис Рок.

Сви зовухитну, само Васко Попа.

Сви смо ми нормални, само је Филип Деген.

Сви пију туборг, само Карлеуша Јелена.

Сви су људи свиње, само је ди џеј Крмак.

Сви су полицајци, сам је Коњевић Шериф.

Сви су сељаци, само је Шаулић Шабан.

Сви смо ми лоши, само је Аница Добра.

Сви иду обувени, само је Хуго Бос. 

Сви пуше малборо, само Џемс Бонд. 

(Примери са Фејсбука) 

***
Ових дана, приметих, популарна је ова игра речи.

Одлучих да се и сама поиграм и - ето наслова за овај прилог:

Сви се играју, само Илић Сања.

Накнадно створих и ове: Сви траже хлеба, само Бањац Мира.:-) 

Сви су довели неког, само је Андреас Сам. 

Пробајте и сами или додајте оно што сте чули и прочитали! :-)

(Слика са интернета) 

* 

О босанским антропонимима[1]

Како се зове усамљена Босанка? Самка.

 

Како се зове Босанац који не пуши? Недим.

 

Како се зове Босанка која студира на ДИФ-у? Садифа.

 

Како се зове Босанац који прави џем? Џемо.

 

Како се зове Босанка која тражи нану? Ђенана.

 

Како се зове Босанац који никад није био на Месецу? Муневер.

 

Како се зове Босанка нимфоманка? Небира

***

Градација на врањски начин:

Ружна – поружна – најружна – греота

Пијан – попијан – најпијан – целива се сас бетон

Јефтин – појефтин – најефтин – браћа Кинези

Мерак – померак – најмерак – комшијина жена

Глуп – поглуп – најглуп – булча – дудук

Голем – поголем – пасент – гарнишла - мотка потпираљка

Слаб – послаб – осушија се – притка

Богат – побогат – најбогат – Ђура – још га несу уватили

Сиромашан – посиромашан – најсиромашан – работија у Јумко или Коштану

 *** 

Драги мајке и татко!

(Слика са интернета)

„...Таленат је „урођена способност за нешто (за музику, науку, књижевност, спорт итд.)“.То је „надареност“ или „даровитост“.

У старом грчком језику талантон ( од чега је и настала реч таленат) означавала је 55 фунти, тј. новчану јединицу вредности отприлике 26 килограма сребра. А то није била баш мала вредност!

Уз промену значења речи таленат -новчана јединица у таленат -обдареност везана је и једна прича из Светог писма.

 

У "Новом завјету", у Jеванђељу по Матеју, пише:

„ Краљевство је небеско као и човек који, полазећи у туђину, дозва слуге те им предаде имовину своју.

Једноме даде пет талената, другоме два, трећему један: свакоме према његовој способности. И затим отпутова. Одмах онај који је примио пет талената оде и поче радити с њима те заради и других пет. Исто тако онај који прими два талента заради друга два. Али онај који прими један таленат оде, ископа земљу и ту сакри новац господарев. 

Послије дуго времена дође господар тих слугу и затражи од њих рачун. 

Онај који је примио пет талената приступи и донесе пет других талената те рече: „Господару, предао си ми пет талената, а ја сам, ево, зарадио и других пет.“ Тада му рече господар: „ Добро, ваљани и вјерни слуго! Био си вјеран над малим, зато ћу те над великим поставити: Уђи у весеље господара свога!“

Кад приступи онај који је примио два талента, рече: „ Господару, предао си ми два талента, а ја сам, ево, зарадио и друга два.“ Тада му рече господар: „ Добро, ваљани и вјерни слуго! Био си вјеран над малим, зато ћу те над великим поставити: Уђи у весеље господара свога!“

Кад приступи онај који је примио један таленат, рече: „ Господару, знајући да си човјек тврд, да жањеш гдје ниси сијао и купиш гдје ниси вијао, побојах се, одох и сакрих свој таленат у земљу. Ево ти што је твоје“. Тада му рече господар: „Неваљали и лијени слуго, знао си да жањем гдје нисам сијао и да купим гдје нисам вијао, према томе си морао мој новац уложити код мјењача, како бих ја након повратка узео своје камате. Дакле, одузмите му тај таленат и подајте га ономе који има десет талената!“

Сви знамо шта је писац хтео да каже овом причом. Јер под талентом овде не треба схватити само новац него и способност уопште да се нешто учини, створи. Отуда и друго значење ове речи (способност, обдареност) с којим она и данас живи у европским језицима, па тако и у српском.“

("Приче о речима", Милан Шипка) 

 

(Радња се збива ових дана у једној  београдској спортској свлачионици)

 – Брате, душа ми је у носу! Утакмица, па још договор после...

– Ма, брате, стварно. Што ти лупа срце? Брате, требало би да провериш пулс. Ево, ту је данас и кардиолог. Немој да се шалиш, брате. Утакмица је, брате, била више него напорна.

– Ало, докторе! Брате, може један е-ка-ге? Срце ће, брате, да ми пукне.

– Лези на клупу...

– Брате, стварно је било лудило. Само туча и гурање. Могу ли и ја на е-ка-ге?

– Може...

– Брате, кад помислим колико имамо утакмица до краја лиге! Све више и више. Дај дезодоранс ’вамо. А виде ли како је географичарка, брате, екстра одвратна? Кажем јој културно, брате, имамо важну утакмицу, она неће да ми оправда. Још ме и пита! Брате, кец! То, брате, стварно нема смисла!

– Брате, и ови су, брате, дресови много дебели. Претерано се знојим. Стари су, брате, били тањи.

– То су ти, брате, неки нови материјали.

– Брате, пожури, тренер у сали већ сигурно шизи.

– Не могу, брате, цео дан, брате, да јурим ко мува без главе: брате, ово, брате, оно. Не знам, брате, како се зовем.

– Исто, брате!

– Ију! Брате, ето видиш шта ми се све дешава кад журим! Заборавих да обучем брусхалтер! Какав блам!

– Брате, стварно...

(После неколико тренутака у сали)

– Драге моје девојке, видим да сте уморне, сутра ћемо мало лакши тренинг! Дакле, дамски... А онда кад се одморите, опет по старом. Сада ћу вам само дати распоред утакмица.

– Брате, било је крајње време да се умилостиви. А не, брате, као да смо мушкарци!

– Тако је, брате.

(Слика Добросава Боба Живковића и текст узети са сајта Политикиног забавника:

 http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/bilo-%D1%98e-brate-kra%D1%98nje-vreme)

 

Да је жив Марко Краљевић,

ево због чега би му се данас могло судити у Хашком трибуналу:

 

1. СРБИН (довољно)

 

2. Злочин против човечности:

(Ману сабљом с десна на лијево,

Те он Мини одсијече главу) 

 

3. Злочин према несрпском живљу:

(На Маџара јуриш учинио,

Његову му сабљу уграбио,

Те га њоме Марко ударио,

Удари га по десну рамену,

Раздвоји га на седлу бојноме);

 

4.Наношење тешких телесних повреда:

(Потеже се буздованом Марко

Пустимице, добро нештедице,

Белу вилу међ' плећи удари,

Обори је на земљицу чарну,

Пак је стаде бити буздованом,

Преврће је с десне на лијеву...);

 

5. Нарушавање путне инфраструкуре:

(Ал' не оре брда и долине,

Већ он оре цареве друмове)

 

6. Навођење животиње на алкохол:

(Пола пије, пола Шарцу даје!)

 

7. Злостављање и приморавање животиње на блуд:

(Добро Шарцу колане потеже,

Шарца коња и грли и љуби)

 

8. Говор мржње, уцене, претње и позивање на линч животиња:

(Ако ли ми не достигнеш виле,

Оба ћу ти ока извадити,

Све четири ноге подломити,

Па ћу т' овде тако оставити...)

 

9. Зверско убијање животиње:

(Па повади Краљевићу Марко,

Па повади сабљу од појаса,

И он дође до коња Шарина,

Сабљом Шарцу осијече главу,

Да му Шарац Турком не допадне,

Да Турцима не чини измета,

Да не носи воде ни ђугума...)

 

10. Tрговина белим робљем:

(А мени је жао, беже, било,

Жао било двеју сиротица,

Па ја узех до две сиротице...)

 

11. Уништавањe доказа:

(А кад Марко бритку преби сабљу,

Бојно копље сломи на седмеро,

Па га баци у јелове гране;

Узе Марко перна буздована,

Узе њега у десницу руку,

Па га баци с Урвине планине)

 

12. Ратно профитерство:

(Те он поби Турке јањичаре,

Пак узима три товара блага)

 

13. Прање новца:

(Пак узима три товара блага,

Однесе их својој старој мајци:

"То сам тебе данас изорао!")

 

 (Текст и слика са интернета) 

 

О религиозности старих Словена стећи ћете реалнију представу ако помислите да реч богат (као и њој супротна убог, где у- има одречно значење) долази од бог: било зато што су од богова очекивали чисто земаљска добра или чак, као што мисли Скок, зато што је првобитно значење речи бог било „срећа“ или „богатство“.

А како долази до богатства или имања? И о томе им је све било јасно кад су позајмили реч роба, од германског raubon, пљачкати.

Монархија је била туђа Словенима, па су од других народа узели и реч краљ (од имена Карла Великог), и цар (од имена Цезар), и кнез (од германског kuningaz, одакле данашње немачко konig и енглеско king).

Посебно је занимљива тврдња да реч витез долази од германског viking, мада за ту реч има и других тумачења.

Исхрана наших предака морала је заиста бити једнолична, судећи по томе што од речи купус, пасуљ, кромпир, лук, кукуруз, рижа или пиринач, трешња, бресква, крушка, кајсија или марелица, уље, шећер, оцат или сирће, вино, ракија ниједна није словенског порекла. А кад већ говоримо о старим позајмицама, можете својим пријатељима поставити следеће квиз питање: од речи поп, сркца, кум, морнар, чамац, мањак, ружа, шљака, крст, криж, ципела, чарапа, подрум, соба, рибати које су страног, тј. несловенског порекла?

Изненађујући одговор гласи – све до једне. Поп, црква, крст и подрум долазе из грчког: прва од „pappas”- отац (одакле и папа), друга од kуриаkон „(дом) господњи“, трећа од имена Христос, четврта од сложеницеhypoдromos (чији други део имамо у облику друм). Кум је од латинског compater, криж од лат. crux ,морнар од лат. marinarius (одатле облик мрнар, употребљаван још у прошлом веку, потом претворен у морнарпо аналогији са море). Ружа је од италијанског rosa, а мањак (мада касније приближен нашем придеву мањи)од италијанског manco. Рибати је германског, a шљака немачког порекла. Чарапа је турцизам, као и чамац (од чам- јела, одакле и чамовина). Ципела и соба су из мађарског.

Ако немате друштво коме бисте поставили питалице, а имате етимолошки речник, можете сами себе испитивати о сродству између речи. Доста се о томе може закључити и на основу сличности облика, мада утисак често вара. Можда ћете и сами, не отварајући речник, моћи да се сетите од чега долази глагол псовати (од пас), или да закључите да су змај и змија два облика једне исте речи.

Већ је теже погодити етимологију речи коцка (одкост-ка, мала кост) или глагола цаклити се (од цакло-стакло). А једино вам речник може открити да биљка долази од глагола бити (који је некада давно имао и значење расти), или да су и цедуља и читуља настале од исте латинске речи грчког порекла, а ћошак и киоск од исте турске речи персијског порекла.

Да ли бисте се икада сетили да лубеница, лубања и палуба долазе од истог корена луб-, који у овом случају значи „кора“ или „покривач“? Јесте ли били свесни да северни и јужни пол (од грчког полос)немају никакве везе са мушким и женским полом, тј. са мушком и женском половином човечанства? Сви знамо да је турцизамбатлија по значењу супротан од турцизма баксуз, али их обично не осећамо као сродне речи: међутим,батлија је онај који има бахт (срећу), а баксуз је бахт-суз, дословно среће-без.

Јесу ли сродне речи елипса и липсати? Којешта, каете ви: какве везе мое имати геометријска фигура са угинулим животињама? Па ипак, обе долазе од истог корена. Грчко еллеипсис значило је „смањивање“, и елипса је тако названа јер су је схватили као умањени круг; од исте основе изведен је и глагол липсати, који је значио „смањити се“, а потом (са истом променом значења као и мањкати, од италијанског mancare) „нестати“, и најзад „умрети“.

Иван Клајн, Разговори о језику

(Slika sa interneta) 

"Сви знамо шта је то школа и шта се у школи ради. Ту се учи, стиче знање потребно за живот, решавају тешки и озбиљни задаци, савладавају разне науке и вештине: од науке о језику до физичке културе. То је, дакле, веома важна и озбиљна установа. Очекивали бисмо, стoга, да тако важна и озбиљна установа има и важно озбиљно па чак и строго име. Али – ништа од тога!

Изненадићете се кад сазнате шта, у ствари, значи реч школа, или боље рећи, шта је некада значила.

Вероватно сте већ чули да школа није наша реч. У наш језик преузета је из латинског (стари Римљани говорили су схола) са значењем „ училиште“, које и данас та реч има.

Но, пре тога стари Римљани преузели су је од Грка, а у грчком језику реч схоле, у почетку, кад је настала није значила „училиште“ већ нешто сасвим друго;чак, могло би се рећи, и супротно од онога што данас значи.

Схоле је у старом грчком језику значило – „ доколица“, „беспослица“ одмор“, „забава“!

Питаћете се, сигурно, како то. Зашто су стари и мудри Грци своја училишта сматрали беспослицом, доколицом и забавом?

Ево како је то било.

У почетку, школа у Грчкој није била оно што ће касније постати – у тој земљи и другде по свету: установа за образовање омладине.

То је испрва било место где су се окупљала докона деца робовласника да заједнички проведу време у игри и забави. Отуда онда и назив „ доколица“, „забава“.

Школа је, дакле, у почетку била – забавиште. Касније се ту почело озбиљније радити и учити.

Нарочита пажња посвећивала се телесном вежбању – гимнастици. И управо по томе што су се ђаци у старим грчким схолама бавили гимнастиком, једна врста школе, која и данас постоји, добила је назив - гимназија. Гимназија је, дакле, „школа гимнастике“, мада се у наше време ученици најмање баве гимнастиком.

Гимназија је потекла од речи гимнос, што значи – „го“, „наг“, „неодевен“.Стари Грци, наиме, изводили су телесне вежбе голи без одеће. Према томе је онда и настала гимнастика, што је у слободније преводу значило „ голишање“.

Тако су, ето, од „ доколице“ и „ голишања“ настале две озбиљне речи и две у животу свакога човека веома важне ствари: школа и гимнастика."