Trun smo i tren

28 ÐÐ, 2013

У Врање нема лагање, а ни у Босни ништа мање

Чуда језика — Аутор trunsmoitren @ 10:03

http://www.dodaj.rs/f/1M/yl/2jGgq08H/veverica-i-kamera.jpg

(Слика са интернета) 

О босанским антропонимима[1]

Како се зове Босанка која ради у рачуноводству? Сабира.
 
Како се зове Босанка која увеличава? Зумка.
 
Како се зове усамљена Босанка? Самка.
 
Како се зове Босанац који не пуши? Недим.
 
Како се зове Босанка која студира на ДИФ-у? Садифа.
 
Како се зове Босанац који прави џем? Џемо.
 
Како се зове Босанка која тражи нану? Ђенана.
 
Како се зове Босанац који никад није био на Месецу? Муневер.
 
Како се зове Босанка нимфоманка? Небира

***

Градација на врањски начин:

Ружна – поружна – најружна – греота

Пијан – попијан – најпијан – целива се сас бетон

Јефтин – појефтин – најефтин – браћа Кинези

Мерак – померак – најмерак – комшијина жена

Глуп – поглуп – најглуп – булча – дудук

Голем – поголем – пасент – гарнишла - мотка потпираљка

Слаб – послаб – осушија се – притка

Богат – побогат – најбогат – Ђура – још га несу уватили

Сиромашан – посиромашан – најсиромашан – работија у Јумко или Коштану

 *** 

Драги мајке и татко!

Убаво се проводимо на овој камповање. Учитељ ни тера да ви пишемо да се не секирате. Ми смо добро, само је шатор и два џака за спање вода однела, беше не река поплавила. Срећа ники се неје удавија, јер ми т'д бемо у планину , тражимо Трајче. Кажите ги на његови татка у мајку му да је он добро, с'мо не мож' да пише, руку је искршија к'д је бегаја од дивљу свињу. Трајче никад га не би нашли у мрак, да не беше муња. Иначе,  ја сам се т'д возија у јед'н од спасилачки џипови к'д се врћамо из планину. Беше убаво. Леле што је пуцало, к'д пукне џип одрипа, на возача му испаде волан из руке, па ударимо у неки камен, и искрши ги фарови, једва дођомо до шатори. Учитељ вика на Трајче што је отишаја сам да лови зајци, а неје се на никога казаја, и да пушка заноси к'д пуца, па је могја некога да медведа утепа, па после кој ће плаћа казну. Трајче се брани, вика: „Казаја сам ти бе учитељу к'д беше пожар.“ Ма ја верујем на Трајче да се је казаја, сигурно га неје чуја, учитељ беше мортус пијан.
Мамо и тато, знали ли сте, бе, да к'д се плинска боца тури у ватру, да експлодира? Несте сигурно. Ма несам ни ја знаја до њекња, док гу не тури у ватру. Туго мајке к'д пуче, мене ме експлозија качи на дрво. Једва ме скинаше од дрво бе, а Стојана су морали да поврћав из несвес колко га је ошамутило. Киша врне по цел д'н, такој да мокра дрва неће да горив, али је затој изгореја јед'н шатор. И моје панталоне ми изгореше, али си имам бермуде. Еј , а што је Стојан смешан без косу, исцепимо се од смешку к'д га видимо. Ми ће дођемо у недељу ако учитељ поправи комби. Неје била његова грешка к'д слетемо с пут, вика да су кочнице работиле к'д кренамо на пут. Учитељ вика да је комби по стар од њега, и да ништа неје чудо што слетемо. На нас ни је лепо к'д се возимо, пушта ни да држимо волан док он одмори очи малка. Пошто је Тома по стар од нас, он му дава и да вози по планински путеви, јер вика нема путнички кола да проодев, само тешки камиони, што вучев дрва из гору.
Јутрос сви идомо на купање у језеро, и мене ме не пушти да идем. Пита ме знајем ли да пливам, ја га заеба, каза му да знајем. Беше убаво, само бе још има грањке по воду од поплаву, једна око теше ми искара, ал' ја избего само ми зуби искрши. Ма ће пораснев други, не се секирам. Учитељ је баш добар, неје викаја на нас ни к'д скинамо гуме за пливање. Ми смо исто фини спрема њега, док поправља комби ми се скријемо, по цел д'н такој да никад не знаје куде смо. У почетку му тој сметаше, ал' с'д се је навикја. Он вика да смо сви прошли курс на прву помоћ, оно к'д се Јована беше давила, и к'д је Иван исекја два прста, док је секја дрва у шуму са моторно тестере. Ja и Ђоке повраћамо, ал учитељ вика да знаје од што је, и да је тој уреду. Ја мислим да је од онуј твоју пилетину што понесо од дом, јер забравимо да гу одма поједемо. Сетимо се тек к'д ни вук извуче кесу из шатор, отемо му гу и т'г гу поједомо. Кој ти ги знаје вучишта, па мож се довучев по рану. Ће морам с'д да идем, идемо у село да крадемо маркице за писма, паре ги све потрошимо на пиво. Идомо и да беремо печурке да не поцрцамо од глад, викав све се једев само неке јенпут.
Ма не брините ја сам добро. Еј теше забравим, учитељ ми је рекја да ве питам, примаја ли сам тетанус. Што је тој тетанус? Toj ли је оној што се прима против тровање? Нешто ми се смучи у стомак, не могу више да ви пишем. Ако се не врнемо у недељу, ја па ће ви па пишем ако нађем неку артију.
Ај , ај не цмиздрите више, заебавам ви! Тој ви је за оној што ми несте купили мобилан к'д сам пошја на камповање, па да си разговарамо како људи, а не у 21. век да ви пишем писмо.
Е такој!
***
(Сва три прилога стигла електронском поштом. Аутори непознати) 
 

[1] Антропоними су властита имена људи. Њима се бави ономастика, грана лексикологије. 


Коментари

  1. Meni su smesni oba,al'sam se nasmejala za vranjance...Ne zato sto se ismejavam.Vec zato sto voliem to narecje.A,ujedno me seti na jednu zenu koja me je dovolidila do suza od smeha.
    Obozavam ih :)

    Аутор lora1 — 28 ÐÐ 2013, 13:59

  2. Пријатељ ми надодао још два антропонима:
    Kako se zove bosanka koja je meni dala?
    Mendala..
    A kako se zove bosanka koja se koleba ali popusti?
    Alida...

    Аутор pricalica — 28 ÐÐ 2013, 19:18

  3. :) Slatko sam se nasmejala i ovim nadodatim, ali Vranjanci pobedjuju :))))

    Аутор merkur — 28 ÐÐ 2013, 20:16

  4. Hvala ti za smeh.
    Smeh je lek.

    Аутор nena58 — 28 ÐÐ 2013, 23:06

  5. Врло су посебни и занимљиви, Лора. Како да их не волимо?

    Причалице, одлични су!:-) Слатко се насмејах.:-)))

    Меркур, у овој трци да.;-)

    Нено58, и коментари попут твог имају исти ефекат, лековит, јер добијамо потврду да исто мислимо о нечему.:-)

    Аутор trunsmoitren — 29 ÐÐ 2013, 12:18

  6. Joj, sita sam se ismejala. Ne mogu ti reći šta je bolje, ipak pismo vodi, za sad! :)))) Evo i mog skromnog doprinosa (lično iskustvo moje majke u poseti svekrvi, selo na domak Niša):

    visok, povisok, visočiji, ima noge mož' kruške da bere.

    Аутор roksana — 29 ÐÐ 2013, 13:46

  7. Да, све је смешно на свој начин, Роксана!
    Велика хвала што си дала свој допринос нашој лексикологији и морфологији дајући још један упечатљив пример за компарацију. Баш је живописан!:-)

    Аутор trunsmoitren — 30 ÐÐ 2013, 11:41

  8. Ljubavno pismo na jednoga Vranjanca
    Draga moja neprežaljena Marike, muka me je naterala da ti napišem ovoj pismo sas iskreni reči.Uzedo plajvaz, zaostri ga na bičkiju, lizna ga, a iz srce i iz glavu potekoše osecanja kroz plajvaz pravo na ovuj artiju, malko je doduše mrsna artija jerbo tatko mi u njuma mota doručak, kad pođe na rabotu. Kad jutre ne nađe artiju ima kuću na glavu da obrne. Ali ja sam gu eve žrtvovaja za tebe, da ti iskažem moja duboka osećanja, a počistu artiju u kuću nemamo.
    Eve, nešto me strecna prs na desnu nogu, onoj malečko pršce, pa se seti kako smo prošlu nedelju bili na komšisku svadbu, pa k`d me ti nagazi sas štiklu na onoj malečko pršce na koje već nekolko godine imam kurje oko, svitke mi pođoše na oči, a ono prosto mi beše milo, što me nagazi. Da beše neki drugi, utepaja bi ga kako kuče u lojze, al ti me t`koj nežno otpasa, da sam posle tri d`na krivija, ja krivim a ono milo mi, a i pršce neje više kako je nekad bilo, nadulo se kao burilo pa cuvaj bože, ne mogu ni cipelu da obujem, kao i ono ti se raduje.
    Ne znam zašto jučer ne dođe u Trandafilsku bašcu, kako sam ti poručija, pa da izedemo zajedno lubenicu što sam gu njeknja ukraja na pijac, ako i jutre ne dođeš moram sam da gu izedem, jerbo će skape, a zašto posle, na primer, pretrpe onolki stra’ dok sam gu kraja, da ide u troviju, a voleja sam da dođeš i ti, da ti otkršim najubav ražnj, pa kad gu zacapamo, a voda ni teči niz bradu, lilijjjjj…
    Trebala si mori da dođeš Marike, ovakoj tužno mi beše bez tebe, dok sam te čekaja, dremaja sam kako buva na kuče, obesija sam bija ulj kako star pet`l, pa gledam u mesec a on se iscerija na mene, pa mi doodeše da ga tresnem, da mu svitke iskočiv, ko na mene k`d me ti s`s štiklu nagazi na kurje oko, mislim na on’j malečak prs, pa se seti što mi je mesec kriv što ja imam npr. kurje oko.
    Seti se na naš sastanak od prošli put, mesec ti beše osvetlija lice i grudi a ja te od radost cuna u obraz, a ono puče k`ko kako zatvrača na klaker, k`d se otvara onakoj - pa`k! A ti uštrepta kako magarica u trnje, a obrazi ti ruštiv crveni kako bulke u žito.
    E moja Marike, mori Marike mnogo me seksualno utepuješ ti mene, dođi mori jutre da nemaš oči, što si takva, ja znam da je tatko ti ljut na mene, pa kad prođe pokraj mene izbulji oči kako žaba u palamudu a što sam ja kriv, na primer što on neje mogja da proda vašu krivu kobilu na pijac. Marike mnogo si mi falila, cel noc mislim na tebe, pa odim po kuću kako samovila, pre neku noc ili d`n takoj šetam po kucu a ono t`mnina pa k`d se spna od tronošku sve sam nos ogruljija od zid, a na oko ovolika m`snica. Majka mi je dva d`na turala na oko i na nos kromid da izvuce utepotinu, lego t`koj sas kromid pa se mislim majku mu što ti je ljubav, čovek moze glavu da izgubi, ali ne mi je bilo žal. Ima mnogo toj još da ti kazujem, moje ljubavne muke što ne može na ovuj artiju da stanev, da nemaš oči dođi jutre na naše staro mesto u Trandafisku bašcu.
    Kad se kuče uz drvo kačuje povuci ga za rep pa ako počne da vije toj ti moje srce kroz kučeško vijenje ljubav poručuje.
    Tvoj zauvek i zanavek Nikodija!
    Eh što ti je ljubav, od ovakvu ljubav i konj lipcuje a ne čovek.

    Ps:citaj što pol`k možeš

    Аутор Stojanče — 24 ÐÐ 2014, 20:56

  9. Признајем, Стојанче, да ми овој писмо до сад неје стизало у руке. Пол`к сам га читала и много се смејала. Много ти хвала. :-)

    Аутор trunsmoitren — 25 ÐÐ 2015, 19:34

  10. Поздрав од аутора приче
    ДРАГИ МАЈКЕ И ТАТКО
    https://www.facebook.com/notes/%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B8-%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B5-%D0%B8-%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE-/350459204995743

    Аутор Горан — 02 ÐÐ 2016, 00:57

  11. САС ВРАЊАНКУ ИЧ НЕ СЕ РЧКАЈ!
    18. новембар 2011. у 00:26
    Срeтна њeкња комшику Станију и пита гу како јe, како су дом.Здрави ли су? Лeлe к'д она разврза: - Ма ли бe комшијо,отидна јучeр кудe калајџију, да видим завршија ли јe казан за ракију, двe годинe га поправља и још га нeјe завршија. Он'ј мој Борисав нeћe да сe расправља, нe ли по цeл ноћ жмијeв кудe Чаву у кафанчe, па да нe губи пријатeљи. Морe мислим сe, какво ми јe тој пријатeљство кд мe двe годинe мајe сас нeки њeгови изговори. Тe жeна му болна, тe мајка му болна, кућу зидаја, кола поправљаја. С'д ако кажe да му сe и кучe Чапа разболeло, ја ћe га докрајчим да сe нe мучи. Кудe нас па нападаја снeг, оној што остало од асфалт замрзло сe. Тeшe си главу расцeпим од лизгањe. Отидна там, оно народ чeка ко у фризeрницу прeд Божић. Нe мож' до кубe да приђeш малка да сe огрeјeш на ов'ј лад. Морe, погура сe ја, јака сам у рукe, тe сe малка поврна. Фрљим очи около мeнe, к'д видим Жаба мeсар сe нeшто трућа, раширија рукe ко боксeр у ринг, па пцујe ли пцујe. Наћули уши да чујeм на кога сe издира, к'д видим Никодију, жeна му нeшто збори. Морe, он запeнија па нит чујe, нит Бога моли. - Која си мори ти, од рeд да мeнe да ми збориш? Ја сам овдe дошја работу да завршавам, нeмам ја врeмe вас домаћицe да вe чeкам и лаф да чиним. Ти си имаш врeмe да чeкаш, и онакој мори ништа нe работиш, само прeклапујeш сас онуј Злату и Станију по цeл дн!Морe кад чу да мe мeнe спомињe гурна сe кроз гужву, па прeд њeга.- Што пeниш, брe, Жабо? Нe мe прозивај, и нe ми води чeс. Ја ако зборим имам што и да рeкнeм, а ти си замантаја сас тeј пачаврe од рукe, ко да ћe нeкога да тeпаш!? Нe сe рчкај сас мeнe, ја сам л'ка и на јeзик и на руку. Ћe манeм, има тe сас зeмљу саставим.Лeлe, кад он чу како му прeтим па сe окоми на мeнe, да нeјe калајџија наишја, Косовски бој у дућан! - Пол'к, брe, људи! Сви ћe дођeтe на рeд, само пол'к!- Морe, какав рeд и порeдак? Жаба дошја на мeнe од рeд да ми збори? Он ћe ми на мeнe вика кој прeклапујe по чаршију! Још пцујe жeнe по дућан!? Морe да му јe жeна овдe нe би смeја да писнe, нашја на нас да ни сe истриша , а дом какој мулац ћути. Иди бољe там у мeсару па шамарај полуткe што си ги обeсија на чeнгeлe, и на њи' ги сe дeри! Онe ти нeћe рeч поврнeв, а нe на поштeн народ, што у рeд чeка!Туј сe ја наљути па прeко врата. Заб'рави и калајџију да питам за казан. Ај тој и нeкако, нeго тeшe си главу да расцeпим на улицу к'д сe оклизна, ал тој ћу да му на Жабу накалeмим у суботу, мeсо кад купујeм за славу. Па нeћe он такој , нашја јe сас мeнe да сe качи. Ма ћe га исцeпим бe , како пeдeр Плeјбој! Па нeли јe такој комшијо, нeли сам у праву?Поглeда гу , рeко ако нeшто прозборим супротно , ћe ми исцeпи главу, па ву каза: Ма такој си јe мори комшикe.

    Аутор Горан — 02 ÐÐ 2016, 00:59


Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме

Powered by blog.rs