Trun smo i tren

Време које се скаменило (илити: пирамиде) (11. део)

Египат је... — Аутор trunsmoitren @ 22:53

http://www.dodaj.rs/f/3S/uM/2AzO3kw5/giza-piramida-res.jpg 

Постале су да би биле место починка великих фараона, и остале су ту да би, као њихова постојбина, сведочиле о снази, прецизности и несагледивој лепоти људског ума, али и о вештини људских руку и истрајности у раду.

У њима су наталожени вера, нада и оданост египатског народа свом владару и врховном божанству; зној фелаха и генијалност пројектаната; камен довучен на волшебан начин из египатских планина и исклесан као да су древни Египћани имали снагу дивова  и механизацију савременију од оне коју сматрамо најсавременијом.

Пирамиде – споменици и уметничка дела, опипљиве а несагледиве, трошне а неуништиве, подсећање и тајна, вечита су инспирација и неизбрисива успомена свих којих су икада ишта о њима чули и, нарочито, оних који су их видели. Зато је неко и рекао да се човек боји времена, а време древних пирамида.

Као и сваки просечан туриста, била сам на платоу у Гизи, до кога сам стигла пратећи Шарм ел Ахрам[1] .

Од стотинак пирамида које су некада постојале на седамдесетак км од Каира до пустиње остале су четири: Кеопсова (највећа), Кефренова ( Кеопсов син) и Микеринова.

http://www.dodaj.rs/f/3Z/98/42yhdown/gizasfinga3res.jpg 

Над њима бди Сфинга која и данас својим каменим погледом улива страх и изазива  дивљење.

Сусрет са Сфингом посебна је светковина. Приђемо ли јој, осетимо се сићушним и немоћним јер она својим лављим телом од 73, 5 м апсолутно господари тим простором, чувајући гробни сан фараона.

Неки научници сматрају да је је антропоморфни део њеног тела, глава, заправо глава фараона Кефрена, а други да је то кип Амона Ра са кобром на врху главе. Тело лава симболизује снагу фараона.

Сфингин нос је окрњен. Има оних који тврде да су га окрњили Наполеонови војници који су вежбали гађање, а има и других који сматрају да је то резултат температурних разлика, смене топлоте и хладноће, услед чега долази до скупљања или ширења кречњака.

Иако је за Кеопса чуо готово сваки иоле образован човек, чињеница је да се о његовом животу и изгледу мало тога зна.

У каирском музеју чува се његова једина статуета висока целих седам центиметара, и то је све о великом фараону коме је посвећена највећа пирамида, дугачка и широка по 230 м и висока 146. Када се ти бројеви помноже са милион, добија се магични број који означава раздаљину Земље од Сунца, оличеног у Амону Ра.

Ово камено здање тешко је 6,5 милиона тона и начињено од 2, 3 милиона камених блокова између који се не може ставити ни лист папира.

Немачки научници су 1993. пронашли четврту просторију у пирамиди, али до данас није није из ње ништа изнео, иако није немогуће да се тамо налази Кеопсова мумија и његово благо.

http://www.dodaj.rs/f/1L/Kc/1HRzJy5g/giza-piramideres.jpg 

Кажу да је Наполеон проценио да би од камења уклесаног у ове три пирамиде могао да се сагради три метра висок зид око Француске.

Кад смо већ код Наполеоновог царства, ред је да кажемо да је управо ова, Кеопсова пирамида, била највећа грађевина на свету до изградње Ајфелове куле, 1889. године, а од 1931. године њену “владавину” је потиснуo Емпајер Стејт Билдинг у Сједињеним Државама. Сада је и он малi у односу на неке огромне зграде од челика, гвожђа и новца.

Научници тврде да је у време грађења пирамида Нил протицао близу платоа Гизе,и да је због тога било лакше довожење материјала из Горњег Египта, али ми никако није јасно какви су морали бити ти бродови и какви су били ти људи који су утоваривали и истоваривали онолике громаде камена, и након тога их постављали на ову величанствену грађевину.

Пирамиде је градило преко 100 хиљада људи, а унутар њих налазе се бројни лавиринти како би спречили пљачкаше да лако дођу до блага. Иначе су углавном грађене од пешчаника који се могао наћи у оближњим мајданима.

Бројне су приче о проклетству египатских фараона:Улаз у Микеринову пирамиду откривен је 1922.године. Постоји легенда да је Микерин бацио проклетство да ће првих двадесет и двоје који уђу у пирамиду умрети страшном смрћу. Сам Дејвидсон, научник који је открио улаз у пирамиду, умро је у болници у страшним мукама, а у том тренутку је нестало струје у целом Каиру.“

Ове пирамиде некада су биле обложене алабастером, захваљујући коме су ноћу светлеле и виделе се издалека. Захваљујући том сјају биле су једно од три места која су космонаути могли да виде из свемирских пространстава (поред Кинеског зида и Свете Горе, иако Света Гора нема струју) .

Но, то више није случај. И владари и обични људи скидали су алабастер са врха пирамида како би га ставили на џамије или приватне куће (кажу да је алабастером прекривена и највећа џамија у Каиру, џамија Мухамеда Алија, копија цариградске Аја Софије.

http://www.dodaj.rs/f/h/8K/2oVjRhR3/giza-brod.jpg  

Поред Кеопсове пирамиде видели смо и велико удубљење у коме је некада био огроман сунчани брод који се и данас може видети у засебном делу за који се улаз плаћа, као и улаз у ту пирмиду.

Уместо тога изабрала сам да уђем у пирамиду чије је стражаре било лако потплатити - свако је дао по неколико фунти и могао је чак и да слика онај бљештави мермер унутра.

Улазили смо чучећи, милећи и бауљајући, а тако је једино могло и да се изађе. Не би ме изненадило да је неко том приликом добио и упалу мишића.

Надала сам се да ћу унутра видети неки саркофаг, цртеж или неколико хијероглифа, али ништа од тога - само глатка испрљана белина камена и изненађена лица туриста који је гледају и осврћу се око себе, сликају се и једва чекају да изађу напоље, на тропску врелину и сунце.

http://www.dodaj.rs/f/18/qo/2bx16Tnq/giza-unutrasnjost-pirami.jpg 

(Унутрашњост пирамиде) 

Неки тврде да ваздух у пирамидама има чудесно дејство, да подмлађује и има посебну енергију, те да управо због тога многи долазе на то место. Но, ја нисам приметила да ме је тај боравак подмладио, али је сигурно да ми је пружио једно несвакидашње искуство и мирис вечности – устајали, згуснут, тежак, онај од кога се може изгубити (или бар отежати) дах.

Помишљам на то како је поред тих истих пирамида некада прошла и Света Породица када је из северног дела пустиње левог крака Нила, прешла на десну обалу реке, о чему сведоче отац и син Драган и Стефан Дамјановић, први хришћани из Европе у истраживачком ходочашћу на целом библијском путу Свете Породице (http://svedok.rs.mali-isus-rukom-zadrzao-planinu), а како сада пролазе хорде туриста којима је циљ да фотографијама овековече присуство на том месту, не зато што би желели да ту векују, већ зато што су се ту дешавала чуда, и што су призори који се и данас могу видети – подсетник на некадашњих седам светских чуда старог света, или пак зато што су туда прошле и свете стопе.

Помишљам на то колико сам далеко од Победника, Калемегдана, Авалског торња и осталих чудеса Београда и Србије, а како постоји нешто што видим, мислим и осећам и на том месту – тајном овијена Лепота, свест о важности свих путева на којима смо били и свих сазнања која смо стекли и повезаност времена прошлих и тренутка садашњег, чији сам и ја делић.

Виолета Милићевић 

[1] Пут којим се иде до пирамида.


Powered by blog.rs