Trun smo i tren

22 ÐÐ, 2012

Свитац

Трун смо и трен — Аутор trunsmoitren @ 23:12

Фењером својим свитац један

златиће опет пејзаже ноћне,

и својом сјајном мрвицом светла

на двобој позваће светиљке моћне.

 

Сва његова светлост у мрву  је стала

што трепти док слеће на први маслачак.

Значи ли нешто великом свету

сред мрклог мрака тај један зрачак?

 

Он је Дон Кихот, чија мисао

светлошћу пара неба висине,

моћна ко сећање што усред ноћи

понекад обасја срца дубине.

 

Тад мрва једна наспрам планине,

и зрачак један сред свеопште тмине,

и ехо твог гласа наспрам тишине -

мени се већим од свега чине.

 

Виолета Милићевић


Коментари

  1. "Он је Дон Кихот, чија мисао

    светлошћу пара неба висине,

    моћна ко сећање што усред ноћи

    понекад обасја срца дубине."

    Sve je tako jednostavno a veome jako.Cela pesma je divna,al' ne znam zasto,meni oci zastase duze ned ovim sto izdvojih.
    Uzivam i radujem se svakoj tvojoj pesmi.
    Pozdrav

    Аутор lora1 — 23 ÐÐ 2012, 12:29

  2. Да ли значи великом свету то не знам, али је очигледно коме значи :-) и шта обасјава :-)

    Аутор Јанакис — 23 ÐÐ 2012, 18:26

  3. Вероватно се дивиш Дон Кихотовој жељи да поправи свет и васкрсне један давно заборављени модел понашања, па си се зато ту зауставила, Лора1.
    Ко не чезне за светлошћу, у ком год облику она долазилА?!?
    Хвала ти што читаш моју поезију.
    Поздрав!:-)

    Аутор trunsmoitren — 23 ÐÐ 2012, 21:15

  4. Коме, коме, Јанакисе?;-)))

    Аутор trunsmoitren — 23 ÐÐ 2012, 21:17


Додај коментар

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме

Powered by blog.rs