Panta rei
Течем.
Промичем..
И? Шта с тим?
Као све друго,
пролазим
овом долином смеха
ил суза,
где осим пораза
и аплауза
ништа се друго
и не броји.
Течем.
Не стојим.
Улићу се
и сама, знам,
у ушће исто
за све реке.
Па што ме онда
подсећате
да сам друкчија
него неке
речице брзе
или хучне,
кад сви смо реке
понорнице?
Неке су реке
гледаоци,
а неке глумци,
сред ове тужне
позорнице,
али ниједна
остати неће
млада и лепа,
кад сунце зађе
и застор падне.
Сви смо ми реке
и протичемо,
с душом у носу
ил пуној снази:
Течем.
Пролазим.
Са осмехом!
Не дам
да пакост
туђа ме згази
и порази,
све док сам жива.
Живим
без громких аплауза,
тапшања силних
по рамену,
без салви смеха.
Таква сам река!
Ћутим и пливам.
По невремену
бејах и бивам,
срећна што течем
и што волим,
и уживам -
у протицању.
Виолета Милићевић
8 Коментари |
0 Трекбекови
