Trun smo i tren

 

(Слика са интернета) 

Један човек умро и доспeо у рај. Међутим, у рају му је убрзо постало досадно. Анђели су непрестано певали, свирали на харфама, све је то било лепо и красно, али он је одувек био човек од акције. Зато се обратио Светом Петру и замолио га за премештај.

“Где си то мислио да одеш?”, упита га Свети Петар. “Осим ако нећеш у пакао? Не бих ти то препоручио.”

“Може ли бар на кратко?”, замолио га је човек.

“То се никад није радило, али направићу изузетак – пустићу те на месец дана.”

И Свети Петар му отвори врата пакла.

Човека је на улазу сачекала лимузина која га је одвезла до јахте. Уследило је путовање какво никад није доживeо, уз обиље најдивнијих јела, најбољих пића, прелепих дјевојака, ноћни риболов итд. Месец дана прошло је као у сну.

По повратку у рај, човеку је било још досадније него пре. Убрзо се поново обратио Светом Петру и замолио да га опет мало пусти у пакао.

“Такве шетње тамо-амо никад нису практиковане. Ако толико желиш у пакао, можеш да одеш, али без могућности повратка.”

“Пристајем!” ускликнуо је човек, већ се наслађујући оним што га је чекало тамо.

Али авај! Чим су се тешка врата пакла мукло залупила иза њега, човек је почео да пропада у понор на чијем дну је угледао гомилу ужасних ђавола, који су чекали да га кукама убаце у огроман лонац у коме се већ кувала гомила несрећника чији су јауци све гласније допирали до њега.

“Шта је ово!?”, крикнуо је.

“Пакао, брате”, одговорио је један ђаво. “Ти изгледа не разликујеш туризам од емиграције.”

(Са сајта Мудре мисли)

Аристотел

Аристотелу је познаник причао да има пријатеље који иза његових леђа о њему лоше говоре.

Аристотел је на то одговорио:

- Ако ме клеветају у мом одсуству, ништа ме не боли. У мом одсуству могу ме и изударати. 

* 

100 против Ајнштајна

За време Другог светског рата, против Ајнштајна је била подигнута велика научна кампања у Немачкој,

што је резултирало изласком књиге „Сто научника против Ајнштајна“.

Чувши то, Ајнштајн је рекао:

„Да нисам у праву, и један би био довољан“.

*

Марлен Дитрих

Филмска глумица Марлен Дитрих присуствовала је једном предавању о интелигенцији мушкараца и жена.

После предавања предавач се обратио “најлепшој баки на свету” и упитао је има ли шта да дода.

Марлен му је одговорила:

- Можда је истина да су мушкарци интелигентнији од жена, али ја још нисам видела жену

која би трчала за глупим мушкарцем и само се дивила његовим лепим ногама.

*

Петер Аскурти

Peter Asqurtee je написао и у штампу пустио свој први роман. Али, купаца романа није било.

Непрекидно је размишљао што да уради како би продао штампане примерке књиге. 

Наједном му сину идеја – дао је у новине оглас следећег садржаја:

Милионер, висок, елегантан, образован, музичар, радо би се оженио госпођицом која би била у свему слична

јунакињи романа “Љубав је победила” који је написао Петер Аскурти.

Роман је убрзо распродат.

*

Па није међед!

На улицама многи пролазници су се заустављали, гласно узвикујући:

“Гле, Бранко Ћопић! Ено Бранка! Погледајте, оно је Бранко Ћопић!”

То је Ћопића страшно нервирало.

Једном није могао да се уздржи и онако нервозан љутито је одговорио једној средовечној жени:

“Па шта ако је Ћопић, није међед!”

*

Југословенска књижевност

За време Првог светског рата Дучић је био у Атини. Падала је киша и он се шетао с Ивом Ћипиком испод једног кишобрана.

Наишла је Јелена, жена Милана Гавриловића, и Дучић ће јој тек рећи:

- “Видите ли, госпо-Лела, испод овог кишобрана налазе се три четвртине југословенске књижевности.”

После неколико година, иста се сцена понавља у Београду. На Теразијама, стоје испод једног кишобрана

Дучић, Ћипико и Војислав Јовановић – Марамбо.

Марамбо, који је знао за ову Дучићеву доскочицу, тек ће рећи:

“Испод овог кишобрана налазе се три четвртине југословенске књижевности.”

“Потпуно тачно! – узвратио му је Дучић. – Ви сте нам пришли, али се проценат књижевности није повећао.

*

Данте Алигијери

Прича се да је Данте имао невероватно добро памћење.

Једнога дана срео је човека који га је упитао:

- Које је најбоље јело?

- Једно јаје – одговори песник.

Годину дана касније, исти пролазник срете Дантеа и упита га:

- Са чиме?

- Са сољу – спремно одговори Данте.

*

(Анегдоте са сајта Мудре мисли) 

 

 

Неки од бисера који су нашли место у књизи др Душанкe Стевовић-Гојгић, специјалисткињe опште медицине:

 

- Муж ми је угинуо! Није, већ фигуративно. Био је данас код кардиолога. Радили су му 'акаге и кагебе' (ЕКГ), кореографију (коронарографију) и кажу да је добро, а он само што је жив.

* 

- Цијели дан повраћам неко зеленило. Каква ми је столица? Па, дрвена, тапецирана.

 *

- Ја не знам јесте ли ви ватрогасци или 'хитњаци', али свакако дођите у шуму код Певца, овдје гори неко ђубре од човјека.

 *

- Чекам вас (мисли на Хитну помоћ, оп.а.) код факултета за стоку. Ако не дођете, жалићу се Министарству за критику!

 *

- Налазим се на лицу мјеста као посматрач. Неки су се момци напушили, тројица губе свијест, а овај један се баш добро држи.

 *

- Сви у кући смо некако 'вирусави'. Већ двадесет дана траје тај напад, а мени још нашли културу у мокраћи!

 *

- Каква ми је столица? Сумњива! Мало иде нормално, а мало симболично.

 *

- Моје је дијете угризао миш. Колико има година? Напунио је 30 прије пар дана. За што га је угризао? Па зато што га је хватао. Аааа, ви питате гдје га је угризао? У Шведској, он тамо живи. А за који дио тијела? Па за прст! Зато што га је хтио избацити ван, а тамо је сад хладно. Миш се није дао лако, неће ни он на зиму.

 *

- Знам да то није ваш фактор (фах, оп.а.), али гдје се возе пилићи када им падају главе?

 *

- Ја сам једна бака и зовем за мог брата. Ја сам му главна за љекаре, све знам кога треба звати. Него, боли га доњи дио желуца, бојим се да није нешто гинеколошки?

 *

- Ја имам вагину пекторис, а сад ме боли желудац. Гдје ме боли? Па овдје, у Миријеву.

 *

- Добро вече! Да причам? Јесте ли ви сад прави човјек или сте онај банкомат од аутомата?