Анегдоте о познатима
Аристотел
Аристотелу је познаник причао да има пријатеље који иза његових леђа о њему лоше говоре.
Аристотел је на то одговорио:
- Ако ме клеветају у мом одсуству, ништа ме не боли. У мом одсуству могу ме и изударати.
*
100 против Ајнштајна
За време Другог светског рата, против Ајнштајна је била подигнута велика научна кампања у Немачкој,
што је резултирало изласком књиге „Сто научника против Ајнштајна“.
Чувши то, Ајнштајн је рекао:
„Да нисам у праву, и један би био довољан“.
*
Марлен Дитрих
Филмска глумица Марлен Дитрих присуствовала је једном предавању о интелигенцији мушкараца и жена.
После предавања предавач се обратио “најлепшој баки на свету” и упитао је има ли шта да дода.
Марлен му је одговорила:
- Можда је истина да су мушкарци интелигентнији од жена, али ја још нисам видела жену
која би трчала за глупим мушкарцем и само се дивила његовим лепим ногама.
*
Петер Аскурти
Peter Asqurtee je написао и у штампу пустио свој први роман. Али, купаца романа није било.
Непрекидно је размишљао што да уради како би продао штампане примерке књиге.
Наједном му сину идеја – дао је у новине оглас следећег садржаја:
Милионер, висок, елегантан, образован, музичар, радо би се оженио госпођицом која би била у свему слична
јунакињи романа “Љубав је победила” који је написао Петер Аскурти.
Роман је убрзо распродат.
*
Па није међед!
На улицама многи пролазници су се заустављали, гласно узвикујући:
“Гле, Бранко Ћопић! Ено Бранка! Погледајте, оно је Бранко Ћопић!”
То је Ћопића страшно нервирало.
Једном није могао да се уздржи и онако нервозан љутито је одговорио једној средовечној жени:
“Па шта ако је Ћопић, није међед!”
*
Југословенска књижевност
За време Првог светског рата Дучић је био у Атини. Падала је киша и он се шетао с Ивом Ћипиком испод једног кишобрана.
Наишла је Јелена, жена Милана Гавриловића, и Дучић ће јој тек рећи:
- “Видите ли, госпо-Лела, испод овог кишобрана налазе се три четвртине југословенске књижевности.”
После неколико година, иста се сцена понавља у Београду. На Теразијама, стоје испод једног кишобрана
Дучић, Ћипико и Војислав Јовановић – Марамбо.
Марамбо, који је знао за ову Дучићеву доскочицу, тек ће рећи:
“Испод овог кишобрана налазе се три четвртине југословенске књижевности.”
“Потпуно тачно! – узвратио му је Дучић. – Ви сте нам пришли, али се проценат књижевности није повећао.
*
Данте Алигијери
Прича се да је Данте имао невероватно добро памћење.
Једнога дана срео је човека који га је упитао:
- Које је најбоље јело?
- Једно јаје – одговори песник.
Годину дана касније, исти пролазник срете Дантеа и упита га:
- Са чиме?
- Са сољу – спремно одговори Данте.
*
(Анегдоте са сајта Мудре мисли)
Violeta Milicevic
Jednom se prijatelj pozalio Violeti kako je gladan i tuzan. Violeta ga je odvela na rucak u obliznji kineski restoran, na crne pecurke. Pored toga sto mu je pomogla da utoli glad, prijatelj je bio cio i veseo narednih 6 dana.:)
Аутор kosta — 21 Ð�Ð 2012, 16:34
odlicno!!
Аутор dmc — 21 Ð�Ð 2012, 16:38
На сваку бих могла неки коментар дати, али ме ове, попут анегдоте о Аскуртију, увек одушеве - због људске досетљивости. Али не само због ње...
Аутор pricalica — 21 Ð�Ð 2012, 20:21
hvala za ove anegdote, prekopiraću u svoj komp
Аутор pitija — 21 Ð�Ð 2012, 20:27
Не престајеш да ме изненађујеш, Коста. Писање анегдота ти добро иде.
Тог дана њој су се страшно, страшно јеле те чудесне црне печурке које, као што знамо, чудно делују на неке људе (а тај кинески ресторан се налази такорећи преко пута њиховог радног места), те је и она утолила своју глад и била чила и весела наредних дана.
Још увек чује онај смех који се орио Косовском улицом, и управо се пита хоће ли те печурке имати исто дејство и следећи пут кад буде отишла у поменути ресторан.
Аутор trunsmoitren — 21 Ð�Ð 2012, 21:53
Дмц, начинила сам неки ужи избор.
Хвала за коментар.
Поздрав!:-)
Аутор trunsmoitren — 21 Ð�Ð 2012, 21:54
Да, Причалце, свака од њих је занимљива и применљива и данас на неке ситуације, а та, наведена, посебно је занимљива онима који и сами пишу...;-)
Аутор trunsmoitren — 21 Ð�Ð 2012, 21:55
Драго ми је због тога, Питијо.
И мени се баш допадају.
Поздрав!:-)
Аутор trunsmoitren — 21 Ð�Ð 2012, 21:57
Одличан избор!
Аутор Јанакис — 22 Ð�Ð 2012, 18:25
Јанакисе, хвала.:-)
Аутор trunsmoitren — 23 Ð�Ð 2012, 00:30
Iz svake izvor mudrosti,povez smeha i radosti:))
priale mi,kao i sto volim crne pecurke:)
Аутор lora1 — 25 Ð�Ð 2012, 10:36
Све више сличности и разумевања је нешто чему сви тежимо и у чему уживамо. Баш ми је драго, Лора1.
Истина, познајем само још две особе које воле црне печурке као ја. Добро нам дошла у клуб!;-)
Аутор trunsmoitren — 26 Ð�Ð 2012, 22:44