Trun smo i tren

Да је могло дуже, трајало би

Трун смо и трен — Аутор trunsmoitren @ 10:10

http://www.dodaj.rs/f/w/IL/usQ6Kds/kisa320.gif 

Да је могло дуже, трајало би, зна се, 
јер све траје само док љубави има:
када сејач семе из свог срца баци, 
нема земље која радо га не прима.

И плод потом сазри: купају га кише, 
сунце своју милост на њега излива.
Дође време сласти, време бербе потом, 
и време кад сејач у плоду ужива.

Потом смирај дође, сокови пресуше, 
и сласти нестане у свакоме плоду, 
и трајање свако приближи се крају, 
а сви који дођу неминовно оду.

Удес нам је такав. Неминовно то је:
све што се посеје, мора се и жњети.
Клијање и зрење – љубави су знамен, 
а кад тога нема – време нам је мрети.

Чему жеља болна да се траје вечно
када само смрти још чујемо гласе, 
када срце плаче, болно, неутешно?
Да је могло дуже, трајало би, зна се.

Виолета Милићевић
(16. 11. 2007) 

Powered by blog.rs