Trun smo i tren

20 ÐÐ, 2012

Да је могло дуже, трајало би

Трун смо и трен — Аутор trunsmoitren @ 10:10

http://www.dodaj.rs/f/w/IL/usQ6Kds/kisa320.gif 

Да је могло дуже, трајало би, зна се, 
јер све траје само док љубави има:
када сејач семе из свог срца баци, 
нема земље која радо га не прима.

И плод потом сазри: купају га кише, 
сунце своју милост на њега излива.
Дође време сласти, време бербе потом, 
и време кад сејач у плоду ужива.

Потом смирај дође, сокови пресуше, 
и сласти нестане у свакоме плоду, 
и трајање свако приближи се крају, 
а сви који дођу неминовно оду.

Удес нам је такав. Неминовно то је:
све што се посеје, мора се и жњети.
Клијање и зрење – љубави су знамен, 
а кад тога нема – време нам је мрети.

Чему жеља болна да се траје вечно
када само смрти још чујемо гласе, 
када срце плаче, болно, неутешно?
Да је могло дуже, трајало би, зна се.

Виолета Милићевић
(16. 11. 2007) 

Коментари

  1. Dobra, stara!

    Аутор kosta — 20 ÐÐ 2012, 14:12

  2. Слажем се да је "добра, стара"али у последње две строфе је мало више песимизма који ми се не свиђа и који теби не пристаје,Виолета...Теби је ипак само 44....

    Аутор Milan — 20 ÐÐ 2012, 18:33

  3. Коста, тако некако...

    Аутор trunsmoitren — 20 ÐÐ 2012, 22:14

  4. Милане, ја те редове не видим као дуг песимизму, већ као одраз реалности.
    Размишљала сам о природном току ствари, о томе да све има своје време и свој рок трајања. У прихватању те чињенице и мирењу са њом нема песимизма.
    Последња строфа говори о онима који више ништа лепо не виде у животу, већ размишљају само о смрти. Они су већ једном ногом загорачили у смрт.
    Песма је настала три дана пред смрт мога оца, кад сам (пред)осетила да је крај близу, да више ништа не може зауставити ни ток његових мисли, ни таму која га је овила, ни бол коју је осећао...
    Кад су ми јавили да је "отишао", ови су ми стихови деловали охрабрујуће. Говорила сам себи да није могло другачије, ни дуже...
    И тако...
    Иначе, песимизам ми одавно није својствен...Одавно...То није за верујућег човека...А ја верујем...

    Аутор trunsmoitren — 20 ÐÐ 2012, 22:25

  5. Само да Ви загрлим!

    Аутор pricalica — 21 ÐÐ 2012, 20:23

  6. То је највише што се може учинити у оваквим ситуацијама, драга.
    Грлим и ја тебе, нежно, сестрински.:-)

    Аутор trunsmoitren — 21 ÐÐ 2012, 21:47


Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме

Powered by blog.rs