Trun smo i tren

Gracias a la vida - Violeta Parra

Музика је... — Аутор trunsmoitren @ 13:00

Једна од најлепших икада написаних химни животу:
 
Хвала животу који ми је толико тога дао: 
дао ми је два ока да, када их отворим,
савршено разликујем црно од белог,
и на високом небу
његове звездане кулисе,
и усред мноштва да видим
човека кога волим.
 
Хвала животу који ми је толико тога дао:
дао ми је слух да чујем потпуно јасно,
да слушам ноћу и дању
зрикавце и канаринце,
чекиће, турбине, олује
и тужно завијање паса,
и нежни глас свог вољеног.
 
Хвала животу који ми је толико тога дао:
дао ми је звук и писмо,
речи којима исказујем оно што мислим:
мајка, пријатељ, брат и светло
које осветљава пут душе
онога кога волим.
 
Хвала животу који ми је толико тога дао: 
дао ми је да ходам на својим уморним ногама 
којима сам корачала
кроз градове и блато,
плаже и пустиње, планине и равнице
твоју кућу, твоју улицу 
и врт.
 
Хвала животу који ми је толико тога дао: 
куцање срца у мојим грудима
док гледам плодове људског ума,
док увиђам разлику
између добра и зла,
док гледам дубину твојих сјајних очију. 
 
Хвала животу који ми је толико тога дао:
дао ми је смех и плач 
тако да разликујем радост и бол,
два састојка
од којих је сачињена моја песма,
и ваша песма, која је иста,
и песма свих, која је и моја песма. 

Хвала животу који ми је толико тога дао. 
 
Виолета Пара 
(Превод: В. Милићевић) 
*
П.С.
И хвала Алесандру што ми је пре шест година открио ову песму, која је заузела посебно место у мом животу.  

Старац Пајсије о одговорности

Илустрована поезија и проза — Аутор trunsmoitren @ 12:57
http://www.dodaj.rs/f/28/z6/KAfWfDM/o-odgovornosti2.jpg

Далеко ти лепа кућа, илити: Добро дошао!;-)

Сентиментално васпитање — Аутор trunsmoitren @ 12:30

http://www.dodaj.rs/f/S/RM/3coZRXRV/v-kus-putnik.jpg 

(Слика: Владимир Куш) 

Сократ је седео испред капија Атине, кад му приђе један човек и рече: “Размишљам да се преселим у Атину. Да ли би, молим те, могао да ми кажеш како се ту живи?”

Сократ одговори: “Радо ћу ти рећи, али молим те, реци ти прво мени како ти је било у граду где си раније живео?”

Човек сместа одговори: “Било је ужасно. Људи су били спремни да ти забију нож у леђа и да те опљачкају до голе коже. Не остављам тамо ниједног пријатеља, већ само непријатеље”.

Сократ се намршти и тужно рече: “Па, боље иди даље, јер ћеш исте ствари наћи и овде у Атини".

Мало касније наиђе други човек, па застаде крај Сократа и упита: “Размишљам да се преселим у Атину. Можеш ли да ми кажеш како се ту живи?”

Сократ опет одговори: “Радо ћу ти рећи, али молим те, реци ти прво мени како ти је било у граду где си раније живео?”

Човек се осмехну и рече: “У граду одакле долазим сви људи раде заједно и међусобно се помажу. Доброта је свуда, и свуда поступају према људима са највећим поштовањем”.

“Добро дошао у Атину!”, осмехну се Сократ. “Овде ћеш наћи то исто”.

(Прича са интернета: http://www.facebook.com/pages/Alfabet-Postojanja/180741138642692)


Powered by blog.rs