Улов
Силом је рекла "Да",
једва процедила кроз зубе
та два словца.
Горак укус
у устима оста.
Крај себе виде њега -
вештог ловца
на срне
њених будућих дана
и јелене ноћи младих.
Никуд му побећи неће
ниједан дан,
ни ноћ,
а цвеће,
донето у њену част,
умреће
колико сутра.
Кроз прозор погледа
брзо
и виде
поворку јутра
како прти
кроз снег,
убога,
бледа.
И бол,
велик као оближњи брег,
на груди се свали.
Па ипак,
рекла је "Да",
многи су то чинили пре
(Зар сад због тога да жали?),
а оно немушто "Не",
што само она чу,
вриштало је у њој.
Пуцало је подне,
рафално,
у птице њених
последњих снова.
Беше то страховит бој.
Без преживелих.
Зар је важан и број?
Барем су ловци на броју.
Улов је данас добар.
Време је ручку.
Виолета Милићевић
2 Коментари |
0 Трекбекови