Trun smo i tren

22 ÐÐ, 2012

Улов

Трун смо и трен — Аутор trunsmoitren @ 00:01
 
Силом је рекла "Да",
једва процедила кроз зубе
та два словца.

Горак укус
у устима оста.
Крај себе виде њега -
вештог ловца
на срне
њених будућих дана
и јелене ноћи младих.

Никуд му побећи неће
ниједан дан,
ни ноћ,
а цвеће,
донето у њену част,
умреће
колико сутра.

Кроз прозор погледа
брзо
и виде
поворку јутра
како прти
кроз снег,
убога,
бледа.

И бол,
велик као оближњи брег,
на груди се свали.

Па ипак,
рекла је "Да",
многи су то чинили пре
(Зар сад због тога да жали?),
а оно немушто "Не",
што само она чу,
вриштало је у њој.

Пуцало је подне,
рафално,
у птице њених
последњих снова. 

Беше то страховит бој.
Без преживелих.
Зар је важан и број?
Барем су ловци на броју. 

Улов је данас добар.
Време је ручку.

Виолета Милићевић 

Коментари

  1. Није лоше, кажу, послушати унутрашњи (немушти) гласић. Па дочекати време ручка у другачијој улози. Може ручак бити укусан и без ловине, кад се правим зачинима зачини.

    Аутор Јанакис — 22 ÐÐ 2012, 18:18

  2. Апсолутно сагласна!
    Не волем дивљач, а ловина, ако се не варам, подразумева такве жртве. А јести се мора.;-)

    Аутор trunsmoitren — 23 ÐÐ 2012, 00:28


Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме

Powered by blog.rs