И тада, Причалице, али и онда када је онај за којим се чезне занесен и загледан у неке друге висине.
Тужна је и она лепота која није свесна колико је лепа, али и она која је превише занесена да би чула и видела оне који за њом чезну.
Но, увек су постојали они који чезну за недостижним и они који жудно пригрле онога ко им се преда, макар и на крају лутања.
Тако то видимо ми, код којих је жудња за лепотом непресушна.
А шта ћемо кад без Лепоте не можемо?!?
(Драинац је то рекао још страшније него ја:
"Глад ми је бескрајна, а руке вечно празне"...
Видиш, у односу на њега, ја сам још и оптимиста)
Аутор
trunsmoitren
—
16 ÐÐ 2013, 17:08
Ово је моја прва асоцијација http://www.youtube.com/watch?v=B9O3U_6_p7E
Аутор
Јанакис
—
17 ÐÐ 2013, 11:55
Ни мање ни више, Јанакисе!
Почаствована сам и обрадована тиме што су те моји стихови одвели до маестра Дугића и једне од његових најлепших композиција.
Хвала за ту успостављену конекцију. :-)
Аутор
trunsmoitren
—
17 ÐÐ 2013, 16:22
На то сам и мислила, јер ниједно не познаде лепота шта је, било она у себи или у другоме. Занесеност или заведеност (овим или оним) одводе од смисла, зар не? :)
Кад се у себи не нађе образац лепоти, тада и дође до мимоилажења.
Хвала за вилозофију. :)
Аутор pricalica — 15 ÐÐ 2013, 20:14
И тада, Причалице, али и онда када је онај за којим се чезне занесен и загледан у неке друге висине.
Тужна је и она лепота која није свесна колико је лепа, али и она која је превише занесена да би чула и видела оне који за њом чезну.
Но, увек су постојали они који чезну за недостижним и они који жудно пригрле онога ко им се преда, макар и на крају лутања.
Тако то видимо ми, код којих је жудња за лепотом непресушна.
А шта ћемо кад без Лепоте не можемо?!?
(Драинац је то рекао још страшније него ја:
"Глад ми је бескрајна, а руке вечно празне"...
Видиш, у односу на њега, ја сам још и оптимиста)
Аутор trunsmoitren — 16 ÐÐ 2013, 17:08
Ово је моја прва асоцијација http://www.youtube.com/watch?v=B9O3U_6_p7E
Аутор Јанакис — 17 ÐÐ 2013, 11:55
Ни мање ни више, Јанакисе!
Почаствована сам и обрадована тиме што су те моји стихови одвели до маестра Дугића и једне од његових најлепших композиција.
Хвала за ту успостављену конекцију. :-)
Аутор trunsmoitren — 17 ÐÐ 2013, 16:22
На то сам и мислила, јер ниједно не познаде лепота шта је, било она у себи или у другоме. Занесеност или заведеност (овим или оним) одводе од смисла, зар не? :)
Аутор pricalica — 20 ÐÐ 2013, 18:37