(Слика са интернета)
Кад је некоме нешто потпуно неразумљиво, далеко, или страно, непознато, кажемо обично да су то за њега шпанска села.
Зашто баш "шпанска", зашто не "немачка", "француска" или "поругалска", на пример? И зашто у множини, а не у једнини: шпанска села, а не шпанско село?
На крају, због чега се нешто непознато и неразумљиво веже управо за села, а не за нешто друго (шуму или џунглу и сл.)?
Опширан и образложен одговор на сва та питања даје романист Карло Брудор у једном језичком часопису (1974).
Уз његова објашњења, податке изнесене у књизи Немачко-српскохрватски фразеолошки речник Павице Мразовић и Ружице Приморац и неке напомене проф. Ивана Клајна, могуће је са сигурношћу објаснити порекло и изворно значење израза шпанска сеш, који се, иначе, у нас веома често употребљава.
Пре свега, треба рећи да је то дослован превод одговарајућег немачког израза spanische Dorfer, с истим значењем као и код нас. Брудор тврди да је тај израз у немачком језику први употребио Јохан Волфганг Гете у свом чувеном сентименталном роману Јади младога Вертера (1774).
У најстаријем српском преводу тога Гетеовог дела (Бранко Мушицки, Мала библиотека III-V, Мостар 1905) реченица у којој стоји поменути израз гласи овако:"To су била за послаников мозак шпанска села, и ја се препоручим да се не бих морао још више жучити због даљег неразумног говора."
Ако је овај податак тачан, тј. ако нема ранијих превода Вертера, то би онда значило да је израз шпанска села преузет из немачког у наш језик почетком двадесетог века, тачније 1905. Касније је он из литературе прешао у свакодневни говор тако да је данас широко познат и распрострањен.
Занимљиво је како је израз шпанска села настао у немачком језику, посебно с обзиром на чињеницу да у истом том језику пострји и много старији израз чешка села (bohemische Dorfer), који се појавио негде у другој половини седамнаестог века, након Тридесетогодишњег рата (1618-1648). Немачким војницима, који су у току тога рата пролазили кроз Чешку, словенска имена села звучала су чудно, страно, била су им не-разумљива. Тако је настао израз чешка села (bohemische Dorfer) у општем значењу "нешто страно, неразумљиво". Остаје да се објасни зашто су Немци уместо bohemische Dorfer ("чешка села") почели говорити spanische Dorfer ("шпанска села").
Beћ поменути истраживач (К. Брудор) сматра да је до тога дошло укрштањем двају немачких израза: 1) bоhеmische Dorfer ("чешка села") и 2) das kommt mir spanischfor (дословно: "Tо ми дође шпански", у значењу: "то ми је неразумљиво").
Немци су, наиме, оно што је долазило из далеког шпанског језика осећали као страно и неразумљиво. Такви су изрази, с истим значењем, створени и у другим језицима, нпр. у шпанском esto es griego para mi (буквално: "To je грчки за мене"), исто као и у енглеском: it's Greek to me. Шпанци кажу и esto es arabigo para mi ("To je арапски за мене"), a Французи: c'est du chinois ("To је кинески") или c'est l'hebreu ("To je јеврејски") итд.
Свугде je име слабо познатог језика добило опште значење нечег непознатог, односно неразумљивог. За Немце је стран и непознат био шпански, за Шпанце грчки или арапски, за Французе кинески или јеврејски и тако редом. За нас је, опет, пресудан био немачки узор, јер je у том језику уместо чешка села, укрштањем, настао израз шпанска села, који је, како смо видели, директно преузет у српски језик преко Гетеовог дела.
(Милан Шипка, Зашто се каже, Прометеј)
Powered by blog.rs