Trun smo i tren

Степенице - уметност по којој ходамо

Уметност — Аутор trunsmoitren @ 14:40
https://encrypted-tbn2.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcSkDLik1ij9wvhuxNvk0doTDJjEBpssYRV3TCNCGpdUhNWtR-am

Philadelphia, Museum of art

http://t2.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcQL6IVIPWV3FUX5jTkP9Ej1tsKX5JIlfEb0o2-mg-1onkY5sCCL

 https://s-media-cache-ec0.pinimg.com/236x/e1/a2/c9/e1a2c92042d60b23d92815c0a9fc51a5.jpg

http://sharepowered.com/media/2013/12/stair-street-art-2.jpg

 http://hative.com/wp-content/uploads/2014/11/stairs-street-art-collage.jpg

Angee, France

http://www.talizma.com/wp-content/uploads/2014/05/12-creative-stairs-street-art-5-1.jpg 

http://felicitysomerset.files.wordpress.com/2012/07/street-art1.jpg 

http://mocochocodotcom.files.wordpress.com/2014/04/artistic-stairs-ottawa-canada.jpg

Seoul, South Corea

http://www.talizma.com/wp-content/uploads/2014/05/World%E2%80%99s-Most-Beautiful-Street-Stair-Art.jpg

Chile

 http://www.shoutography.com/wp-content/uploads/2013/11/Valparaisosa20120404_0101.jpg

Нађох ове слике на различитим сајтовима на којима се приказује тзв. улична уметност (Street art, stairs). 

Раније сам била очарана тродимензионалним сликама на улици ( мада то не значи да не волим и мурале и сваку другу реализацију људске креативности), али слике степеница, нарочито кад их много има, а треба их све прећи, заслужују посебан осврт. Сасвим је извесно да ће нам живе боје убрзати кораке и да ћемо ту раздаљину лакше прећи уколико пред нама није само сивило.

Још кад помислимо на (кратко)трајност, свакодневну угроженост удружену са зубом времена, њихова судбина делује још трагичније, иако служе својој сврси, тј. људима, због чега и постоје. 

Замишљам како корачам њима, а моји "кораци ко лаки облаци", да се послужим туђим стихом, прескачу многе степенике, иако бих свакако желела да се задржим на њима, како бих се што више нагледала лепоте које су очи пуне....


Сајам, Легенда, Русија

Из Русије с љубављу — Аутор trunsmoitren @ 12:10
http://www.dodaj.rs/f/2K/12j/23nLiMaL/sajam-rusija-crveno2.jpg

Сајам књига се завршио, али је оставио траг... и књиге...

Захваљујући њему и едицији "Светиње" (у којој је "Из Русије с љубављу" деветнаеста књига), уђох и ја у "Легенду".

У то име, наздрависмо црвеним шампањцем са Крима и пожелесмо много тога лепог - и књигама и људима.

Хвала Д. Бисерчићу, Н. Милосављевић и "Легенди" из Чачка што су објавили моја сећања на ходочашће по Русији, и што су их овако лепо упаковали. М

Мојој милој Причалици хвала до неба на надахнутом и надахњујућем поговору - препоруци.

***

Поговор:

Матушка! Како дивном речју и ми, заједно са ауторком, отпочесмо ово ходочашће!

Не, није то случајно тако - да се Русија поистовећује са мајком. Молитвом умивена, као миомирисан цвет, уздигла се она до неба и границу своју с Богом утврдила – да децу од злобе брани, а међу њима, посебно, православне Србе.

Молитва, то тихо зборење душе, кад све остале речи изгубе значај и смисао, налик на мајчине руке, пале подиже и исправља. И попут Лазара, живот васкрсава!

Стога и не чуди да ауторка за сувенире одабира управо малена звона, што тако симболично читаоца подсећа на Врбицу.

Србија је поново на путу страдања, те нам „Русија, с љубављу“ шаље преко потребну мајчинску кап млека. Осетимо у њој и препознајмо како сверадосним поздравом свог вољеног баћушке Серафима: „Христос васкрсе, радости моја!“ Матушка слави Христа.

Појездимо, стога, са дечјом радошћу страницама овог путописа! Препустимо се дечјој искрености ауторкине душе и пустимо да прочитано, попут звона, и нас саме упути на пут преображења, еда би се, с нама обновљеним, обновило и лице земље!

Јелена Јергић


Powered by blog.rs