Trun smo i tren

16 ÐÐ, 2014

Уговор, III

Младост пише срцем — Аутор trunsmoitren @ 11:10
http://www.dodaj.rs/f/2c/vm/4To5SMQO/6-marija-j-605x800.jpg
(Успомена од разредне, сачињена од ставова свих нас)
***

Дана 30.05.2014. године,

у Првој економској школи у Београду,

сачињен је

Уговор о споразумном растанку између двадесет и четири ученика одељења 4/3.

Марко Божовић, блажен међу својим женама, важи и за једног од најбољих ученика тог одељења. Све зна и увек има урађен домаћи и лекције спремљене на време. У слободно време воли да пева.

Весна Васић, једна разиграна и витка девојка са веома специфичном бојом гласа, није увредљиве природе. Увек је насмејана и врло лако може некоме да улепша дан.

Мина Војиновић, веома смирено биће. Смирено и успорено. Увек изгледа као да је све у реду и да је ништа не нервира. Ужива у неком свом свету.

Валентина Ђорђевић, најнижи ученик у одељењу. Ко би рекао да из тако мале особе може да се чује тако далеко! Веома је грлата и импулсивна, уме да забави остале својим реакцијама. Много је добра и превише заљубљена. Цео живот је прате неке несрећне и несуђене љубави.

Биљана Јовановић, такође важи за једног од најбољих ученика у одељењу. Зна увек да појасни и поједностави све. Веома је успавана, па јој се деси понекад и за време часа да залута у свет снова или да закасни на исте.

Рајка Ковачевић, стрпљива је и увек спремна да помогне колико год може. Права је вредница и добрица. Увек има све урађено и спремно на време. И она спада у ону групу најбољих.

Милан Крајачић, дон Милан. На први поглед ћутљив и повучен, али када се неко упусти у причу са њим, схвати да је он тотална супротност. Залуђен аутомобилима и техником, тежи ка томе да постане прави господин.

Немања Курћубић, дечко који седи мирно у својој клупи, слуша музику, не чује и не види шта се све дешава око њега. А кад скине слушалице, постаје помало нервозан и лако се може десити да плане или поломи хемијску!

Ђурђа Марјановић, весела девојка, увек спремна на шалу и забаву. Вредно тренира, али деси се и да да себи мало одушка, или мало више. Успешно оставља цигарете. Живи здрав живот.

Тамара Марковић, веома ситна и мирна ученица. Има дара за прављење фризура. Главни је фризер у разреду. Муку мучи са математиком, али бар зна да је, ако пропадне као економиста, чека блистава каријера у свету кикица.

Ана Мартиновић, спада у групу најбољих, а оно што је најбоље код ње је то да може да једе колико хоће, а да се не угоји. Све девојке јој завиде на томе, неке више, неке мање. Ужива у свом свету хаус музике.

Милица Мијатовић, наша Хурем. Веома је занимљива и отворена, увек спремна да препричава свима своје доживљаје. Када јој дођу жуте минуте, узме коректор и одмах све прође. Са њом никада не може бити досадно.

Јована Милосављевић, увек пажљива и вредна. Једна од најбољих, како у школи, тако и у сређивању. Ретко јој се може десити да дође несређена, а и када се нађе у таквој ситуацији, два-три потеза и једно „умивање“, и све је на месту. У слободно време обожава да се слика.

Теодора Милошевић, ученица која је најмање времена провела са осталима. Ту је била на почетку и, ево сад, на крају. Веома је фина, тиха и мирна. Увек је спремна да помогне.

Александра Младеновић, познатија као Беба, наша будућа прва председница Србије. Увек је на неким дијетама, али и без њих одлично изгледа. Главни модни детаљ јој је мобилни. Нигде не иде без њега!

Драгана Николић, прави је весељак. Ако она не зна неку песму, то значи да та песма није хит, као да не постоји. Веома је драга, занимљива и добра. Када причате са њом, осећате се као да разговарате са неком дамом. Има префињени глас.

Катарина Никшић, весела је и увек спремна за шалу и забаву, али кад се изнервира није баш тако слатка. Највећи непријатељ јој је промаја.

Стефан Петричевић, веома духовит и занимљив, увек има спремне нове шале и штосове, али опет не би требало да му се замерате, тада није баш толико занимљив. Сналажљив је, увек нађе начин да се извуче. Омиљени предмет му је немачки.

Ирена Павловић, добар познавалац језика. Увек има спреман коментар на сваку реченицу.

Ана Порчић, најпричљивија особа у одељењу сигурно! Када лупка длановима, значи да је све у најбољем реду! Одлична је домаћица, нема јој равне. Ради све по принципу: кратко и јасно, па тако, када се учи нешто, она је увек ту да то скрати и поједностави. Много је весела, понекад и превише.

Милица Радојичић, последња у низу најбољих. Не зна шта ће са силним удварачима и својом витком линијом. Вредна је, радна и пажљива.

Јелена Реповић, велика је спавалица. Зато и седи у ћошку у ком је нико не може ометати. Болешљиве је природе. Иначе је искрена, занимљива и опуштена.

Никола Церовић, веома је фин и добар, иако не жели то да показује. Обожава да забавља професоре и остале, поготово за време часа, тада је најпричљивији. Пише лепе саставе, прави је романтик.

Након четири године смеха, забаве, љубави, прослава, свађа и учења, сложили су се да би најбоље било да се споразумно растану. Схватили су да је време да свако крене својим путем - да се унапређује, усавршава, напредује и бори.

Сведоци су сви професори који су им предавали и биће саслушани до краја маја. А главни судија, који ће прегледати уговор и дати свој суд, јесте њихова разредна Виолета Милићевић.

Рочиште се заказује за прву недељу јуна, када ће се видети да ли су сви спремни на овај корак.

Закључење уговора заказано је за 07.06.2014. године, у Београду, у хотелу Хајат.

Марија Јовановић, 4/3, 2013/14.

***

Ово је био један од најоригиналнијих одговора не тему коју сам први пут дала управо генерацији од које сам се опростила у јуну текуће године.
Марија ме је дирнула јер је успела да, за два школска часа, поред оригиналне идеје, унесе у задатак и мини-портрете својих другова и другарица из школских клупа.
Сви поменути ученици уписали су жељене факултете, а скоро сви су на буџету, што је велика радост за бившу разредну.
Сад имам нову генерацију малих "банкара", али се радо сећам оних које је Марија објединила и овековечила у овом саставу. Срећом, знам где су и шта, сходно са обавезама на факултету, раде, а ускоро ће неки од њих, надам се, доћи да ми се похвале како су положили прве колоквијуме, па прве испите, итд... Има ту много оних којима ће се поносити и школа, и разредна, и родитељи...Ово је један од очигледних доказа! :-)


Коментари

  1. Има ли лепше плате од ове? :)

    Аутор pricalica — 17 ÐÐ 2014, 19:05

  2. ... Можда претерујем у томе, али ми остаје утеха да ће ме из сваке генерације којој сам предавала помињати по добру бар по неколико деце...
    -----------------------------
    Ово су твоје речи које ја потврђујем и констатујем. Можда ће бити само појединаца који те се неће сећати, а осталима ћеш остати у најлепшем сећању.

    Аутор Даца — 18 ÐÐ 2014, 12:48

  3. На твоје реторско питање, Причалице, могу да одговорим једном речју: "Тешко", а могу и да проширим одоговор: "Овакви као нас две сматрају да нема".

    Дацо, волела бих да буде тако...:-) Хвала ти.

    Аутор trunsmoitren — 25 ÐÐ 2015, 19:46


Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме

Powered by blog.rs