Trun smo i tren

03 ÐÑ, 2013

Поклонићу ти једном ту песму

Трун смо и трен — Аутор trunsmoitren @ 10:59

 http://img163.imageshack.us/img163/2976/plavaruza.jpg

Поклонићу ти једном ту песму,
ако је ово љубав,
и ако сви који воле
једном постану песници,
да ми после не пребацујеш
како сам ти нешто ускратила,
како сам те жедног преко воде преводила
и како сам те обмањивала.

Ево, већ данас почињем да је тражим,
мада не знам ни како изгледа,
има ли тако сјајне и топле тамне очи
као ти,
младеже на левом образу
и твоју боју гласа
или бар твој ход.

Мучан је то посао –
тражити оно о чему нико ништа не зна,
а једино ти знаш да постоји,
траћити живот тек тако.

Кад би ми бар рекао 
у које ресторације зaлази,
јеси ли њу водио у „Знак питања“
онда кад сам те видела
са неком девојком за истим столом,
воли ли позориште 
или можда спорт, 
вози ли ролере,
или овако као ја
радије својим стопалима оверава
сваки педаљ Земље.
Има ли она уопште дом
или само тебе непрестано прати у стопу,
као да си јој из ока испао,
као да си баш њу миловао 
читаву ноћ
тим својим дугим уметничким прстима
или си јој шапутао 
оно што се већ шапуће
у тим и таквим успутним комбинацијама?
Бестидниче!!!
Као да ја не знам да би она све учинила 
да баш тебе обрлати! 
А ти, наивко један, 
наседаш на њене трикове!
Није ни она веверица!

И чиме се она уопште бави,
осим тобом?
Има ли неко занимање?

Има ли мужа и децу

или бар кућног љубимца, 

да бар о некоме брине?

Гради ли можда куће или ормаре

или само доколичари 
и сплеткари даноноћно 
са твојим жељама?
Јој, ако је само дохватим 
за оне њене чуперке
или бар рукав,
видеће се одмах ко је ту храбар,
и ко је коме друг!

Баш ме нервира,знаш,
али немам куд.
Видим и сама у шта сам се упустила,
али морам то да урадим.
Морам!
Морам да је пронађем
и да јој кажем 
да се не измотава више
ни са тобом 
ни са мном.
Није она више мала!
И ово што сам јој допустила - 
много је.
Требало би да ми стопала љуби, 
уместо да се прави луда
и избегава ме.
Добро, не мора, али опет...
Нисам ни ја куче од јуче!

Не знам ни зашто ти ово уопште причам.
Толико тога сам ти већ рекла,
а нисам морала.
Ти уопште не заслужујеш
да ти било шта кажем
о себи, о њој или о било чему!
У противном, 
већ би се појавио однекуд
и упитао ме, макар бојажљиво,
јесам ли то ја.
А ја бих се мало правила важна
па бих ти рекла:
„Бог с тобом, Срећо, па ко би био!?!
Познајемо се толико дуго, 
а ти ме свашта питаш.
Ниси ваљда болестан?“

Ако бих видела да си тужан
јер мораш наставити потрагу за Њом,
за коју знаш да је луда за тобом,
али се не усуђује да ти то каже,
него ти годинама само пише некаква тамо писма
а на твоје позиве, кад јој уђеш у траг, 
кад ти остави неки леви број, уопште не одговара,
размислила бих  шта да радим.

Ако те волим, рекла бих ти:
„ Она - то сам ја, млади путниче.
Она - то сам ја“,
а ако те не волим,
и даље бих се правила да сам ти друг,
један од многих које случајно срећеш
јер „оно све што знаш о мени,
то је стварно тако мало.“ 

Идем сад.
Не замајавај ме више
ти, досадњаковићу један!
Наврзао си се на мене 
као смрт на бабу!
Ни стеница ти није равна!
Прођи ме се већ једном!
Имам ја преча посла!

Идем да пронађем ту проклету песму,
ако баш хоћеш да знаш!
Ако је не пронађем, сама ћу бити крива,
а тебе је и онако баш брига.

И да знаш,
ако је не пронађем,
признаћу ти
да сам све измислила,
да никад нисам ни постојала.
И мораћу да ти поклоним ружу,
ону плаву,
о којој сам ти говорила
једног осмог марта,
године 2005,
кад ми се учинило
да живим.

Виолета Милићевић

Коментари

  1. Уз ову твоју песму иде руски филм "Ако бих те волео". Једнако диван, топао, љубавни као и твоје стиховање.
    http://www.youtube.com/watch?v=-zs8tFSr2p4

    Аутор pricalica — 03 ÐÑ 2013, 14:00

  2. Гледање овог филма не препоручује се онима са слабим срце(то)м!!!;-)
    Јоооој, колико осећања у једном овако кратком одломку!!!

    Аутор trunsmoitren — 04 ÐÑ 2013, 12:00

  3. С обзиром где тражиш песму, нема шансе да је не пронађеш.
    А ово што си измислила (на месту) да имаш преча посла :-) то ти у опште нисмо поверовали, бар ми читаоци :-)

    Аутор Јанакис — 08 ÐÑ 2013, 18:57

  4. Није тајна, Јанакисе, да сам песму пронашла. Но, исто тако није тајна да су ми неке друге, једнако лепе и потребне ствари промакле, "мада се тражисмо подједнако"; како би то рекао Мика.
    Па добро! Не морате ви све да ми верујете. Зар мислите да ја вама све верујем.;-))))

    Аутор trunsmoitren — 07 ÐÑ 2013, 18:55


Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме

Powered by blog.rs