Trun smo i tren

01 ÐÑ, 2013

Песничка сусретања, 1-4. разред

У почетку беше реч — Аутор trunsmoitren @ 18:05

http://www.dodaj.rs/f/6/te/2i3xLgkP/devojcica-poz.jpg 

(Слика са интернета, аутор непознат) 

1. место

Растимо као једно, бољи смо заједно

 

Кад погледаш по планети,

Где год да ти поглед слети,

Процветале мале главе, 

Црне, риђе, смеђе, плаве. 


Свуда песма одјекује,
Свуд се смех и цика чује. 
За руке се деца држе,

Заједно се расте брже.

 

Ко лептири на ливади,

Ко сабирци у загради,

Свуд се роје мала јата

Од љубави и од злата.


Само дрво може расти,

Једно јагње само пасти,

Али шума свима прија.
Деца расту! Чаролија!
 

Константин Јанковић, 2/4, М.П. Алас

***

2. место:

Да сам малени цвет

 

Да сам малени цвет,

Живела бих на зеленој ливади.
Имала бих божанствени мирис

И стабљику праву,

И нико не би смео да дирне

У моју светну главу.

 

Да сам малени цвет,

Улепшавала бих свет.

Била бих сунцобран за пужа,

Кишобран за мраве

И посластица за краве. 
А моја глава чиста

Била би писта

За бубамаре

И бумбаре.

 

Да сам малени цветак,

То би био почетак

Једног цветног живота

Који се зове лепота.


Софија Пајовић, 3/1, «Скадарлија»

Замислите

 

Замислите, децо,

Ђака трећака

Како пише песму «Замислите». 


Ништа необично!
Замислити се може свашта.

Таква је дечија машта.

 

Али, замислите:

Песма «Замислите»

Већ је написана. 


Не вреди више ни машта

Јер се у поезији

Понављање не опрашта.

 

Софија Пајовић, 3/1, «Скадарлија»

***

3. место

Хтео сам да будем

 

Хтео сам да будем ватрогасац,

Ватру да гасим и спасавам људе,

Али пламен зна опасан да буде,

Па сам одустао тад.

 

Хтео сам лекар да будем,

Да лечим и чувам свачије здравље,

Али се растужим кад лека нема.
Превелика је одговорност та.

 

Хтео сам да будем гувернер банке,

Контролишем паре што шушкају и звече,

Идем на важне састанке

И доносим одлуке без грешке.

 

Хтео сам да будем менаџер хотела

На пешчаној плажи где сунце сија,

Да причам на језицима разним.
То стварно може да прија.
 

За сада ћу да будем само ђак „Дринке“,

Да добијам петице и пишем песме.
Можда ме запазе неке клинке,

А шта ћу да будем - нека остане

За неке друге песме.

 

Реља Војиновић, 2/2, ОШ „Дринка Павловић“ 

 ***

Похвалa:

Добра реч светли у мраку

 

Кад си сам у мраку, уплашен си,

А када чујеш лепу реч у мраку,

Одједном светлост прочисти све.

 

Кад кажем „сунце“ у мраку,

Одједном ми звезда долети са небеса.
Лепа реч у мраку светли,
 

Тако су ми рекли,

А сада знам и ја

Да када сам у мраку сам –

Лепа реч све осветли. 

Матија Вучковић, 4/3, „Вук Караџић“

***

Као и претходних година, и ове сам била председник жирија за децу-песнике са општине Стари град. Из мора стихова изроних, уместо шкољки, пужева и осталих морских красота, ове песме које су данас представљале општину на Градском такмичењу. 
Иако неке од ових песама не звуче као да су их написала деца, ипак сам одлучила да их читам без скепсе, без обзира што домете неких од њих не би могли да надмаше ни средњошколци са којима проводим много више времена.
Као што рекох и на свечаном проглашењу победника пре неколико дана, пошла сам од тога да ми учитељи и наставници не би послали радове за које нису сигурни да су их деца написала. Са тим ставом већ је било лакше да донесем одлуку и чиста образа изађем са својим фаворитима пред осталу децу-песнике и чланове жирија у Римској дворани града Београда.

Жири је имао увид само у првонаграђену песму, чији је аутор мали Константин, али са том песмом нисмо одвојили ниједну награду. Не замерам великим писцима за децу, члановима жирија, што мог фаворита нису наградили јер знам да су имали много тежак задатак, али то ме не спречава да вам се похвалим какво сам благо пронашла. 


Коментари

  1. Све честитке младим песницима! Прворангирана песма се заиста издваја.

    Аутор Јанакис — 01 ÐÑ 2013, 19:04

  2. Пред младим песницима осећам се као девојчица са слике. :) Не могу да се сетим који је то филм, али сећам се како је у њему главна вилозофија била: због чега намештај у кући није прилагођен деци? Замисли, какав би свет био, да ми одрасли морамо да се сагнемо и чујемо о свету онако како га деца виде, а не ми одрасли. Ако ништа, верујем да би били много радоснији и насмејанији.
    Све честитке и победницима и учесницима, као и организаторима ове маштаонице, која одржава наду да се још надати може. :)

    Аутор pricalica — 01 ÐÑ 2013, 19:17

  3. Тешко је било свести ону хрпу на неколико песама, а кад се и то десило, ваѕда сам вртела ове у круг.
    Јанакисе, хвала ти на подршци у моје име и у име наших нада.

    Аутор trunsmoitren — 01 ÐÑ 2013, 20:14

  4. И ја, и ја, Причалице!
    Не смем ни да замислим шта би било кад бисмо могли опет да гледамо свет онако како смо (можда) некад умели! Заправо, мислим да је у некима од нас тај начин сагледавања понекад присутан, али не смемо да му е предамо. Ипак је добро што постоје две врсте погледа јер обе имају нешто што је добро.
    Примам честитке у име свих поменутих. :-)

    Аутор trunsmoitren — 01 ÐÑ 2013, 20:17


Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме

Powered by blog.rs