Trun smo i tren

(Слика са интернета, аутор непознат) 

* 

1. место

Растимо као једно, бољи смо заједно

Кад погледаш по планети,

Где год да ти поглед слети,

Процветале мале главе, 

Црне, риђе, смеђе, плаве. 

Заједно се расте брже.

Ко лептири на ливади,

Ко сабирци у загради,

Свуд се роје мала јата

Од љубави и од злата.

Једно јагње само пасти,

Константин Јанковић, 2/4, М.П. Алас

***

2. место:

Да сам малени цвет

Да сам малени цвет,

И стабљику праву,

И нико не би смео да дирне

У моју светну главу.

Да сам малени цвет,

Улепшавала бих свет.

Била бих сунцобран за пужа,

Кишобран за мраве

Била би писта

За бубамаре

И бумбаре.

Да сам малени цветак,

То би био почетак

Једног цветног живота

Који се зове лепота.

Замислите

Замислите, децо,

Ђака трећака

Како пише песму «Замислите». 

Таква је дечија машта.

Али, замислите:

Песма «Замислите»

Већ је написана. 

Јер се у поезији

Понављање не опрашта.

Софија Пајовић, 3/1, «Скадарлија»

 ***

Похвалa:

Добра реч светли у мраку

Кад си сам у мраку, уплашен си,

А када чујеш лепу реч у мраку,

Одједном светлост прочисти све.

Кад кажем „сунце“ у мраку,

Тако су ми рекли,

А сада знам и ја

Да када сам у мраку сам –

***

Као и претходних година, и ове сам била председник жирија за децу-песнике са општине Стари град. Из мора стихова изроних, уместо шкољки, пужева и осталих морских красота, ове песме које су данас представљале општину на Градском такмичењу. 
Иако неке од ових песама не звуче као да су их написала деца, ипак сам одлучила да их читам без скепсе, без обзира што домете неких од њих не би могли да надмаше ни средњошколци са којима проводим много више времена.
Као што рекох и на свечаном проглашењу победника пре неколико дана, пошла сам од тога да ми учитељи и наставници не би послали радове за које нису сигурни да су их деца написала. Са тим ставом већ је било лакше да донесем одлуку и чиста образа изађем са својим фаворитима пред осталу децу-песнике и чланове жирија у Римској дворани града Београда.

Жири је имао увид само у првонаграђену песму, чији је аутор мали Константин, али са том песмом нисмо одвојили ниједну награду. Не замерам великим писцима за децу, члановима жирија, што мог фаворита нису наградили јер знам да су имали много тежак задатак, али то ме не спречава да вам се похвалим какво сам благо пронашла.