Trun smo i tren

01 ÐÑ, 2013

Песничка сусретања, 5-8. разред

У почетку беше реч — Аутор trunsmoitren @ 18:48

http://www.dodaj.rs/f/3P/2r/28lbD3d6/andjelcic-zlato.jpg

(Слика са интернета, аутор непознат) 

1. место:

Из Милешеве

 

Са плавих сводова Милешеве

Гледају нас плаве очи Савине.

 

Стојим пред чудесном фреском

И молим се: 

О, свештена главо,

Славни чудотворче Христов Саво,

Велики свече

Са плавих висина,

Спусти се до наших срца,

И уткај у њих

Неколико зрнца

Свога златног сјаја,

И заувек нас испуни

Љубављу према Богу и ближњима,

Као што је твоја душа

Увек испуњена била:

Према сваком бићу, цвету,

Према земљи, роси или трави.

 

Славни чудотворче,

Светитељу српски,

Ти нам своје заступање објави,

Па нас заштити, окрепи, утеши,

Сачувај, заклони, узнеси,

И на крилима Белог анђела,

Молитву Господу нашем принеси.

Са плавих сводова Милешеве

Гледају нас очи златне Савине.

 

Милица Илић, 7/3, «Алас»

***

2. место

Лептиров осмех

 

Немој ми сломити срце.
Требаће ми, да те волим. 

Да, опет сам то урадила,
Играла се са твојим осећањима. 
 
Буди велик за обоје,

Опрости ми и пусти ме

Да одлетим високо, високо,

Весело и слободно.

Овај свет није за лептире,

Златокриле, нежне, варљиве...

Немој ми сломити срце!

Требаће ми, да те волим

Тамо горе,

Тамо горе...

 

Бојана Јевтић, 6/2, «Браћа Барух»

*** 

3. место

Дворска луда

 

Краљ своју ћерку реши да уда, па народу вели:

„Ко моју кћер за жену жели, нека ме развесели!“ 
Али краљ није просто тако своју кћерку дао,

Ником није рекао да месецима не може да се насмеје,

Па то нико није ни знао. 
Покушавао је да га развесели свако,
Али нико није знао како.
 
И кад више није било наде,
У краљевску палату дворска луда упаде
Са шареним остимом, црвеним шеширом,

Великим носом и чупавом косом.

 

Тад се краљ насмеја, јер беше у чуду:

„Зар си мислио да ћу кћерку своју

Удати за тебе, дворску луду?“
 
Све дворске слуге у краља блеје,
А дворска луда пита:
“Зар не добија Вашу кћер за жену онај ко вас насмеје?“ 
И тако краља превари луда,

Те се принцеза за њега уда.

 

Ова је прича препуна чуда,

Јер каже да од луде може да се постане краљ,

А од краља луда.

 

Јелена Лукић, 6/2,

*

Змија

 

Иза седам мора,

Преко седам брда

Пећина је тврда.

У пећини змија

Језиком палаца,

Мисли да је фаца. 

Свако је се боји,

Свако ко је види.

Ником да се свиди.

 

Та је змија чудо право,

Увек гладна, ала једна,

Увек бесна, увек жедна.

Негативна јунакиња

Правила се дуго важна,

Дивља, снажна и баш страшна. 

Али то је само цртеж!
Не плашим се ове змије.
Верујте ми, права није.

Вељко Пешић, 7/2, «Браћа Барух»

Коментари

  1. Љубав долази свише, па је и логично да редослед буде овакав. Љубим те! :)

    Аутор pricalica — 02 ÐÑ 2013, 11:59

  2. Нама јесте логично, Причалице, али знаш како је са већином и са онима који верују да све почиње са њима, у њима и због њих...:-)

    Аутор trunsmoitren — 02 ÐÑ 2013, 17:10


Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме

Powered by blog.rs