Trun smo i tren

 

(Слика са интернета) 

Москва, 1937.

Под немилосрдим електричним светлом које није дозвољавало да дан постане ноћ, Владимир је мислио на Машу.

Када би склопио очи, искре светлости које су наставиле да светле иза његових капака претварале би се у трепераву светлост свећа.

Владимир се присећао иконе коју би она свако вече вадила и пред којом би при светлости свећа клечала. На почетку се веома чудио њеном понашању. Онда му је она, у разговорима који су трајали сатима, објашњавала шта значи бити верник.

Он је зачуђено слушао како му тумачи постојање једне више силе са које на људе струји тајновито чудо љубави.

У први мах све му је то личило на сујеверно брбљање, јер није могао да замисли да би могло да постоји нешто изнад људске воље, а камоли воље Лењина и Стаљина. Осим тога, био је неспособан да верује у нешто што се није могло нити схватити чулима нити доказати, у нешто што није поседовало никакву конкретну супстанцу.

„Поседује ли онда твоја љубав према мени неку конкретну супстанцу?“, питала га је Маша.

„То не“, одговорио је,“али тебе могу да опазим, да те дотакнем, могу да се с тобом сјединим кроз љубавни чин. То је ипак нешто конкретно, зар не?“

„Шта код мене волиш: нос, уста, груди, стомак?“

„Једноставно све“, одговорио је. „Јер све иде једно уз друго, зато што даје целину.“

„“Хоћеш ли ово тело волети и онда кад буде старо и ружно?“

“Ти да будеш ружна?!?“, узвикнуо је. „Стара да, али не и ружна.“

„“Одакле долази онда ова лепота која не пролази са старошћу?И зашто волиш управо ово тело? Па има насвету милијарду других тела од којих су многа привлачнија од мог.“

„У то не верујем“, рекао је кроз осмех и свалио се са њом на кревет.

Али она је остала озбиљна и није попуштала:“Зашто баш ја, Владе?Ниси договорио на моје питање.“

„То ниједан човек не може да одговори“; рекао је. „Ја те једноставно волим. То је довољно.“

Тада га је подругљиво погледала и рекла:„Гле!Управо оно што те чини најсрећнијим ти ниси у стању да објасниш. Какав си ти чудан материјалиста!“

И он је морао да призна да у животу изгледа има ствари које га превазилазе, и које једноставно мора да прихвати као дате.

„Али све друго је променљиво“, додао је.

А она: “Ако постоји нешто што не подлеже промени, нити логици, зар ти онда та околност није довољна да почнеш да размишљаш о томе како иза сталне промене постоји нешто из чега је све проистекло и у шта све увире? Да то велико непознато гледа кроз моје очи у твоје и да ти се јавља из сваког пупољка, сваког кристала леда на прозору и шапуће ти сваким дашком ветра?“

Влад није тачно знао шта да јој на то одговори.

„Слушај, Влад“, наставила је Маша уверљивим тоном, „постоје неписани закони на овој земљи које ниједан човек не може некажњено повређивати. Они воде нашу судбину на невидљив начин. Ко их поштује, ко се према њима отвори с пуно понизности, тај на крају живота може да баци поглед на један испуњен живот. Ко им се супротставља, они ће му приредити неподношљиве муке и страхове који ће га прогутати пре или касније."

„Тешко могу да замислим нешто довољно јако да прогута бољшевизам“; проговорио је.

„Бољшевизам ће прогутати самог себе“, одговорила је, „и то је један неписан закон, јер његова највећа слабост лежи у његовој жељи за тоталном влашћу. Ниједан зид на свету није толико висок, а да не постоји олујни талас који је још моћнији, при чему су најјачи олујни таласи углавном сасвим невидљиви. Само сачекај, Владе! Цар је свој рачун платио, комунисти ће и свој морати једног дана да поравнају.“

(Одломак из романа Оскара Фрајзингера „Спирала шаха“, Легенда, Чачак, 2007)

***

"Спиралa шаха", роман Оскара Фрајзингера, говори о једној несвакидашњој партији шаха, која је за неке њене јунаке - борба за живот (вођена идеалима као што су љубав, правда, истина) а за неке - борба за моћ.

Изабрала сам овај одломак јер он некоме коме је идеологија донедавно била једино у шта је веровао (окорелом црвеноармејцу, Владимиру) супротставља неписане законе засноване на љубави и правди, оне због којих бројни борци за правду страдају, знајући да је "боље изгубити главу него своју огрешити душу".