Да сам старији

Normal 0 21 false false false sr X-NONE X-NONE
Јесте ли знали?
Бацила је све низ ријеку
Легенда о песми „Бацила је све низ ријеку” заправо је прича о великој љубави Даворина Поповића и анонимне девојке из Сарајева. Уочи венчања, девојка је абортирала и без трага нестала. Много година касније, на концерту у Шведској, Даворину Поповићу се учинило да је види са бине, оставио је микрофон и сјурио је у публику. Међутим, љубав из студентских дана није нашао и више је никад није видео.
Ђорђе Марјановић
Ђорђе Марјановић обележио је време када су шансоне суверено владале нашом музичком сценом. Био је родоначелник поп музике. На наступима није марио за тада уврежен став понашања и кретања на бини, већ је акценат стављао на одговорност, према себи, наступу и публици. Ђорђе је први певач забавне музике на просторима бивше Југославије који није само стајао са микрофоном у руци, већ је имао сопствену кореографију, легендарно падање на колена и бацање сакоа у публику. Чим би се сазнало ко је победио на фестивалу у Сан Рему, Ђорђе Марјановић би исте ноћи препевавао песму и сутрадан је изводио на наступима. На првом фестивалу Београдско пролеће, одржаном у Дому синдиката 1961.године, према мишљењу публике неправедно му није додељено прво место. Незадовољни фанови су направили демонстрације и уличне нереде на тргу Маркса и Енгелса (данашњи трг Николе Пашића) тако да је милиција морала да интервенише. Да би некако смирио разбеснелу масу Ђорђе Марјановић се попео на кров аутомобила и одатле певао својим обожаваоцима. По Србији су постојали клубови обожавалаца Ђорђа Марјановића, које је он редовно обилазио. Члан клуба није могао постати неко ко није био узоран и одличан ђак.
Пар - непар таблице
Због нафтног шока и светске рецесије, Савезно извршно веће (СИВ) крајем 1979. године издало је уредбу о новој организацији саобраћаја, тзв. пар - непар систем вожње. Према тим прописима, једног дана могла су да се возе само возила чији се број таблица завршава парним, а следећег дана непарним бројем. Тако, ако бисте негде заглавили после поноћи, нисте могли да се вратите аутом којим сте дошли. Како би доскочили овој мери, неки су успевали да прибаве два пара таблица, парне и непарне, па их мењали према потреби. Неки су имали два аутомобила, али је већина имала добре комшије и рођаке, с којима се организовала за вожњу по пар - непар систему.
Битка на Неретви
За потребе снимања филма Битка на Неретви режисер Вељко Булајић је наредио да се два пута сагради и уништи понтонски мост како би што верније дочарао минирање. Такође, уништена су и четири посебно конструисана села, као и једна тврђава.
☛ Плакат за филм Битка на Неретви је насликао чувени шпански сликар Пабло Пикасо, који за свој рад није тражио новац, већ је тражио 12 боца вина из Југославије.
Ко то тамо пева/Андерграунд
У последњој сцени филма "Ко то тамо пева" требало је да буде снимљен бег животиња из зоолошког врта, али је граница, због Титове смрти, била затворена па животиње нису ушле у земљу. Сцена је искоришћена у филму Ундергроунд Емира Кустурице.
Мода 80-их
Осамдесете најављују промену. Бацају нагласак на силуету, па у моду улазе хеланке, уже фармерке високог струка, рамена су наглашена нараменицама уметнутим у сако, или пак, памучне мајице које откривају једно раме.
Тада инаугурисане као модни хит, хеланке ће доживети ренесансу као радна униформа шверцерки 90-тих.
Осамдесете скраћују мајице изнад пупка, тако да је стомак откривен. Све актуелнији су новооткривени материјали - вискоза, спандекс, ликра. Боје су неонске, а све је присутнији и спортски стил одевања, који подразумева знојнице, грејаче за ноге, спортске кратке сукње.
Фијат / Застава 75
У Крагујевцу је од 18. октобра 1955. до 18. новембра 1985. произведено тачно 923.487 комада фиће. За ових тридесет година са Заставине траке у просеку је на сваких пет минута излазио један нови фића. Највише их је било у боји "слонова кост".
Већ почетком шездесетих година, фића је постао народни аутомобил. Био је приступачан свим радним људима јер је могао да се купи на кредит.
На југословенским ауто утркама често се могао видети "набуџени" фијат 750. За посебне прилике дотеривао га је лично Карло Абарт, а могао је да извуче чак 120 коњских снага. Један овакав модел возио је и чувени Брана Митровић Флоjд.
Кокта
Југословенски одговор на Кока-колу има укус шипка, а кад се промућка, прави пену карамел боје.
Вегета
Од Вардара до Триглава, од Јадрана до крајњег севера Југославије, домаћа кухиња народа и народности одликовала се богатством у разликама. А онда је дошла вегета и постала кохезиони елеменат свих југословенских укуса.
(П.С. Информације су са званичног сајта о изложби)
***
Приредила: некадашња пионирка, такорећи другарица:
(Споменари, лексикони - свеске у којима смо се трудили да будемо искрени и своји)
Директор
Бити директор у условима радничког самоуправљања значило је имати више главобоља него привилегија. Директор је над главом имао комитет с једне стране, а раднички савет с друге. Имао је притисак да запошљава и притисак да буде продуктиван да би могао да исплати плате. Јесте да је све било заједничко, па тиме и ничије, али ако директор није хтео да изађе из оквира закона, његова канцеларија била је место великих мука и напора. Ипак, директорска фотеља, ма како скромна или похабана, имала је и у време СФРЈ, као и после и свуда, магијску привлачну моћ.
Службеник
Јесте службеник био службеник, али је био и самуправљач. Кад стигне на посао, морао је да попије кафу. Ако је дуго у фирми, могао је директору да говори ти. Могао је да телефонира деци и да се свађа са женом преко телефона на радном столу. Могао је да се жали на малу плату, на колеге и на директора, а нарочито на директорову секретарицу. Али је могао и да дигне кредит, да води породицу на море и да дрмне вињак с ногу кад изађе на паузу. Зато је службеник сваког дана долазио у своју канцеларију и љубоморно чувао своју столицу, ма како расклимана била.
***
(Напомена: текстови узети са званичног сајта изложбе)
Powered by blog.rs