Trun smo i tren

11 ÐÐ, 2013

Живео живот: уз шта смо одрастали

У почетку беше реч — Аутор trunsmoitren @ 09:50
http://imageshack.us/a/img109/2205/u2q0.jpg

(Споменари, лексикони - свеске у којима смо се трудили да будемо искрени и своји)

http://imageshack.us/a/img202/7104/pz1c.jpg
(Учионица са обавезном картом СФРЈ, глобусом и рачунаљком)
http://imageshack.us/a/img849/1493/85qi.jpg
(Пионир сам, тим се дичим)
http://imageshack.us/a/img189/5738/lg9m.jpg
(Фискултурна сала: козлић, струњаче, терен за кликере)
http://imageshack.us/a/img571/6153/2lpr.jpg
(Затекох ово двоје који са жаром играше своју партију)
http://imageshack.us/a/img692/3731/s4hs.jpg 
(Крај партије)
http://imageshack.us/a/img198/6503/90k3.JPG
Уз шта смо одрастали: Ластиш
Обавезно беле доколенице и машна у коси, једна на средини или две на кикама. Скакање ластиша је празник. Девојчица која скаче, као да полеће, док оне које чекају, певају. Најчешћа бројалица је „Ем-а-ес-ес-а-пи-пи-а...“. Није то била песмица о Еми, већ искривљено спеловање енглеског имена реке Мисисипи.

http://imageshack.us/a/img546/7725/aqu7.jpg
 Уз шта смо одрастали :Кликери
Стакленци, гвозденци, пластиканци–разнобојно благо југословенских дечака, окупљали су их око ископане рупе у средини нацртаног круга. Важни су били дружење и такмичење. За прашину и прљаве руке нико није марио, сви су имали добар имунитет, а здравствена заштита деце била је бесплатна.
http://imageshack.us/a/img838/577/j35n.jpg
 Уз шта смо одрастали: Јо - јо
Потиче са Филипина, а у Југославију је, као и у друге делове света, дошао из Америке. Играчка којом деца вежбају рефлексе и развија координацију руке и ока најзаслужнија је, кажу, што је Југославија постала кошаркашка светска сила.
http://imageshack.us/a/img545/9717/l8w7.jpg
Уз шта смо одрастали: Клик -клак
Док се не савлада техника и не постигне координација, руке се добро излупају. Али после клик-клаком може и да се свира. Било је и оних који су могли да ударају клик-клак жмурећи, ходајући напред, ходајући уназад и готово непрекидно. Или бар док их не пљусне вода с комшијског прозора, нарочито у време поподневног одмора.
 
 http://imageshack.us/a/img197/3760/mc33.JPG
Уз шта смо одрастали: Калеидоскоп
Прве калеидоскопе у југословенске школе донела су деца чији су родитељи путовали у иностранство. Убрзо, цев са огледалима, у којој се налазе ситни шарени предмети, каменчићи, перле, стаклена зрнца или шарени папирићи, постала је доступна свима. Најтеже је било правилно изговорити и запамтити име – калеидоскоп. Најчешће, калеидоскопе су добијала деца кад би са родитељима пошла на Првомајски уранак. Забављена игром облика и боја, деца су дуго остајала мирна, а мајско сунце правило је најлепше шаре.
http://imageshack.us/a/img17/6784/iqu7.jpg
 Саставни део сваког домаћинства, миље
Веште руке Југословенки у часовима опуштања претварале су памучни конац, а најбољи је био марке „лала“, у чвориће, чвориће у цветиће, а цветиће у миљее и столњаке. Миљеи су красили нови намештај, могли су да стоје свуда, али су само најуспелији примерци стајали на телевизорима.
 
http://imageshack.us/a/img812/6046/ixxb.jpg
 
Саставни део сваког домаћинства: Ручни млин за кафу
Осим што је морао да буде украшен рукама вештих кујунџија, морао је да буде и редовно подмазиван. Иначе, могао је да направи жуљ на длану онога који меље. Највише се ценио ручни млин за кафу донет са службеног пута у Сарајево.
http://imageshack.us/a/img571/9562/3eh4.jpg 
 Уз шта смо одрастали:Музичке касете
За разлику од радија и плоча, могле су да се преснимавају. Тако су појачавале осећај слободе. Само, од честог пуштања и преснимавања, знале су да се покваре. Ко је умео да замршену траку размрси, а покидану састави ацетоном и поново намота у касету, био је веома цењен у друштву.
http://imageshack.us/a/img826/8528/pn8j.jpg

Директор

Бити директор у условима радничког самоуправљања значило је имати више главобоља него привилегија. Директор је над главом имао комитет с једне стране, а раднички савет с друге. Имао је притисак да запошљава и притисак да буде продуктиван да би могао да исплати плате. Јесте да је све било заједничко, па тиме и ничије, али ако директор није хтео да изађе из оквира закона, његова канцеларија била је место великих мука и напора. Ипак, директорска фотеља, ма како скромна или похабана, имала је и у време СФРЈ, као и после и свуда, магијску привлачну моћ.

Службеник 

Јесте службеник био службеник, али је био и самуправљач. Кад стигне на посао, морао је да попије кафу. Ако је дуго у фирми, могао је директору да говори ти. Могао је да телефонира деци и да се свађа са женом преко телефона на радном столу. Могао је да се жали на малу плату, на колеге и на директора, а нарочито на директорову секретарицу. Али је могао и да дигне кредит, да води породицу на море и да дрмне вињак с ногу кад изађе на паузу. Зато је службеник сваког дана долазио у своју канцеларију и љубоморно чувао своју столицу, ма како расклимана била.

***

(Напомена: текстови узети са званичног сајта изложбе)


Коментари

  1. Svako vreme nosi nešto svoje...
    Nekad su bili spomenari, dnevnici, sada internet stranice.

    Аутор AnaM — 11 ÐÐ 2013, 11:11

  2. Pre neki dan sam gledala kratku reportazu na francuskoj tve-u,drugi progam. Pricali su sasvim kratko,ali me je obradovalo jer retko kad daju neki prilog na nasu zemlju.Veoma cenjeno su pricali o toj izlozbi i toplo preporucili da dodju i vide.Ovih dana se zalaze i nasa Ambasada ali kazu da ce se izlozba uskoro premestati u bivse republike? Verujmi da me jako obradovalo kada su najavili i kada sam odgledala taj kratki snimak. A,ti mi omogucujes da je vidim malo vise i duze.:))

    Аутор lora1 — 11 ÐÐ 2013, 12:47

  3. Nema više. Neće ni da bude. Nažalost.
    pozdrav

    Аутор mandrak72 — 11 ÐÐ 2013, 13:27

  4. Јесте тако, АнаМ, али ми се чини да интернет странице, чак и кад смо најискренији, никада не могу имати ону топлину и драж као некадашњи лексикони и споменари. Но, то свакако има везе и са годиницама које смо тада имали.
    Велики поздрав!

    Аутор trunsmoitren — 11 ÐÐ 2013, 16:49

  5. Сигурна сам да ће прво обићи бивше репувлике, Лора1,а после - не би ме изненадило да гостује још понегде, јер свуда има југоносталгичара.
    Овде сам поставила много слика, али сам изоставила мирисе карактеристичне за то доба(које смо такође могли да удахнемо), музику која се могла чути, ц кафу и ратлук који се могу купити на изложби (ако су продавци дошли на посао;-)).
    Некако ми се чинило да ове слике треба да поставим, јер ће још неке људе подстаћи да се врате у детињство или младост, а све друго нека остане по страни...

    Аутор trunsmoitren — 11 ÐÐ 2013, 16:56

  6. Било једном, Мандраче, тек да знамо како је то.
    Неки би опет, а неки никад више, али једно знамо: повратка нема.

    Аутор trunsmoitren — 11 ÐÐ 2013, 17:00

  7. Живео живот уз све ружичасте тонове којим су несумњиво осенчена сва сећања.

    Аутор Јанакис — 11 ÐÐ 2013, 18:37

  8. Bas tako, Janakise!
    Zivi bili!

    Аутор Violeta — 21 ÐÐ 2013, 21:53


Додај коментар

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме

Powered by blog.rs