Trun smo i tren

09 ÐÐ, 2013

Плес окрећућег дервиша

Египат је... — Аутор trunsmoitren @ 22:37


За дервише сам први пут чула захваљујући Селимовићу, наравно, а Ахмед Нурудин, шејх текије мевлевијског реда,  остао је један од најживљих и најупечатљивијих ликова у мору оних које сам срела у литератури.

Проучавајући, сасвим површно, грађу о дервишима мевлевијског реда, наишла сам на податак да се тај ред разликује од осталих, између осталог, и по томе што до свог духовног остварења долази плешући, а не само проповедајући и посвећујући се на уобичајен начин вери. Зато су и названи плешућим/окрећућим дервишима.

Прошле године, на летовању, једно вече у хотелу било је етно-вече. Ми, туристи и гости хотела, могли смо да гледамо плес у коме су играчи били у костимима фараона и њихових робова, у ношњама из појединих крајева Египта, али нам је исто тако дата могућност да видимо окрећућег дервиша. Начин на који је баратао круговима, начин на који је тонуо у занос да би се, на врхунцу заноса, погасила светла и, уместо њих, засветлуцала његова вишеслојна сукња, био је један од најчудеснијих плесних бравура које сам имала прилике да видим.

Плес је трајао петнаестак минута, али је мој апарат са камерицом издржао непуних десет. Да је издржао бар још минут-два, било би боље, али се и овде добро види зашто никада нећу заборавити један јулски уторак 2012. године.

 

Окрећући дервиш изводи мистичан плес који се претвара у ритуалну екстазу у којој дервиш комуницира с Богом и космосом, све док не спозна највишу духовну сферу и приступи спознаји стварности.

Како би се, иначе, могла другачије објаснити оваква концентрација, вештина, издржљивост и лепота?!?

Имала сам прилике да гледам плес два окрећућа дервиша. Овај је наступао у хотелу, а други, који је наступао у пустињи, на импровизованој бини, био је само бледа сенка онога што се овде могло видети.

Код овог дервиша, тело је било само жива чигра коју је, на малој бини, (п)окретао и надахњивао виши принцип и смисао, док је сценографија била потпуно занемарљива; док је код другог пустињска сценографија допринела упечатљивости доживљаја, али је плес био само добро научена техника и ништа више од тога.

Египат ми, годину дана након сусрета са њим, делује као једна фатаморгана.
Ево делића те далеке фатаморгане која својим постојањем сведочи да светлост може све, и да је игра светлости нешто најтајанственије и најбајковитије у овом свету! 


Коментари

  1. Dok sam citala Dervis i Smrt,imala neki strah od derrvisa.Ovaj koji si ti pokazala daje strahopostovanje a i divljenje.Neverovatnooo! Koliko lepote u ovoj igri a da ne kazem koliko mi se zavrtelo u glavi dok sam odgledala ovaj snimak.Ne mogu da verujem da je to ljudsko bice moglo da izvede? A,tebi hvala sto si nam omogucila da vidimo ovakvu lepotu,izdrzljivost i postojanost.
    Odusevila si me!

    Аутор lora1 — 10 ÐÐ 2013, 00:31

  2. Ovaj derviški red je osnovao Mevlana Dželaludin Rumi u XIII veku. Od svih islamskih pravaca, ovo je jedan od najbližih originalnom učenju Proroka Muhameda a.s.
    Sam Rumi, veliki pesnik i mistik, reći će u jednoj pesmi:
    "UNUTAR VELIKE MISTERIJE KOJA JESTE,
    MI ZAISTA NIŠTA NE POSEDUJEMO.
    ČEMU ONDA TO SUPARNIŠTVO KOJE OSEĆAMO
    PRE NEGO ŠTO PROĐEMO, JEDAN PO JEDAN, KROZ ISTA VRATA?"

    Rumijeve derviše nazivali su ljudima "na stazi srca", a svako ko je u stanju da to oseti u njihovom plesu - poneće neizbrisiv utisak i srce će mu pevati kad god se ovoga seti...

    Hvala za tekst, to je ono što nam je potrebno danas - prikaz i drugih kultura i vera bez nekih negativnih konotacija.

    Veliki pozdrav i sve najbolje. :-)

    Аутор finosvesno — 10 ÐÐ 2013, 07:44

  3. И ја сам осећала страх први пут кад сам читала то дело, Лора1, пре свега зато што нисам претходно сазнала ништа о његовом настанку, о претрпљеном болу са којим се аутор суочавао пре него што је уобличио то величанствено дело. "Дервиш и смрт" је пут од дервиша ка човеку, од слепог поданика догме до човека који осећа, делује, па чак чини и оно што је човека недостојно (а камоли духовника) кад схвати какав је свет у коме живи. Но, пре него што потоне у вечну таму, јер они против којих се бори су моћни и бројнији, он ће се пробудити и изаћи из љуштуре у којој је био затворен, и видеће све, и осетиће све, и знаће оно што човек треба да зна.
    Кад сам и сама сазнала о ааутору, делу и о себи оно што треба знати, Нурудин ми није био стран. Напротив, постао ми је и остао као род најрођенији.
    Драго ми је што си одгледала цео снимак и што си у њему видела исто што и ја - уметност, екстазу, лепоту.:-)

    Аутор trunsmoitren — 10 ÐÐ 2013, 09:20

  4. Финосвесно, мислим да је онај став о оплемењујућем дејству књижевности и уметности веома тачан и битан у животу сваког човека. Зато ми је и жао оних које уметностне дотиче, јер, нажалост, то указује понекад и на њихову неспремност да открију везе између неслућених појмова и дела, али и на немогућност да у животу који нам је дат, ма какав био, нађу утеху за све што боли.
    Као што сам написала у уводу, да није било Селимовића, не бих се заинтересовала а дервише; да није било овог плеса, не бих могла да замислим како то изгледа кад дервиш који плеше, захваљујући свом заносу, доказује на уметнички начин колика је моћ концентрације и сједињења са божанским.
    Хвала теби за сажет приказ историјата дервишког реда, али и за реченицу о "људима срца". Срце си!:-)
    Све што сам претходно објавила на овом блогу, надам се, сведочи колико сам срећна што потичем из народа из ког потичем, и колико ми је православље у срцу. Но, поштовање онога што је највредније у другим религијама и начинима размишљања, и представљање тога другима, такође је дужност сваког човека који тежи томе да га и други сматрају човеком у правом смислу те речи.
    Хвала ти на подршци. Свако добро!:-)

    Аутор trunsmoitren — 10 ÐÐ 2013, 09:30

  5. Види се из текста колико си под утиском сусрета са вештином, издржљивошћу и лепотом плеса. То ме подсети на мој сусрет у Шпанији са фламенком. Такви сусрети са другим културама, вештинама, енергијом и уметношћу у опште, се памте читав живот, и доказују колико различитости обогаћују.

    Аутор Јанакис — 10 ÐÐ 2013, 11:52

  6. Вероватно је тај утисак такав зато што нисам ни претпостављала да то може тако изгледати. Наравно, Јанакисе, и ако занемаримо чињеницу да је ово занос који може имати религиозну конотацију, ако се само препустимо уметничком дојму, утисак мора бити снажан, нарочито ако нам се после два- три окрета већ врти у глави, а ово живо биће се врти петнаестак минута.:-)
    Да, и фламенко је фантастичан. Подстиче такође одушевљење,али буди и нека друга, такође веома снажна осећања.
    Памте се, памте, и пламте...:-)

    Аутор trunsmoitren — 11 ÐÐ 2013, 10:24


Додај коментар

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме

Powered by blog.rs