Trun smo i tren

22 СÐ, 2015

Јесен

Трун смо и трен — Аутор trunsmoitren @ 20:43

(Слика са интернета)

И у јесен сиву понекад се чудо
својствено пролећу догоди и - лечи.
Ако нема људи, ни вољеног града,
живе су још боје, и звуци, и речи.

Живот је тренутак, ал` је и трен живот,
тај трен који траје и кад крај нас мине.
Можда смо због тога и проткани сетом -
кап меда не блажи океан горчине.

Али та кап меда, кушана бар једном,
и леднике моћне отапа и ништи.
Најпре дрхтај крене, а онда и јецај -
доказ да смо живи чим нас нешто тишти.

Хладан сан нек чека (јесен је тек стигла,
њене боје још су топле, нежне, благе).
А кад дође зима, заклон ћемо наћи
под стрехама срца неке душе драге.

Виолета Милићевић, 13. септембра 2015.

                                                                    ***
Дуго нисам написала ниједну песму. Међутим, недавно, док сам читала песму Војислава Тодоровића ("Окрутно леп тренутак"), испирација се негде досађивала и одлучила да ме поново посети.

Тако је, као одговор на садржај лепе Војислављеве песме, настала и моја "Јесен".
Испод ње постављам и поменуту, мени врло инспиративну песму.

Окрутно леп тренутак

Сваки твој сањани јесењи тренутак,

Могао је бити... неки секунд лета...

Могао је стати у најмањи кутак,

Могао се крити у окрету света.

 

Ништа ти се неће ни у јесен збити,

Што већ није било у пролећу неком.

Узалуд сад мислиш шта ће сутра бити...

Само ће таласи да протекну реком.

 

Моја свест је мирна; не постоји сада.

Не говорим ништа из злобе, незнања.

Призиваћеш можда слику једног града,

У новоме граду, испод голог грања.

 

Застаће ти мисли, срце ће да лупа;

С врха катедрале полетеће јато,

Око тебе биће нека руља глупа,

А небески тиркиз обојиће злато.

 

То ти је тренутак, то је живот цео.

Сећање на сада, већ измиче, бледи.

И онда се вратиш у сан хладан, бео.

Не вреди да дрхтиш! Ништа ти не вреди!

 

Војислав Тодоровић

        Copyright by Vojislav Todorovic 2015.


Коментари

  1. Hvala Bogu da si ispunila moju želju da kreneš sa objavljivanjem, ne samo pesama,već i ostalog " pisanija" koje bi čitaoci isto tako toplo pozdravili.Tvoji iskreni poštovaoci ne žele tvoje pesme na "komad" već u paketu - u knjizi. Hajde, obraduj me za mog života još nekom knjigom!

    Аутор Daca — 23 СР2015, 20:43

  2. Драга Дацо, даће Бог!
    Обећала сам себи да ћу, након што завршим последње ишчитавање "Руског остатка" пред штампање, средити збирку "Трун смо и трен", макар учинила оно што и онда кад сам објавила прву збирку, тј. макар је објавила о свом трошку, што иначе сматрам понижавајућим (не због новца, већ због тога што данас књига коју није објавио добар издвач често чами у подруму аутора и нема шансе да се нађе у књижарама (поготово уколико је у питању збирка песама).
    Волела бих да објавим и роман о Луу (мада треба поново све то ишчитати и угланцати).
    Ако то учиним, претпостављам да ће све остало доћи спонтано.
    Хвала ти за још једну потврду велике подршке коју сам увек имала од тебе.
    Љубим те.

    Аутор trunsmoitren — 23 СР2015, 21:05

  3. Е такоЦ! :)

    Аутор pricalica — 25 СР2015, 19:37

  4. Лепо! Ово да смо живи је доказано, а за моћи ове капље меда ћемо те држати за реч :-)
    Допада ми се кад се уз сва остала осећања кроз стихове протка и нада, ведрина, позитивност.
    Мало је таквих песама, а и таквих људи.

    Аутор Јанакис — 28 СР2015, 18:50


Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме

Powered by blog.rs