Trun smo i tren

Добро је што се не појављујеш

Трун смо и трен — Аутор trunsmoitren @ 20:53

http://www.dodaj.rs/f/1C/Kg/gXlO7zn/kise-reci.jpg 

Добро је што се не појављујеш,

ма како те ја звала :

урлајући  да се оре брда,

говорећи тихо у слушалицу

или нечујно сплеткарећи

са силама невидљивим.

 

Истина,

можда би се нешто  и догодило

кад бих те дозвала.

Но, нема ничега јаловијег

од размишљања о томе

шта би било кад би било.

Оно што треба да буде,

свакако ће и бити.

 

Добро је што се не појављујеш.

Овако ми се чини

да је сва слобода овога света

моје власништво.

Зато је и продајем у бесцење

за сваки наговештај твог доласка,

иако ме време непрестано обмањује

и плаши,

а места на која долазим изгледају

као да си их управо напустио

уз обећање да ћеш се брзо вратити.

 

Зато тако пажљиво посматрам

сваки трг,

сваку уличицу,

тек посађено стабло

и птицу у лету,

тражећи у њима

бар сенку твоје сенке,

јер знам да ћеш и ти

стати пред њих,

овако као ја,

и да ће их твој поглед упитати

јесу ли ме видели.

 

Боље је да прећуте истину

јер није лако признати

да су видели само сенку

онога што уствари јесмо.

 

Зато је боље што се не појављујеш.

 

Овде ме не би ни затекао.

Овде је само моје тело,

бледа сенка моје душе

која се ни на тренутак не одваја од тебе,

јер кад би се то десило -

било би равно смрти.

 

Не напуштај ме

када се будеш појавио!

 

Виолета Милићевић


Powered by blog.rs