Trun smo i tren

18 ÐÐ, 2013

Добро је што се не појављујеш

Трун смо и трен — Аутор trunsmoitren @ 20:53

http://www.dodaj.rs/f/1C/Kg/gXlO7zn/kise-reci.jpg 

Добро је што се не појављујеш,

ма како те ја звала :

урлајући  да се оре брда,

говорећи тихо у слушалицу

или нечујно сплеткарећи

са силама невидљивим.

 

Истина,

можда би се нешто  и догодило

кад бих те дозвала.

Но, нема ничега јаловијег

од размишљања о томе

шта би било кад би било.

Оно што треба да буде,

свакако ће и бити.

 

Добро је што се не појављујеш.

Овако ми се чини

да је сва слобода овога света

моје власништво.

Зато је и продајем у бесцење

за сваки наговештај твог доласка,

иако ме време непрестано обмањује

и плаши,

а места на која долазим изгледају

као да си их управо напустио

уз обећање да ћеш се брзо вратити.

 

Зато тако пажљиво посматрам

сваки трг,

сваку уличицу,

тек посађено стабло

и птицу у лету,

тражећи у њима

бар сенку твоје сенке,

јер знам да ћеш и ти

стати пред њих,

овако као ја,

и да ће их твој поглед упитати

јесу ли ме видели.

 

Боље је да прећуте истину

јер није лако признати

да су видели само сенку

онога што уствари јесмо.

 

Зато је боље што се не појављујеш.

 

Овде ме не би ни затекао.

Овде је само моје тело,

бледа сенка моје душе

која се ни на тренутак не одваја од тебе,

јер кад би се то десило -

било би равно смрти.

 

Не напуштај ме

када се будеш појавио!

 

Виолета Милићевић


Коментари

  1. Да, да, добро је што се не појављује, али би се снашла ти итекако и да се појави. А не би замерила ни ако би заувек остао тамо где је призван дошао :-)
    А сложићемо се да није лако бити кадар стићи и утећи и на страш(с)ном мјесту постојати.

    Прелепи стихови!
    Овај део ми се посебно допада:
    "...јер није лако признати
    да су видели само сенку
    онога што уствари јесмо"

    Аутор Јанакис — 18 ÐÐ 2013, 21:57

  2. Слатко се насмејах, Јанакисе!
    Хм, хм...То је мнооого озбиљна проблематика, а и то страш/сно место је помало спорно.;-)))
    Призвани треба да остану, непризвани - на парове разброј`с`!:-)))
    Хвала ти.
    П.С.
    Ни сенкама није лако. Жао ми некако и њих: ноћу их поједе мрак (и уличне светиљке), дању сунце. Но, више волЕм оно од чега настају него њих. То је јаче од мене;-)

    Аутор trunsmoitren — 18 ÐÐ 2013, 22:37

  3. Чини ли ми се, или је Петар Пан опет изгубио своју сенку? :)
    Или сте ме то вас двоје збунили у размишљању? :)

    Аутор pricalica — 19 ÐÐ 2013, 23:59

  4. Признајем, Причалице, да није лако схватити ову проблематику, тако да је збуњивање сасвим природна реакција.;-)

    Аутор trunsmoitren — 20 ÐÐ 2013, 17:48


Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме

Powered by blog.rs