Оставила бих те ја
(Slika sa interneta)
Одрекла бих те се ја,
коначно,
да то зависи од мене,
али од мене не зависи
ништа
осим, можда, да ли ће сутра
гранути сунце
или ће се просути дажд
из мојих очију.
Отишла бих ја,
далеко,
у потрагу
за Атлантидом
или за Недођијом,
у Легију части
или у ходочаснике,
кад бих била сигурна
да те бар тамо
нећу срести.
Заљубила бих се ја,
поново,
да је то у мојој моћи,
да није сваки део овог тела
обележен мојом чежњом
за тобом,
па запечаћен са девет печата
које једино твоје усне
могу растопити.
Предала бих се ја,
другом,
да сам те бар у сну пољубила,
да ме је твоја рука миловала
бар једну ноћ,
и знала бих,
ма где била,
коме припадам сва,
од врха до дна,
од настанка до нестанка.
Оставила бих те ја,
заувек,
кад би се они голубови
већ једном одселили
са суседног крова,
јер би са њима
одлетела и моја душа
која једино због тебе
на земљи обитава.
Виолета Милићевић
*
У међувремену, након Костиног питања, дошло је до промене.
Нема их на суседном крову, али их има на мом прозору и клими: