Trun smo i tren

Афоризми Данице Машић

Пријатељи — Аутор trunsmoitren @ 19:03

 

 СЛОВО МАЊЕ ИЛИ ВИШЕ

* Носеће снаге су по/д/ бациле.

* Власт мора народ да /з/ бије. Не може свака вашка обашка.

* Мас/к/ е падају пред свршеним чином.

* Сиромашни смо због великих д/р/угова.

* Досадише народу /п/разним обећањима.

* Власт је /о/ купила део народа око себе. Злу не требало.

* Не к /р/ адите само ви. Постоје и други свеци.

* Шта да /к/ријемо. Продали су нам земљу.

* Оставили су нам огромну ба/ш/тину. Дуго ћемо их памтити.

* На /п/ редно друштво ће нас извући из кризе. Народ добро вуче.

* За /о/ стали смо у развоју. Много смо радили.

* /К/ ради, ако хоћеш да се обогатиш!

* Власт је за се /о/ бе. Зато мења положај.

* Србима није потребан с /а/ вет. Они су најпаметнији.

* Лопови су се / нашли у затвору. Сад копају по прошлости.

* Знају они да по /д/ мажу народ кад затреба.

* Не можемо власти п /р/ оверити новац. Не знамо ни како изгледа.

* Власт чини све да пензионери буду /с/ покојни. Да се више не муче.

* Избори не решавају питање пр / вог човека. Најчешће су промашени.

* Од /л/ учили смо и да једемо. Много је било поста.

* Народ се не мири са каз / ном. Доста је понижења.

* Кога преваспитава полиција тај не /п/ остаје човек.

* Када је густо политичари се вешто п / овлаче. Користе зак / оне.

* Политичари ће пре с /т/ ићи до дна, него у народ.

* Власт није задовољна својом  п/а/ латом. Тражи већу.

* Много нас коштају њихови п/р/ опусти. Превише су затезали.

* Знамо ми одакле /п/ отичу та средства. Појавиле су се пукотине.

* Свет је задовољан нашим рас /п/ адом. Никло је много држава.

* Нису мот /и/ ке само за народ. И власти би добро дошле.

* Очајни смо. Штампа све више пише о њиховим му /ћ/ кама.

* Паметни нису на /с/ цени. Ту имају предност глупаци.

* Лица им говоре да су з/бринути. Шта ће са толиким новцем?

* Шта/м/пом постижу циљ. Многе оцрне.

Даница Машић

***  

Док нисам упознала Даницу Машић, знала сам да постоје афоризми и, кад бих наишла на њих у новинама, увек бих их прочитала, насмејала се и отишла даље, не придајући им посебан значај и не посвећујући им пажњу коју они свакако заслужују. 
Када сам је упознала (на сајту "Творац града", који нам је тада био виртуелни дом), почела сам да се озбиљније занимам за ову књижевну врсту. 
Даца ми је постала велики пријатељ и подршка у животу и у свету стваралаштва. Мислим да се нико не би радовао толико колико она да сам још нешто објавила (осим "Трга чуда" и "Из Русије с љубављу), али сам, из себи знаног разлога, у међувремену обуставила своје активности на пољу стваралаштва и одустала од штампања онога што сам написала.
Она, међутим, и даље ствара, остављајући на Творцу града веома често нове афоризме, мудре, сатиричне, ироничне или само духовите осврте на оно што нам се догађало, догађа или ће се догађати. 
На "Тргу чуда" постојао је топик на коме је Даца остављала своје бисере мудрости чим би их избрусила, и била сам срећна и поносно на то. Кад је Трг потонуо, и они су имали исту судбину. Но, Дацини афоризми се налазе на (без)бројним сајтовима, на радост њених читалаца. 
Прилажем два видео-записа, које је направила наша виртуелна пријатељица Мира, и једну посебну групу афоризама, где се види колико вешто Даца барата словима, речима и мислима.  
Уживајте!

Франкфурт у априлу мирише на јоргован

Франкфурт — Аутор trunsmoitren @ 18:39

http://www.dodaj.rs/f/1e/b5/4b3kdIMt/jorgovan.jpg   

   Франкфурт у априлу мирише на јоргован.

   У парку иза зграде Земаљског суда јоргован се расцветао као душа девојачка у пролеће, и мирише, мирише опојно и непрестано, ујутру и у току дана толико да човек не може да одоли његовим дражима, на шта год мислио пролазећи поред парка, а увече мирише опоро, подсећајући да и оно што је најслађе и најлепше има време кад његова сласт прија и време када постаје тешка чак и ономе ко истински ужива у њој.

http://www.dodaj.rs/f/20/10r/1kWOhUrW/golubovi-i-zeka.jpg

   Зечеви и голубови, као и бројни косови, дивље патке, чапље, лабудови, врапци и птичице чија имена ми нису знана живе сложно и смењују се на зеленим, травнатим или воденим франкфуртским површинама, којима скакућу, пливају или лете, непрестано тражећи храну или одмор, све док не дођу људи или пси, када им, невољно, уступају простор.

   Људи ређе необавезно шетају тим стазама (осим када су са својим љубимцима), а чешће су ту због свог здравља, пошто воде рачуна о здравом животу, те у свако доба дана неко брзо хода, трчи  или вози бицикл ради одржавања кондиције.Трче припадници оба пола и свих узраста. Чак сам виђала и родитеље који трче, истовремено гурајући колица у којима се налази њихово дете (једно детенце, чије сам само ножице видела са терасе, очигледно је толико уживало да су се оне непрестано ритмично померале као да игра док је његов отац полако трчао, држећи обема рукама ручку колица).Могу мислити како је то дете лепо спавало после таквог кондиционог тренинга!

  Ја најчешће туда возим бицикл, било да сам у пролазу, онда када је мој циљ кеј на Мајни, Гетеов трг, нека од огромних робних кућа, метро-станица Борнхајм мите, оближњи маркет или кинески парк иза ћошка.

http://www.dodaj.rs/f/Q/bb/J3IcpyE/ffm-buissines2.jpg

   Улице су, осим рано ујутру, прави мравињаци којима врве пролазници свих боја и узраста. Још увек је језик који се најчешће чује – немачки, иако, наравно, у Франкфурту, као и у многим другим немачким градовима, има много Турака, Африканаца, Азијата, припадника језичких заједница бивше Југославије, Италијана, Шпанаца, Португалаца...

   Категорија бициклиста – туриста попут мене око 8 – 8.30 ујутру може сасвим лепо да прође Цајлом, центром града, својим превозним средством, а да притом нема осећај да је на слалому или велеслалому, што је случај од 9 – 9.30 па надаље.Но, оно што ме фасцинира је – да су у Франкфурту сви који се нађу на улици свесни да, заједно са њима, многи други корачају, гурају колица или возе бицикл, и свако има право на свој избор и начин којим ће прећи тај део пута, у зависности од потреба или обавеза.

   У Србији то није случај. Бициклисти су тамо људи нижег реда, осим на Ади или дуж кеја, где постоје стазе специјално за њих, и то је све.На сваком другом месту њихово присуство није уобичајено.

http://www.dodaj.rs/f/z/RR/4Ap7vZRk/ffm-trzni-centar-exclusi.jpg

   Франкфурт је град у коме свако може наћи своје место, било да у њему ради или је само гост, случајни или намерни.

   Нема тога ко у овом граду неће пронаћи нешто за себе, јер Франкфурт нуди све: онима који живе да би своје домове опремили најлуксузнијим или само најнеопходнијим стварима, онима који су ту због историје и онима који су ту због забаве, онима који су у посети родбини или пријатељима и онима који желе да бар успут пробају немачке специјалитете, онима који су ту због пословних, нарочито  банкарских трансакција, онима који су ту да би се обогатили на брзину и на недозвољене начине (продајом дроге, препродајом или крађом најразличитијих производа) и онима који стрпљиво остављају на страну сваки евро који не морају потрошити, онима који ће ту заувек остати и онима који су ту тек у пролазу.

   Једино не знам какав је ноћни живот овог града – гиганта, те о томе не могу да говорим, али знам да у Франкфурту има много кафића, клубова, дискотека (а најпознатија српска дискотека је, колико знам, у Офенбаху, који је Франкфурту оно што је Земун Београду).

(В. М, април 2011) 


Ни снегови ни шаш

Трг чуда — Аутор trunsmoitren @ 10:56

http://www.dodaj.rs/f/2s/UB/1zX5WhqW/ni-snegovi-ni-sas.jpg 

Све то прекрије, ипак, прашина,

и то је тако од давнина:

 и златни дворци, и куће од прућа,

и шарене лаже од папира,

и храст столетни покрај реке

у коме птице су гнезда свиле,

и коњи врани у планини,

и усред мора далеке барке,

све је то само одсјај варке

што нaм се трајно понекад чини.

 

Све то прекрије, ипак, прашина,

и све обгрли страсно тишина:

нечујно тече понорница,

без гласа трепере јабланови,

уморне ћуте казаљке сата,

без струне занеми виолина,

утихне и шкрипа улазних врата.

Само тишине чује се јека

во вјеки вјeков, од памтивека.

 

Све то прекрије, ипак, прашина,

од земног кала до рајских висина:

и незасите и сите свега,

и скромни јелек и одоре царске,

и раскош душе и срца празна,

и адску тмину и сунца зраке.

Све то обгрли, ипак, тишина,

и све је само одсјај варке.

 

На крају остане само празнина,

једни исход свега чег има,

и усред ње сићушно биће

ког стигне награда или казна.

Све то прекрије, ипак, прашина,

во вјеки вјеков, од давнина.
 
 
Виолета Милићевић 
 
(Из "Трга чуда")

J'ai tout oublié

Музика је... — Аутор trunsmoitren @ 10:48

Powered by blog.rs