"Дај, стани на час!..."
"Дај, стани начас
и дај ми снаге
да опростим се..."
Београд, 21. век, 2015. година, аутобус 53
Први разговор угодни младих "лингвиста":
Из звучника допире глас спикера који саопштава на којој се станици аутобус зауставио:
- Вазнесењска црква.
- КАКВА црква? - готово згрануто упита свог познаника младић од двадесетак година.
- Вазнесењска - одговори овај.
- Колико је некоме морало да буде досадно да да то име цркви! - додаде млади "лингвиста" и "хришћанин", те наставише, задивљени овим закључком, да се смеју том називу. ***
Други разговор угодни младих "лингвиста"
Гледајући, очигледно, неку рекламу (или налепницу) у аутобусу, један од поменутих актера чита слово по слово:
- B - R - I - C- K... Брате, шта беше значи B - R - I - C - K? - упита свог "брата"?
- Хм... Не знам... Не могу да се сетим...
- Ни ја... Ал` има онај бенд " Brick in hands" - констатује добар познавалац музичке сцене. - Знам да је хендс канта, али не могу да се сетим шта је брик.
- ...?...
- Рисајкл брик - рече први, смејући се и показујући на омању импровизовану канту у бусу, баци "петака", саговорнику и, видевши да је аутобус стигао до Мостара, изађе из буса.
(Забележено негде у фебруару 2015)
Powered by blog.rs