Trun smo i tren

Београд, 21. век, 2015. година, аутобус 53

Први разговор угодни младих "лингвиста":

Из звучника допире глас спикера који саопштава на којој се станици аутобус зауставио:

- Вазнесењска црква.

- КАКВА црква? - готово згрануто упита свог познаника младић од двадесетак година.

- Вазнесењска - одговори овај.

- Колико је некоме морало да буде досадно да да то име цркви! - додаде млади "лингвиста" и "хришћанин", те наставише, задивљени овим закључком, да се смеју том називу.                          ***

Други разговор угодни младих "лингвиста"

Гледајући, очигледно, неку рекламу (или налепницу) у аутобусу, један од поменутих актера чита слово по слово:

- B - R - I - C- K... Брате, шта беше значи B - R - I - C - K? - упита свог "брата"?

- Хм... Не знам... Не могу да се сетим...

- Ни ја... Ал` има онај бенд " Brick in hands" - констатује добар познавалац музичке сцене. - Знам да је хендс канта, али не могу да се сетим шта је брик.

- ...?...

- Рисајкл брик - рече први, смејући се и показујући на омању импровизовану канту у  бусу, баци "петака", саговорнику и, видевши да је аутобус стигао до Мостара, изађе из буса.

(Забележено негде у фебруару 2015)