Trun smo i tren

Путници смо (5. део: Алкинојеви рајски вртови, Одисеј и Керкира)

Крф — Аутор trunsmoitren @ 10:41
http://www.dodaj.rs/f/l/29/4rFJszbk/paleokastrica-640x480.jpg
(Палеокастрица, поглед на Одисејев окамењени брод)

"Кад су синови Хроноса поделили свемир, Зевс је добио небо, Посејдон море, а Плутон загробни свет.

Посејдон, азијско божанство, од свих простора је највећма волео грчко море, а од свих острва сматрао је Крф за најлепше. Зато је постао и његовим првим краљем и родоначелником свих других  и доцнијих његових владара. Али то није све.

Једна нимфа, Керкира, направила је овде град, и дала му своје име, које је ово острво носило кроз цео век. Затим је владао овде њен син Наиситоис, који му је дао најлепше вртове на свету. Људима је поделио куће, а боговима храмове.

Ви знате седмо певање Одисеје, где Хомер опева лепоту тих вртова. То је најлепши, чак и први опис природе који нам је остао од старих песника.“(Ј. Дучић: Градови и химере)

За оне који су „заборавили“ тај опис Алкинојевих вртова, ево како изгледа његов делић:

Ту су лисната многа израсла висока дебла,

Крушке гранате и јабуке с обиљем плодова лепих;

Ту су и смокве слатке и зелене маслине уз то.

Од свега се овога воћа не премиче ништа нит гине

Зими ни лети када, но читаву годину траје.

Зефир непрестано пирка, те стабло цвета за стаблом.

Крушка за крушком зре, за јабуком јабука руди,

Грозди за гроздима зру, за смоквом дозрева смоква…“         

             (Хомер, Одисеја, 7. певање)

Сам Алкиној, владар Крфа (некадашње Схерије), био је врло занимљив лик:

 „Био је ожењен Аретом, која му је родила кћер Наусикају и пет синова. Живео је у благостању, срећи и миру; народ га је поштовао, а богови су га волели. Поседовао је чудесне лађе, брже и од самих мисли, којима није била потребна ни крма ни крманош, и које су се саме кретале ка циљу, сигурне у магли и у олуји. Његова палата, која је сијала као сунце и месец, имала је сребрне степенице и стубове, као и златна врата, а чували су је златни и сребрни пси, које је начинио Хефест. У његовом ограђеном врту расле су све врсте воћака, које су током целе године непрекидно цветале и сазревале.

Кад је Одисеј доспео на Схерију, Алкиној га је срдачно примио[1], иако га је отац опоменуо да ће, због пријема странаца и помоћи коју им указује, богови упропастити неку од његових лађа и затворити град великом планином. Пошто је у току гозбе саслушао целу причу о Одисејевим лутањима, Алкиној је госту дао лађу која ће га вратити на Итаку. Ту лађу, која је Одисеја повела у завичај, Зевс је, на Посејдонову молбу, при повратку претворио у стену[2]. Алкиној је тада почео да приноси боговима жртве како би спречио догађаје који су му предсказани, али, упркос томе, град и луку су опколиле и затвориле велике планине.

http://www.dodaj.rs/f/K/Vv/360kOfaM/paleokastrica-odisejev-b.jpg

Алкиној се помиње и у миту о Аргонаутима; он је гостољубиво дочекао Медеју и Јасона при њиховом повратку из Колхиде и, уз Аретину помоћ, успео да Медеју спасе од гонилаца.“(Александра Цермановић - Кузмановић и Драгослав Срејовић: Лексикон религија и митова древне Европе, Савремена администрација, Бгд, 1992)

Медејин несрећни отац је, каже легенда, кренуо у потеру за ћерком, стигао на ово острво и - ту и остао. Направио је колоније по Епиру, а саградио је и на далматинској обали град Полу, најстарије место словенског приморја. То ми је причао и Дука, који је закључио: „Дуж целог овог пута стоје успомене велике као прашуме. И где не говори историја, туда кличе легенда.“

Историју ћемо чути мало касније, јер је оно што митологија има да каже увек примамљивије, ако ни због чега другог, а оно бар зато што је овијено тајном и жељом  да човек искорачи из сфере обичног у сферу необичног (помислим ли на Алкинојеве чудесне лађе, брже од мисли, осећам да је тај искорак већ начињен, и да би машта имала пуне руке посла, само кад бих јој дозволила; ево, док гледам околне планине које опасују град, у опасности сам да поверујем како је Зевс остварио жељу свог брата и казнио Алкиноја).

Иако вртови које помиње Хомер нису ни налик неким савременим вртовима које уређује људска рука (паде ми на памет да би неко могао да очекује призор налик на Версај или Шенбрун), већ се мисли на обиље палми, борова, чемпреса, лијандера, смокава, а највише маслина, чији је број и распоред утврдила мајка природа - савремени путник ће, чак и ако му митологија није блиска, нађе ли се на овом делу Јонског мора, сасвим извесно осетити благост и мир крфског пејзажа, и то ће му већ бити довољан разлог за уживање.

Што се маслина тиче, и оне су довољан разлог за уживање, али оне заслужују посебну пажњу, коју ћу им већ у следећем запису и посветити.

http://www.dodaj.rs/f/3n/gD/2ApQGoRo/narandze-640x480.jpg
http://www.dodaj.rs/f/3D/11b/1uzXLdHC/limun-zut-640x480.jpg
http://www.dodaj.rs/f/X/8d/2P2cHLAv/limeta-640x481.jpg

[1] Томе је претходио Одисејев и Наусикајин сусрет на обали. Одисеј је, после одласка са Калипсиног острва, претрпео бродолом и после два дана допливао до феачке земље. Нашао је заклон у шипражју и ту заспао. Наусикаја је тог дана дошла са својим слушкињама да пере рубље. Док се одећа сушила, девојке су се играле лоптом. Њихова цика је пробудила Одисеја и он се, изашавши из жбуња, нашао наг пред њима. Уплашене, девојке су се разбежале, а храбра Наусикаја се суочила с њим и услишила молбу странца да му подари одело и покаже пут у град:“Девојке су му дале кошуљу и огртач, а затим су му наложиле да се окупа. Пошто је Одисеј спрао со са тела, Атена га је облила милином по глави и плећима, и он је постао сличан боговима. При поновном сусрету са Одисејем, Наусикаја је, задивљена његовом лепотом, пожелела таквог човека за супруга. Пошто се ближила ноћ, Наусикаја је предложила Одисеју да се растану, објаснила му како ће стићи до Алкинојевог двора и посаветовала га да се најпре обрати за помоћ њеној мајци Арети. Она је само још једанпут видела лепог странца, и то пред његов полазак на Итаку. Одисеј је на растанку обећао Наусикаји да ће је у свом дому свакодневно помињати као спасиоца и да ће је поштовати као богињу. Нежна Наусикајина осећања према Одисеју послужила су каснијим митографима да створе причу о љубави и браку Одисејевог сина Телемаха и лепе Наусикаје. У том браку рођен је Персеполид (Александра Цермановић - Кузмановић и Драгослав Срејовић: Лексикон религија и митова древне Европе, Савремена администрација, Бгд, 1992).

[2] Стена се налази у Палеокастрици, недалеко од кристално чисте тиркизно – смарагдне плаже (слика се налази у прилогу).


Свети Николај о путу и путницима

Сентиментално васпитање — Аутор trunsmoitren @ 10:23
http://www.dodaj.rs/f/3r/TY/1PP1JiSn/sv-nikolaj-o-putu.jpg
(Слика са интернета: ако се не варам, аутор је Причалица)

Powered by blog.rs