Мудре речи. Написано спада у ред оних мудрости којима је лако аплаудирати, које је лако подржати, али изузетно тешко свакодневно живети.
Аутор
Јанакис
—
12 ÐÐ 2013, 21:56
Lijepo je svratiti na tvoj blog. Pozdrav!
Аутор
dalia
—
12 ÐÐ 2013, 22:44
Слажем се у вези са мудрошћу, Јанакисе, али ја у овим речима видим, пре свега, упозорење. Морамо да откријемо с ким имамо посла и да се у складу с тим понашамо, а исто тако да будемо свесни да ни наши поступци нису увек на месту и да, свесно или несвесно, можемо неког да повредимо.
Рекла бих да Мика говори првенствено о онима који су свесно ватра,вода, блато, горчина, јер они, будући то што јесу, могу да чине само оно што је у складу са њиховом природом.
Тоје као у оној причи о соку од наранџе:кад стиснемо наранџу, можемо да добијемо само ђус.;-)
Присутно је упозорење, односно указивање на природу разних (воде, ватре...)и потребу да их посматрамо благонаклоно, но оно што по мом мишљењу чини ове речи значајним крије се у позиву да сагледамо сопствено расуђивање и делање, јер једино на њега можемо утицати. А да би га сагледали и унапредили морамо бити свесни да и оно може другом да наноси бол. То је величанствена и племенита порука, но није је лако спроводити у дело.
Аутор
Јанакис
—
15 ÐÐ 2013, 18:41
Није увек лако, у праву си, Јанакисе, нарочито уколико задире у оно што је суштинско и вредно у нама,а испадне да то није по мери некога ко је важан у нашем животу.
На нама је да покушамо, кад год можемо, да друге не болимо...бар не свесно...:-)
Мудре речи. Написано спада у ред оних мудрости којима је лако аплаудирати, које је лако подржати, али изузетно тешко свакодневно живети.
Аутор Јанакис — 12 ÐÐ 2013, 21:56
Lijepo je svratiti na tvoj blog. Pozdrav!
Аутор dalia — 12 ÐÐ 2013, 22:44
Слажем се у вези са мудрошћу, Јанакисе, али ја у овим речима видим, пре свега, упозорење. Морамо да откријемо с ким имамо посла и да се у складу с тим понашамо, а исто тако да будемо свесни да ни наши поступци нису увек на месту и да, свесно или несвесно, можемо неког да повредимо.
Рекла бих да Мика говори првенствено о онима који су свесно ватра,вода, блато, горчина, јер они, будући то што јесу, могу да чине само оно што је у складу са њиховом природом.
Тоје као у оној причи о соку од наранџе:кад стиснемо наранџу, можемо да добијемо само ђус.;-)
Аутор trunsmoitren — 13 ÐÐ 2013, 00:41
И исто је толико лепо бити у тако пријатном друштву, Далиа.:-)
Аутор trunsmoitren — 13 ÐÐ 2013, 00:42
Присутно је упозорење, односно указивање на природу разних (воде, ватре...)и потребу да их посматрамо благонаклоно, но оно што по мом мишљењу чини ове речи значајним крије се у позиву да сагледамо сопствено расуђивање и делање, јер једино на њега можемо утицати. А да би га сагледали и унапредили морамо бити свесни да и оно може другом да наноси бол. То је величанствена и племенита порука, но није је лако спроводити у дело.
Аутор Јанакис — 15 ÐÐ 2013, 18:41
Није увек лако, у праву си, Јанакисе, нарочито уколико задире у оно што је суштинско и вредно у нама,а испадне да то није по мери некога ко је важан у нашем животу.
На нама је да покушамо, кад год можемо, да друге не болимо...бар не свесно...:-)
Аутор trunsmoitren — 15 ÐÐ 2013, 21:33