Trun smo i tren

12 ÐÐ, 2013

У олуји, бури, крај недаћа свих...

Илустрована поезија и проза — Аутор trunsmoitren @ 08:59
Јесењин
(Одломак из поеме "Црни човек") 

Коментари

  1. Hvala na podsecanju...predivni stihovi koje sam, cesto, sebi na glas ponavljao.

    Uvek je pomoglo da zadrzim fokus na pravim stvarima.

    POzdrav!

    Аутор stepskivuk — 12 ÐÐ 2013, 10:07

  2. Najveca, najjednostavnija i tako obicna da se gubi u prirodnim zakonima...

    Аутор merkur — 12 ÐÐ 2013, 15:23

  3. И ја их себи (у себи) често понављам, а понекад (као ово сад) изговорим и наглас, да проверим да ли у окружењу има још оних чија је визија "уметности" иста. А има их, колико видим, Степски вуче.
    И помаже! Теши и радује у исто време. :-)
    Поздрав!

    Аутор trunsmoitren — 12 ÐÐ 2013, 21:32

  4. Али помаже да се ми не изгубимо у животу. Зар не, Меркуре?
    А пто је природно, са природом се стапа, како и доликује.:-)

    Аутор trunsmoitren — 12 ÐÐ 2013, 21:34

  5. Da, to jeste najveća umetnost!

    Аутор roksana — 14 ÐÐ 2013, 13:02

  6. Ја сам још увек, и после неколико недеља, под утиском одгледане серије о њему. Душа која се није плашила земаљске смрти, већ вечне. У времену у ком је живео, са оним што је носио у себи, није тешко разумети да је боемско мучеништво само њему могло да пристаје. Иначе, ова песма је у серији део спора између две стране у сукобу: историје, која је одлазећа али се још отима и оне која долази, а која жели истину о убиству песника.

    Аутор pricalica — 14 ÐÐ 2013, 19:13

  7. Зато је мало правих уметника у тој области, Роксана. Но, срећом, има их и увек ће их бити!:-)

    Аутор trunsmoitren — 17 ÐÐ 2013, 15:43

  8. Жао ми је што нисам гледала серију (вероватно нисам била ту кад је почело њено емитовање, а информацију о њеном постојању сам видела на твом блогу, кад си објавила пост о серијама које остављају снажан утисак на тебе ових дана), Причалице. Пошто си поставила линк ка њој, ускоро ћу, надам се, моћи да издвојим време како бих је одгледала јер сам Јесењином очарана још од ране младости.
    Много је тога стало у тај један живот младића из Константинова, тако да се унапред радујем и, истовремено, спремам да отплачем оно што слутим да ће код мене изазвати ту потребу...:-)

    Аутор trunsmoitren — 17 ÐÐ 2013, 15:47


Додај коментар

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме

Powered by blog.rs