Запитате ли се некад где сам
Запитате ли се некад где сам:
да ли сам овде, где ми је тело,
или сам тамо где срце стално
жели да буде - крај Вас зацело?
Нема тог пута на коме нисам
бар једном видела Ваше лице :
кад сунце своју милошту проспе
на земљу издашно, нештедимице,
усред тог сјаја - Вашег ја ока
јединствен бљесак разлучујем,
и истог трена тамо где Ви сте
трагом тог сјаја допутујем.
А кад се небом проломи прасак,
кише све заглуше својим брујем,
тада ме смири и све надгласа
мили Ваш глас ког једино чујем.
Тако сам с Вама свакога дана:
кад зора свиће, ја се радујем
и као да Вас уснама нежним
и прстима њеним тад милујем.
Где ли сте Ви док сам ја с Вама:
да ли сте тамо где Вам је тело
или сте овде где непрестано
моје Вас љуби биће цело?
Виолета Милићевић
16 Коментари |
0 Трекбекови
Уживао сам читајући стихове, а затим у целини коју чине музика, фотографије и речи.
Аутор Јанакис — 09 ÐÐ 2013, 11:07
Lepo, slatko, romanticno, pravi uzitak u ovo januarsko, snezno podne. Pozdrav svima koji umeju da vole, a tebi trunsmoitren posebno!
Аутор fixyou — 09 ÐÐ 2013, 11:39
Е, то ми је драго, баш, баш, Јанакисе. :-)
Хваааала.
Аутор trunsmoitren — 09 ÐÐ 2013, 11:46
Можда су, по оваквом дану, прикладнији они Деснакини стихови: "Целога је дана снег лагано падо/као с воћки цвет. О, како вечерас, о како бих радо/одлетела некуд далеко у свет...", али и оваква романтика и подсећање на љубав могу мало да огреју срце, Fixyou, колико видим.
Хвала ти на коментару и на посебном поздраву. :-)
Отпоздрављам истом мером!
Аутор trunsmoitren — 09 ÐÐ 2013, 11:48
Ljubav je uvek bila i bice lek za dusu, zato ne casimo ni casa , ne propustimo priliku da volimo, sanjamo, volimo...
Аутор fixyou — 09 ÐÐ 2013, 13:16
Ех, Ви, овде или тамо
ја једино знам
волети вас само... :)
Аутор pricalica — 09 ÐÐ 2013, 22:01
Била и биће, fixyou, тако да је добро послушати твој савет и чинити то што препоручујеш. Ништа боље ни паметније не можемо учинити за себе.
3, 2, 1...сад...!;-)
Аутор trunsmoitren — 09 ÐÐ 2013, 22:14
Ех, дааа, Причалице, то је та прича и тај осећај...!:-)
Аутор trunsmoitren — 09 ÐÐ 2013, 22:15
Lijepi stihovi. Upravo napisani onako kako bih ja volio da znam, a ne umijem, a tako mi se čini da je s lakoćom napisano.
pozdrav :)
Аутор mandrak72 — 10 ÐÐ 2013, 10:50
Пошто и сам пишеш, Мандраче72, знаш како то иде: некад се нешто испише само, с лакоћом, и то сви виде, а некад је лакоћа само привид. Ја волим песме које имају ритам и мелодију. Осим у четири стиха (у којима је дошло до излива осећања, па и једног слога мање или више, у складу с тим), ова је песма написана у десетерцу (мада не оном најпознатијем, епском), што показује да баш волим десетерац. Драго ми је да ти се допада ова песма. Хвала ти. Поздрав!:-)
Аутор trunsmoitren — 10 ÐÐ 2013, 13:24
Prekrasno uz ovu muziku!
Pozelim da sam tamo,gde su oni koji misle na mene u trenutku kada ja mislim na njih:))
Jednostavno,onaj dubok uzdah divljenja
Аутор lora1 — 12 ÐÐ 2013, 21:44
И ја бих желела да је увек тако, Лора1, али имам утисак да се то само реткима дешава, а да је много више нас који нисмо увек тамо и с ким бисмо желели.
Хвала ти.:-)
Аутор trunsmoitren — 13 ÐÐ 2013, 00:10
Opet sam se vratila na ove tvoje stihove...Uz ovu nocnu tisinu ,ocekujem neke lepse snove.
A,Muzika mi smiruje neke nemire.
Hvala Vi.
Аутор Lora1 — 16 ÐÐ 2013, 21:04
Снови некад дођу, некад изостану, али музика увек делује.:-)
Хвала теби, Лора, што се налазиш у свему овоме.:-)
Аутор trunsmoitren — 17 ÐÐ 2013, 10:43
Vrlo lepo, potpun doživljaj.
Аутор nena58 — 19 ÐÐ 2013, 20:34
Хвала, Нено.:-)
Аутор trunsmoitren — 28 ÐÐ 2013, 09:56