Trun smo i tren

17 ÐÐ, 2013

Шта смо ми, људи...?

Сентиментално васпитање — Аутор trunsmoitren @ 15:53

http://www.dodaj.rs/f/36/lf/4f2RGf4W/prolecezimi.jpg 
(Слика са интернета)

Сударају се и мешају појаве у природи, као да се губе и утврђене границе годишњих доба.

Осване сунчан дан, а већ око подне почне да се јавља неки оштар и танак ветрић који носи беле и румене латице бехара, али очигледно је да долази из неких предела где још владају зима и лед. Са цветним латицама мешају се и ретке пахуље снега.

Човек склапа очи, закопчава сва дугмета на капуту и осећа се као слабо, угрожено створење, изложено невидљивим опасностима и изненађењима нереда који га окружује споља и испуњава изнутра.

А кад за тренутак отвори очи, види да је у овај ковитлац од снежних пахуљица и цветних латица упао и мали бели лептир, и спасава се грчевитим ударцима слабих крила који личе на самртне трзаје.

Треба казати и то да је сва ова игра светлости и боја на сивој позадини мартовског предела праћена и тихим али оштрим цвиљењем студеног ветра у гранама ретких четинара.

Посматрајући све то, осетих танак али дубок дрхтај целог тела, нешто од оног нејасног великог страха који нас повремено испуни од главе до пете и заустави у месту, и пред којим морамо да се запитамо: шта смо ми људи, где уображавамо да живимо, а где нам уистину пролази тај наш кратки век?

Иво Андрић


Коментари

  1. Само смо трун и трен, као што си и сама кроз назив блога поновила.
    Само толико, а то може и не мора бити мало јер ипак и тај трен се на различите начине може искористити.

    Аутор Јанакис — 18 ÐÐ 2013, 21:30

  2. Да. Гледајући како се губе границе годишњих доба, човек се и сам изгуби у сагледавању свог положаја и циља у овом свету. Осети да је "једна сламка међу вихорове", један трунчић и један тренчић, али зна и то што си написао у завршници свог коментара, Јанакисе: да се штошта ипак може учинити и да није тако немоћан како се слабићима чини.
    Чудан је овај март, и баш ми је овај запис пријао и објаснио неке недоумице, без обзира што је покренуо и нека вечна питања.:-)

    Аутор trunsmoitren — 18 ÐÐ 2013, 22:24


Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме

Powered by blog.rs