Trun smo i tren

20 ÐÐ, 2012

Буди ми Дунав да будем ти Сава

Трун смо и трен — Аутор trunsmoitren @ 11:08

Коментари

  1. Прелепо, прелепо, прелепо !

    Аутор Јанакис — 20 ÐÐ 2012, 11:25

  2. Хвала, хвала, хвала, Јанакисе.:-)

    Аутор trunsmoitren — 20 ÐÐ 2012, 11:34

  3. Lepota,svugde u oku posmtraca:))
    Predivno devojko_plavojko:)

    Аутор lora1 — 20 ÐÐ 2012, 13:10

  4. Savršen i potpun doživljaj.
    Hvala ti, uživala sam.

    Аутор nena58 — 20 ÐÐ 2012, 13:16

  5. Lora1, merci, ma belle.

    Аутор trunsmoitren — 21 ÐÐ 2012, 11:24

  6. Нена58, хвала теби. Спојила сам оно што сам једног дана сликала и оно што је трајно присутно у мени. Изгледа да је тај спој солидан.;-)

    Аутор trunsmoitren — 21 ÐÐ 2012, 11:26

  7. Значи, да мењам име у Дунав? :)))

    Аутор pricalica — 21 ÐÐ 2012, 18:43

  8. заиста прелепа комбинација слике и речи.И то речи прелепе песме.Мој наклон,песникињо.

    Аутор Milan — 21 ÐÐ 2012, 20:46

  9. Dozvolite mi da ovde objavim svoje stihove nastale zahvaljujuci bas ovom mestu.

    KALEMEGDAN


    Šetam sam po Kalemegdanu,
    Gledam kako Sava Dunav ljubi,
    Al se ne radujem novom danu,
    Jer šetam sam, po Kalemegdanu.

    Kako je mračan ovaj grad,
    Ni reke plave nisu više,
    Osećam samo čemer i jad,
    I gorke su ove beogradske kiše.

    Sedim sam, a klupa za dvoje,
    Suze idu iz očiju željnih,
    Željnih da vide oči tvoje,
    Željnih tebe, lepo moje.

    Pobednik tu je, al ne znam šta slavi,
    Tvrđave, zidine, sve je tako hladno,
    Ti još uvek u mojoj glavi,
    U mojim mislima, u mome srcu.

    Vidim i hram, i bogu se molim
    Da mi te pošalje, samo na dan,
    Samo da ti kažem da još te volim,
    I da ti pokažem kako je lep Kalemegdan.

    Аутор kosta — 22 ÐÐ 2012, 03:39

  10. Ма ко би се замајавао са бирократијом, Причалице?!?
    То је једна од пошасти овог века, тако да такве формалности треба избегавати кад год је могуће.;-)
    Пошто ти је стрпљење јача страна, основни услов да постанеш Сава свакако испуњаваш.:-)))

    Аутор trunsmoitren — 22 ÐÐ 2012, 14:06

  11. Милане, драги песниче,драго ми је да ти се допада моја творевина.
    Велики поздрав!:-)

    Аутор trunsmoitren — 22 ÐÐ 2012, 14:08

  12. Дозвољено ти је све што је на корист теби и другима.;-)
    Кад неко ко ретко пише песме буде овако инспирисан као ти, то само постаје доказ да је Калемегдан место које никога не оставља равнодушним и буди чежњу за оним што немамо.
    У мом случају, тој чежњи придружила се срећа што сам ту и што ми се чини да је Живот сам по себи победник, без обзира да ли смо нашли свој Дунав или Саву, а у твом случају тој чежњи се придружила туга због усамљености.
    Надам се да ти је, у међувремену, услишена жеља из последње строфе пошто је песма сигурно настала давно.:-)

    Аутор trunsmoitren — 22 ÐÐ 2012, 14:11

  13. KAd neko retko pise, onda te pesme nisu ni prici tvojim, ali nisam mogao da odolim, morao sam da je postavim.

    Da, pesma je davno nastala. I zelja se ispunila, privremeno. Posle je opet Kalemegdan bio hladan i siv, pa onda opet topao i svetao i tako u krug. Sada ga samo zamisljam i sanjam. Ali, i on je na to do listi kada dodjem tamo.

    Аутор kosta — 22 ÐÐ 2012, 20:40

  14. И ја ретко пишем.;-)))
    Како год окренеш, ипак се окреће, а то је најважније. И оно што је само једном виђено или доживљено у нама живи вечно, уколико је било вредно.
    Нови сусрети са таквим доживљајима, били уживо или у мислима, увек су лек, друже мој.
    Ту ду, наравно, форевр ;-)...

    Аутор trunsmoitren — 23 ÐÐ 2012, 00:38


Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме

Powered by blog.rs