Trun smo i tren

02 ÐÐ, 2013

Захвалница за Бановић Страхињу

Сентиментално васпитање — Аутор trunsmoitren @ 23:05

http://1.bp.blogspot.com/_vc4yH6yTb9Q/Sqd4-G7P5WI/AAAAAAAAAso/lp_WOz-s058/s400/banovic-strahinja-cover.jpg 

Кад сам била мала, хтела сам да будем

Бановић Страхиња.

Онда би дрвеће попадало када прођем

од страха од мог имена.

Хордама јунака би кичме крцкале

под баластом моје осуде,

а опет, још увек би могла

да ме потресе ћорава мачка.

 

Кад сам порасла, хтела сам неког као

Бановић Страхиња -

ко ће да ми исцеди кости из меса

и ишчачка каурина из мог ока,

да падне од мог мача у својим леђима,

а онда устане

и мртав ми целива прсте.

 

Сад хоћу да живим као

Бановић Страхиња,

вулканско острво у мору туђих таштина,

стамен храст сав сув од самоће,

камен – жрвањ што у брашно мрви

јалово зрневље под собом

и распада се у песак под једном сузом.

 

Јелена Радовановић

*

http://i.ytimg.com/vi/ZMTUCDEm2jo/0.jpg
Бановић Страхиња ми је омиљени епски јунак.

Јунак који прашта. Јунак који воли. "Нетко".

"Помало је такијех јунака ка што беше Страхињићу Бане."
*
Песма Ј. Радовановић достојна је једног таквог јунака и идеала.

Она је попут доброг црног вина: подједнако разгаљује, снажи и заноси и дух и тело.   


Коментари

  1. Интересантно је ово путовање кроз време у песми, и спознаја да без обзира на неке разлике у очекивању врлине увек сијају и вредне су дивљења.

    Аутор Јанакис — 04 ÐÐ 2013, 22:15

  2. Баш тако, Јанакисе.
    Суштина (врлина) увек остаје иста, и сија, била достижна или не.:-)

    Аутор trunsmoitren — 14 ÐÐ 2013, 09:40


Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме

Powered by blog.rs