Trun smo i tren

04 ÐÐ, 2013

Скитам и причам

Сентиментално васпитање — Аутор trunsmoitren @ 20:28

http://www.proartegalerija.com/momo_kapor/slika.jpg 

“У моје време, док још није пронађен пубертет, нисмо ни знали да смо у кризним годинама. Стискали смо прстима приштиће по лицу и мазали косу бриљантином.

Фотографије голих дама биле су права реткост и могле су се видети једино у књизи доктора Александра Костића 'Полни живот', у којој су један безлични мушкарац и једна разблудна госпођа испробавали чудне гимнастичке позе, потпуно равнодушних лица.

У моје време, секс је био чиста пропаганда, мада смо сви помало лагали како већ поседујемо нека искуства. Ко је већ спавао са неком девојком, био је најславнија личност у читавој гимназији. Можда смо се и осећали помало необично, али нико није смео да призна да је у пубертету, а још мање су то примећивали наши родитељи, којима је било главно да смо сити и обувени. Да ме питате како сам преживео пубертет и остао здрав и читав, заиста вам не бих умео објаснити.

Данас је лако бити у пубертету. Према деци у том прелазном периоду понашамо се на научној бази, као према малим пацијентима. Сви се брину да им не остану неке трауме. Псссссссст! Они су у пубертету! Још мало и дечацима ће се на лекарски рецепт додељивати прве женске, а том свечаном чину вероватно ће присуствовати оба родитеља и дежурни психолог. Па опет, никад више педера!

У моје време, док још није био пронађен климактеријум, жене у извесним годинама мислиле су да их глава боли због преморености. Јесу ли наше баке изненада мењале фризуру и навлачиле прозирне спаваћице да поново привуку свога мужа, који је почео да запоставља брачне дужности? Да су уопште одлазили на летовање, да ли би баба и деда ишли одвојено, ради освежења брака, како то данас новине саветују? Ко зна, можда би им брак у том случају био много складнији и трајао знатно дуже, а не само педесет и шест година?

У моје време, док реч секс још није била пронађена, људи су се волели потпуно дилетантски. Није било никога да им покаже ерогене зоне, нити да им одреди биоритам. Добри смо и овакви какви смо, како смо аматерски долазили на свет!

У моје време, ко је имао купатило, свађао се у купатилу. Ко није, није се ни свађао! Ћутао је и трпео!

У моје време, никоме није падало на памет да има притисак. Питам се да ли су га људи,у моје време, уопште имали, или је пронађен тек касније, када су амбициозни сељаци позавршавали медицинске факултете?

И како смо, уопште, живели у моје време а да ништа нисмо знали о кретању антициклона над северозападном Европом, нити о влажности ваздуха, брзини ветра, водостају на рекама и температури, да не говорим о изгледима за наредни викенд?

Мада волим своје време, никада се не бих вратио у њега. Данас се много лакше живи. Али умире се исто тако тешко као и у моје време.

Још само да и то некако решимо!"

Момо Капор: "Скитам и причам"

***

 У Дому војске отворена је (и трајаће још неколико дана, до 10. априла) изложба слика Моме Капора, "Успомене једног цртача". Лепа је и права је радост за свакога ко је иоле познавао Мому.  
У "моје" време, Момина дела су била омиљена литература адолесцената (и студената). Изненадила ме је ових дана чињеница да већини данашњих адолесцената из престонице, коју је Момо овековечио и до небеса уздигао, његово стваралаштво није познато.
Тужно ми је то. Баш тужно.
Ја сам упознавање са његовим стваралаштвом започела од "Бележака једне Ане" и "Скитам и причам". Зато и одлучих да баш овај одломак поставим на блог, да и ја дам малецки допринос успомени на легенду која је ходала Београдом и оставила (у) њему своје срце и дело. 


Коментари

  1. Оно што ће остати за свако време је специфичан Капоров стил којим замисли, подучи, засмеје и разгали у исто време.

    Аутор Јанакис — 04 ÐÐ 2013, 22:35

  2. Tuzno je sto danas vecina adolescenata odbacuje one koji citaju ili, ne daj Boze, odu na neku izlozbu, ili , gle drskosti i srama, u pozoriste! Jesam li samo ja u pitanju ili se ceo svemir okrenuo naopako?!
    Skidam kapu i duboko se klanjam neponovljivom Kaporu! Zao mi je sto sam daleko i sto ne mogu da vidim izlozbu.

    Аутор ivanairislj — 04 ÐÐ 2013, 23:55

  3. Pa,ovo kao da je moja majka pisala:D!
    Slažem se skroz,ali stvarno,taj pubertet je mnogo dosadan i naporan,više nego ranije,jer sada svi znaju da on postoji.
    Čini mi se da je to vreme na neki način bolje od prethodnog,danas je sve nekako površno i neprirodno,a najviše ljudi.
    I nije da su odbačeni oni koji idu na predstave ili izložbe,samo se mnogo više ceni kad se napiješ u nekom noćnom klubu,...žalosno:(
    Na izložbu se nadam da ću otići:)pozz

    Аутор endzylove — 05 ÐÐ 2013, 08:35

  4. Jedino Kapor je do dubine dodirnuo u opisivanju nekog proslog vremena og Beograda,Londona,Pariza.I, nakon dolaska u te gradove sam osecala tu proslost ,kao da sam setala sa njim.
    Jedino mi zao sto ga nisam licno poznavala.

    Аутор lora — 05 ÐÐ 2013, 16:17

  5. Међу његовим пријатељима налази се и Игор Мандић. То већ говори много.

    Аутор pricalica — 08 ÐÐ 2013, 19:42

  6. И шта ја сад да кажем, Јанакисе, кад си ти све рекао?!?;-)
    Можда само да додам да су несрећни они који читају неке савремене бестселере, чије су корице лепе и сјајне и иза којих стоји добар маркетинг, а нису прочитали ниједну Капорову књигу. Јадни ли су, тужни ли су!
    А он је - све то што си написао. Куд ћеш више у времена смутна?

    Аутор trunsmoitren — 14 ÐÐ 2013, 10:00

  7. Да није тужно, бил оби смешно. У то сам се много пута уверила. Требало би снимити реакције тих младих људи (у учионици, рецимо) кад им неко предложи да иду на неку изложбу, представу или, не дај боже, концерт озбиљне музике! Колико обавеза они имају баш тог дана и баш у то време!:-)
    Но, увек се нађу и изузеци, на нашу радост.
    То што физички нећеш бити присутна на изложби, Иванаирисљ, не значи да је уистину пропушташ јер ти већ знаш каква је она и шта је на њој приказано.:-)

    Аутор trunsmoitren — 14 ÐÐ 2013, 10:08

  8. Endzylove, мени то што си написала казује да се ти лепо слажеш са мајком, а ни Капор ти није далек, што ми је заиста драго.
    Поздрав!

    Аутор trunsmoitren — 14 ÐÐ 2013, 10:10

  9. Кад су у питању овакви ствараоци, Лора1, сви смо свесни да је много важније познавати њихова дела него њих саме.
    Ја сам имала ту срећу да сам га и слушала и гледала на неким скуповима, али та чињеница је мање важна од оне да сам га познавала више него они који су га само сретали и знали по имену, а не по литератури.

    Аутор trunsmoitren — 14 ÐÐ 2013, 10:13

  10. Говори, Причалице. Велики људи се препознају и држе једни других.:-)

    Аутор trunsmoitren — 14 ÐÐ 2013, 10:14


Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме

Powered by blog.rs