Trun smo i tren

02 ÐÐ, 2013

Бољи живот

У почетку беше реч — Аутор trunsmoitren @ 23:44

http://www.dodaj.rs/f/2X/BJ/23bI2p6W/glava-vreme.jpg 

Не знам по који пут РТС репризира серију „ Бољи живот“, али знам да сам и сама бар једном рекла: „ Докле више, аман, људи?!“, и да сам умела и да искључим телевизор, само да не бих поново гледала оно што ми је добро познато.

А опет, кад бих се препустила некој епизоди, схватила бих да истовремено гледам неколико паралелних серија, и то најмање две.

Како? Врло једноставно!

Док гледам ту серију, сећам се и неких важних догађаја из свог живота, јер је серија први пут емитована од 1987-1991. године, а тај период обухвата моје прве године у Београду, у који сам стигла у јесен 1987.

Памтим да сам епизоде од те јесени до следећег лета гледала у Делиградској 22, са Сашком и Миленом, код „кује Видосаве“, након чега су уследиле епизоде у Улици Раде Врањешевић, са тетка-Драгицом и чика Мијом, а потом и са цимеркама, које су се смењивале овим редом: Милинчица, Вики и Д. која је завршавала археологију и говорила ми у поверењу о својим разговорима са ванземаљцима; а потом – епизоде у Студењаку, гледане на малом Сименсовом ТВ-у постављеном у већој соби апартмана  број 666...

Сећам се паралела које сам повлачила, због којих сам се поистовећивала са неким јунацима и проналазила се у неким ситуацијама, и сећам се породичних догађаја, и свог Гиге, и свог Бобе и Саше који су се час стапали у један лик, чак удвостручавали или умножавали, и младалачких лудости и заноса, правих и погрешних корака, својих и туђих...

Тако се преплићу епизоде из мог живота и епизоде ове серије и, као из тродимензионалних слика, из сваке сцене израњају и неке друге сцене.

Вечерас је емитована епизода у којој је Кока почела да живи као подстанар код неизлечивог хипохондра; у којој је Саша зарадио на коцки огромну суму, у којој Јатаганац прави пословне комбинације типа: „Дођеш ми-дођем ти“, али и она у којој је војник Боба изашао у град како би купио жицу ге за гитару, а онда присуствовао крају концерта Нине Андрејевић, у коју је био заљубљен онако како се заљубљујемо кад нас неко, хтео - не хтео, уздрма до темеља, након чега ју је чекао испред Дома културе у коме је наступала, негде у унутрашњости.

Боба је у маслинастозеленој униформи,  која је тада изазивала у обичном становништву посебна осећања, јер је војник био неко ко је подвргнут строгој дисциплини и кога није било стид да носи униформу кад би излазио у град, због чега се много пута дешавало да га неко ко има сина војника части или угости. Остајање у граду дуже него што је било дозвољено подразумевало је строгу казну, често и затворску, а незакопчано дугме на униформи такође је повлачило казну...И све је било по ЈУС-у.

Због сусрета са оним ко је због ње био и у затвору и ко је на разне начине показивао да љубав не зна за године и остале границе, естрадна звезда одлучује да проведе још један дан у неком неважном градићу и да буде члан жирија на такмичењу војних оркестара. Иако удата, и то за једног од оних који ведре и облаче, захваљујући коме јој каријера креће узлазном путањом, иако свесна да су „ давно прошла та времена када је некога волела и кад је живот могла дати за један горди поглед...“, како пева у песми, не заборавља драж љубави коју је осећала, иако је није није узвратила.

И сетих се времена у коме сам била тако млада и веровала да неке границе не постоје, времена у коме су се људи много више поштовали, у коме се знало где је коме место и шта коме приличи; у коме је војник знао своје дужности; у коме су ученици за своје поступке и награђивани и кажњавани, а родитељи су били свесни да је дисциплина важна ставка у формирању нечије личности, иако је то деци понекад било неподношљиво; у коме су људи били срдачнији и увиђавнији; у коме сам често виђала оне који су ми драги, у коме је рат био само мисаона (а не заједничка) именица () у сваком смислу, а не само граматичком), у коме је толико тога било неизвесно, у коме сам сањала о бољем животу, али у коме нисам могла замислити да ће он изгледати овако...

А данас сам прегледала тестове са пријемног у једној београдској школи, и у њима нашла овакве одговоре: да је „азбестни“ – угљени сугласник; да постоји аурист; да песма може бити дескретивна; да је компаратив од „ мек“ – тврђи; да је компаратив од „ врућ“ – топлији, па чак и врућији, а од „ далек“ – далекши; да постоји иструментал, као и инструметал; да је Бранислав Нушић написао приповетку „ Међу својима“, итд...

А сутра ћу сређивати дневник, просеке, пресеке и све што иде уз то...

А живот...?...

“ Ја хоћу живот, бољи живот, да га зграбим попут тигра...Живот није дечја игра...“

( Написано 23. јуна 2009)

Нађох овај запис па се нешто разнежих...Вратио ме је и у 2009, и у деведесете године прошлог века и у - себе, па одлучих да га објавим. Неке репризе су ипак врло инспиративне. 


Коментари

  1. A ja sam te daleke 1987. isao u predskolsko. I svake nedelje se znalo - kupanje pre dnevnika u pola 8, Bolji zivot u 8 i na spavanje. I tako iz nedelje u nedelju. Sve dok jedne nedelje nije dosla poslednja epizoda. I onda sam ja sutradan, a secam se kao da je juce bilo, izasao na ulicu i krenuo. Kuda - ne znam. Samo znam da sam hteo da idem da se zalim zasto vise nema Boljeg zivota. Valjda sam krenuo u RTS ili kako li se tada vec zvao.

    Nisam daleko stigao.......

    Аутор kosta — 03 ÐÐ 2013, 04:45

  2. Ja nisam stigla do predskolskog kao Kosta te '87. Ali pamtim da smo porodicno gledali seriju.Svakako da sam slabo sta razumela tada. Ali dobro pamtim da je pesma u meni izazivala strasnu tugu...
    A 2009.sam i ja sredjivala dnevnike,svodila proseke,sabirala izostanke,pregledala testove i nailazila na razne "bisere"... I pitala se kuda to idemo sa ovim "aurist, instrumetal, deskretivna...." generacijama....

    Аутор ivanairislj — 03 ÐÐ 2013, 10:24

  3. Bolji život je serija koja se uvek gleda,a verovatno će je gledati još generacije i generacije...a te 1987 se moji roditelji još nisu upoznali:D

    Аутор endzylove — 03 ÐÐ 2013, 20:46

  4. Citajuci ovaj tvoj tekst, paralelno sam prosla kroz jos par slicnih. Vratila si me u vreme gde je moj otac bio ziv, a mi skupa, svi zagledani u desavanja, zajedno strepeli nad sudbinom likova isto kao i nad sopstvenom...
    Blizili su se oblaci dananjeg boljeg zivota.

    Аутор merkur — 03 ÐÐ 2013, 20:51

  5. Ja sam '91 godiste, ali, i kao mala sam gledala sa uzivanjem ovu seriju. Iako je kao mala nisam razumela. Tata je sve snimao na kasete, pa sam ko zna koliko puta gledala ovu seriju. Sa 7 godina, 13, 18, i sada, sa 22... I svaki put sam tu seriju posmatrala sa drugaciih aspekata, normalno. U cemu je posebna car..I ne moze da mi dosadi. Jer kao i tebe, i mene ovakve stvari vracaju na moja nekadasnja razmisljanja, stavove. Secanje na celu porodiicu koja nedeljom uvece, posle kupanja i vecere okupljena u dnevnoj sobi, gleda seriju, nadajuci se nekom boljem zivotu..

    Аутор mssams — 04 ÐÐ 2013, 10:10

  6. О, како ми је драго што сте се јавили са овако лепим и носталгичним успоменама! Ова серија је, колико видим, оставила свој печат и на моју рану младост и на ваша детињства и, што је најлепше, помоћу неких њених епизода зачас се пребацимо у нека безазленија времена и у идиличне (или бар врло романтичне) околности.

    Коста, одувек си био осетљив. Ја се не сећам како сам и где доживела крај (последњу епизоду), али овај твој бунт изазван тугом због завршене серије - баш ме је дирнуо.
    Захваљујем што си и тај доживљај поделио са мном/нама.

    Аутор trunsmoitren — 04 ÐÐ 2013, 16:29

  7. Важно да је ова серија свакога од нас дотакла, Иванаирисљ.
    О, па ми смо колегинице! То ме баш радује.
    Куда идемо? Сад је већ очигледно. Но, ја се још увек трудим да бар нешто пренесем тим генерацијама. Смешна сам сама себи веома често, али се тешим тиме да је и пре мене постојао Дон Кихот и да ће и после мене постојати слични и новим генерацијама смешни "ликови".
    Јеси ли приметила да сви ми, у причама тих нових генерација, постајемо "ликови", "ликуше" и слично?
    Теши ме једино то што је моја младост прошла и што не морам да се гушим у мемљивим дискотекама, кафићима и на којекаквим сумњивим местима како бих доказала некоме да сам од крви и меса, као и то што ми је, и након неколико промењених назива земље у којој живим, и након безбројних притисака са свих страна, срце остало на месту...и што је пуно...а и глава је на свом месту, Богу хвала...

    Аутор trunsmoitren — 04 ÐÐ 2013, 16:39

  8. Еndzylove, није да сам неки залуђеник или обожавалац породице Павић и неких сличних љима, али нисам ни "хејтер", којих је данас превише и којих се ужасавам.
    Лепо је и гледати нешто ново, али понекад ми се чини да су овакве серије и филмови много вреднији од новотарија, које не опстану оволико дуго и за које не би могло да се каже да би преживеле неколико емитовања.
    Ти си изгледа баш млада, млада, млада...
    Поздрав твојој младости и хвала на коментару!

    Аутор trunsmoitren — 04 ÐÐ 2013, 16:42

  9. Меркуре, иако људи обично умеју да жале за старим временима идеализујући их и налазећи утеху у њима, без обзира да ли су уистину била боља или не, чини ми се да овде то није случај.
    Времена у која се враћамо су, очигледно, за све нас била много безбрижнија, топлија, срдачнија него време садашње, и драго ми је да си се и ти огласила и унела и сама прегршт топлине и носталгије у ово ћаскање.
    А нова времена су дошла, онаква каква нисмо замишљали, али је важно да и у њима опстајемо и налазимо добре људе...И евоцирамо успомене...:-)

    Аутор trunsmoitren — 04 ÐÐ 2013, 16:47

  10. Мссамс, о па ти ниси ни морала да чекаш званичне репризе! Ти си имала бољи живот кад год си хтела!;-)
    И твоја сећања су лепа и топла. Хвала што си и ти донела своју ватрицу да се сви на њој грејемо и присећамо се неких важних догађаја из сопствених и туђих живота.:-)

    Аутор trunsmoitren — 04 ÐÐ 2013, 16:50

  11. Video sam gore da se pominje i Studenjak, a evo danas je 4. april, i ja potpuno sam smetnuo s uma da je Dan studenata. Na moju žalost, ja sam još uvek student, mada se nadam da ću ga ove godine poslednji put slaviti. Eh, kad počnem da vraćam film. Imam 27, tu sam negde, zahvatio sam malo nešto od veselih godina, odrastao u tužnim, sazreo u promenama. Na mojoj generaciji su se uvek vršila neka ispitivanja, pravili neki novi planovi, a evo danas ne znamo šta ćemo i gde ćemo da radimo. Inače, ja nikad nisam odgledao "Bolji život", ni u originalu, ni u reprizama, ne znam o čemu se radi, znam okvirno koji su glavni likovi, i to je sve :) . Možda je na ovom mestu bezobrazno od mene da ostavim ovakav komentar :)

    Аутор megamind — 04 ÐÐ 2013, 17:30

  12. Да, некад ми је тај датум био веома важан, Megamind.
    Видиш како и оно што није било део наше биографије, као и оно што јесте, може да нас инспирише и да, управо због тога, кажемо понешто и о себи.
    Ја сам убеђена да они који су стрпљиви, пре или касније, остваре своје жеље. Истина, остварења не изгледају увек онако како смо их замишљали, али то не значи да нас неће учинити срећним или бар задовољним.
    Занимљиво ми је то што никад ниси одгледао ту серију. Ко зна, можда ни ја не бих да се није појавила тада кад јесте и да нисам имала могућности да је гледам: некако се подразумевало и док сам била подстанар и док сам била станар у Студењаку, да се то до прати. Наравно, било је и оних који су имали преча посла и који себе нису налазили ни у једном лику, ни у једној ситуацији, али ја нисам била од тих.
    Зато ова серија има велику сентименталну вредност за све који су се горе потписали, а све друго је мање важно.
    Није безобразно, већ занимљиво што си се огласио, јер је потребно чути и оне који нису гледали ову серију. Зато си ти гледао много тога другог што ми нисмо.:-)

    Аутор trunsmoitren — 04 ÐÐ 2013, 21:00

  13. Mislim da je razlog zbog kojeg nisam pogledao seriju "Bolji život" bio taj što sam bio bukvalno mala beba u trenucima kad se ona prikazivala u redovnom terminu. E sad, da ne lažem, nju nisam pogledao, ali zato jesam gledao serije "Srećni ljudi" i "Porodično blago". Ne volim kad osobe koje zađu u neke godine počnu da se kaju zbog stvari koje su radili kad su bili mlađi, i onda uvek bude - "eh, kako sam nekada bio glup, a danas sam pametan". Zato i postoje sukobi generacija. Danas i kad mogu opet da ih pogledam (ili "Bolji život" po prvi put), ja uopšte nemam nameru da to uradim, nisam hejter, ali mislim da Siniša Pavić pravi previše grešaka pri pisanju scenarija. Toliko o njemu i njegovom radu, ne smem da zalazim u detalje :) . A baš sam pisao i o filmovima koji su mi kao klincu bili zanimljivi a danas mi deluju smešno; valjda je tako i ovde, sve u svoje vreme, svaka godina nosi nešto svoje. Meni npr. više nije zanimljivo da idem i da se laktam po zagušljivim klubovima, u bilo kakvom nadanju... Nekad je bilo drugačije, ali šta sad, nisam ni gluplji ni pametniji zbog toga?!!

    Аутор megamind — 04 ÐÐ 2013, 21:35

  14. Citam i nasmeja se na sve...zamisli...pa,juce sam,pogledala tu seriju:)
    Mozda je vama neobicno,ali,posle dugi niz godina u tudjini,meni je sve lepo sto je nase. I,zasigurno vise volim te domace serije,nego,sto cujem,da se masovno gledaju neke "spansko-argentinske" ili vec neke turske.
    Dajte vi meni sve sto je "nase",i bice mi drago.
    Da,nazovite me nostalgicarkom...ja jesam.:)

    pozdrav mlada damo.

    Аутор lora1 — 05 ÐÐ 2013, 16:09

  15. Разлог због којег ниси гледао прво емитовање, Мегамајнд, сасвим је оправдан и довољан.;-)
    Разумем и зашто се та жеља није јавила накнадно. Да будемо поштени, за онога ко је одлучио да известан број сати проведе крај Тв-а има много занимљивијих ствари. Зато сам и објаснила да за мене та (баш та) серија има значај због тога што ме враћа у један важан период, па гледам истовремено бар два филма.
    Наравно, кајање о коме пишеш потпуно је неумесно и, за моје појмове, још један доказ незрелости. Јежим се од реченица тог типа ("Да сам мало млађи", "Како сам некад био глуп","Да сам тад знао ово што сад знам" и слично. Сукоби генерација могу имати везе и са таквим ставом, али обично су им узроци много дубљи.
    Не сумњам да је Павић правио грешке, као и сви, али му опраштам, јер су карактери које је изградио доследни, препознатљиви и тако типични за нашу средину и време (бар ја познајем оне који личе и на Гигу, и на Бобу, и на Сашу, Вики итд), те ни ја нећу размишљати о евентуалним пропустима.
    Наравно, свако време има своје истине и заблуде, па тако и наш став о одређеним појавама.
    Клубови, дим, галама...! Господе! Па нема тих пара због којих бих добровољно себе тровала и мучила (осим кад идем на екскурзију, па је то у опису посла)!
    На Бајагино питање:"Да л` смо сретнији ил`паметнији" мој одговор је "Да", али знам да с тим има везе и чињеница да сам некада мислила другачије.:-)

    Аутор trunsmoitren — 14 ÐÐ 2013, 09:52

  16. Мени је потпуно јасно то о чему пишеш, Лора1. Та врста носталгије код малог броја људи који негде оду нестаје. Остали остану вечно жељни домаћег, и то више старог домаћег него ново, јер је ново време донело и нове тзв. вредности, које често то нису.
    Прочитала сам негде зашто си била одсутна и много ми је жао што ти се то догодило. Желим ти брз опоравак, уз "Бољи живот" и остале наше "специјалитете"!

    Аутор trunsmoitren — 14 ÐÐ 2013, 09:56


Додај коментар

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме

Powered by blog.rs