Trun smo i tren

1 = 1

Коментари

1. Jedan je tako malo i tako mnogo. "Trun smo i tren" - mislim da ovi stihovi ssjajno idu uz ime bloga.
   pozdrav

   Аутор mandrak72 — 02 Ð�Ð 2012, 20:32

2. Та прва реченица ти је, Мандраче72, у овом контексту врло, врло ефектна. Прави бисер!
   Стварно је и много и мало, понекад истовремено а понекад кад-како.;-)))
   Кад си један, никад не знаш да ли ће неко рећи: "Један ко ниједан" или " Један, али вредан", али кад си свемир у свемиру - све је могуће.
   Иду, иду...Иду тако данима...;-)))
   Поздрав!:-)

   Аутор trunsmoitren — 02 Ð�Ð 2012, 22:00

3. Један је први и последњи број, кажу. Ја се слажем. :)

   Аутор pricalica — 03 Ð�Ð 2012, 13:59

4. И ја, Причалице. Без поговора и приговора.:-)

   Аутор trunsmoitren — 03 Ð�Ð 2012, 18:14

5. СОКОЛОВИ

   Где су моји преци, соколови,
   зар их није било, зар су били снови?

   Зар прстима морам да поскидам дане
   који су покрили Високе Дечане?

   Зар је прошлост била дим,
   магла и пара,
   и зар тражим царство
   кад се сећам цара?

   Зар Душана Силног да четкају четке
   и зар ја постојим ако немам претке?

   Фарисејство, лажи, глупости,
   гротеске,
   моје срце тражи оца место фреске.

   Сви ми дугујемо себе некој деци,
   будимо потомци, да би били преци.
   Брана Црнчевић

   Аутор Јанакис — 06 Ð�Ð 2012, 10:27

6. Морам ти признати, Јанакисе, да ми је ова песма била непозната, те сам ти, због тога, врло захвална што си је поставио овде, пошто је предивна.
   Такве су ми (нам) песме потребне и радујем се свакој коју откријем и прочитам.
   ХВАЛА ТИ!

   Аутор trunsmoitren — 07 Ð�Ð 2012, 08:44

Додај коментар