Коста, преЦедниче наш, захваљујем. Ваша ми оцена дође као велика почаст.;-)
И мени нешто мало-мало па зашушти у слушалици, али је зато све ређе користим тако да шпијуни на штиклама или без могу само да се стресирају.
Тајне ће остати у нашим редовима, преЦедниче! Живот дамо - тајну не одамо!!!
Смрт прислушкивачима- слобода слаткишима!!!:-)))
Slazem se Vi!
Nego, ovo sa strane, ovaj tvoj brojac poseta koji pokazuje i lokaciju posetioca....pa to znaci da ja ne mogu da se sakrijem, znaju odakle sam posetio sajt! To mi se ne svidja!!!!!!
Prebacicu tajni recept na tajnu lokaciju br 28.
Аутор
preCednik sr
—
07 ÐÐ 2012, 23:47
Значи.
Заправо, одувек се зна да нема тајне која једном то не престане да буде, само што ова напредна техника помаже да се неке тајне ОДМАХ (или бар веома брзо) открију. Раније је откривање тајни био дуготрајан, а често и мукотрпан посао, а сад се то променило. Но, и ми коње (тј. локације) за трку (или жмурке) имамо.;-)))
Iako je bolno,ponekad je tako slasno,da osetis kako dusa zatreperi kad posalje misli u daljinu.
Mene pocesto to zahvati,al' trajem,zaista jos uvek trajem:))
Аутор
lora1
—
09 ÐÐ 2012, 19:48
Да, то је сасвим посебан осећај, Лора1.
Још ако је праћен неком необјашњивом сигурношћу да су те мисли стигле на праву адресу и да су наишле на једнако трептав пријем, то је више него сласно.:-)
odlican (5)
Аутор kosta — 07 ÐÐ 2012, 14:49
Шта рећи после преЦедника? :)))
Аутор pricalica — 07 ÐÐ 2012, 17:10
Da li se i vama cini da me neko prisluskuje? I to ne samo mene, vec i najblizi krug ljudi iz nase stranke.
Pricalice, da li si cula nesto cudno na tvom telefonu?
Аутор preCednik sr — 07 ÐÐ 2012, 17:51
Ма јесте, преЦедниче, сви онај рецепат за наш слатки купус. :)))
А то тајна голема!!! :)))
Аутор pricalica — 07 ÐÐ 2012, 17:58
Коста, преЦедниче наш, захваљујем. Ваша ми оцена дође као велика почаст.;-)
И мени нешто мало-мало па зашушти у слушалици, али је зато све ређе користим тако да шпијуни на штиклама или без могу само да се стресирају.
Тајне ће остати у нашим редовима, преЦедниче! Живот дамо - тајну не одамо!!!
Смрт прислушкивачима- слобода слаткишима!!!:-)))
Аутор trunsmoitren — 07 ÐÐ 2012, 23:23
Slazem se Vi!
Nego, ovo sa strane, ovaj tvoj brojac poseta koji pokazuje i lokaciju posetioca....pa to znaci da ja ne mogu da se sakrijem, znaju odakle sam posetio sajt! To mi se ne svidja!!!!!!
Prebacicu tajni recept na tajnu lokaciju br 28.
Аутор preCednik sr — 07 ÐÐ 2012, 23:47
Значи.
Заправо, одувек се зна да нема тајне која једном то не престане да буде, само што ова напредна техника помаже да се неке тајне ОДМАХ (или бар веома брзо) открију. Раније је откривање тајни био дуготрајан, а често и мукотрпан посао, а сад се то променило. Но, и ми коње (тј. локације) за трку (или жмурке) имамо.;-)))
Аутор trunsmoitren — 08 ÐÐ 2012, 00:09
Sasvim slucajno, dodjosmo do tajne sto i jeste naslov ovog posta. Dobro, pesma govori o nekoj sasvim drugoj tajni ali...umetnos` je to, brale!
Аутор kosta — 08 ÐÐ 2012, 05:04
Јашта!:-)))
Аутор trunsmoitren — 08 ÐÐ 2012, 08:51
Iako je bolno,ponekad je tako slasno,da osetis kako dusa zatreperi kad posalje misli u daljinu.
Mene pocesto to zahvati,al' trajem,zaista jos uvek trajem:))
Аутор lora1 — 09 ÐÐ 2012, 19:48
Да, то је сасвим посебан осећај, Лора1.
Још ако је праћен неком необјашњивом сигурношћу да су те мисли стигле на праву адресу и да су наишле на једнако трептав пријем, то је више него сласно.:-)
Аутор trunsmoitren — 09 ÐÐ 2012, 22:36