Trun smo i tren

18 ÐÐ, 2012

44

У почетку беше реч — Аутор trunsmoitren @ 21:31

http://www.dodaj.rs/f/3I/Lg/2hW7lTCH/zirafe-plesu.jpg 

Нису ме изненадиле, али их нисам дочекала онако како сам дочекивала претходне: са стрепњом, чежњом и са устрепталом надом. Извесност је преузела превагу над неизвесношћу, а у њој нема места за стрепњу. За понеку чежњу и наду још се и нађе место.

Дочекала сам их и испратила као што дочекујем и испраћам свако ново јутро и као да су свакодневни гости.

А нису.

Знала сам, дакле, да ће доћи, a потом и отићи, и нисам се томе противила, али сам се поставила као да нема смисла ни да им се посебно радујем ни да због њих тугујем; поставила сам се као да је то најнормалнија ствар на свету.

А зар није? – постављам себи потпитање.

Судећи по ономе што око себе видим, општеприхваћен је став да су оне нешто непожељно, нешто после чега се не повлаче непромишљени потези, као да су нешто што доноси више горчине него радости.

А зар нису? – чујем опет исти глас.

Чини ми се да им се све мањи број људи радује, као да су оне  нешто наметнуто, у супротности са жељеним, као да ће им баш оне донети нека нова и апсолутно непривлачна, неподношљива правила.

А зар неће? – шапатом ме опет пита онај исти глас.

Није, нису и неће – одговарам и грлим их тако уравнотежене, лепе, зреле, а насмејане.

Оне знају да знам шта су ми донеле а шта однеле, и знају да сам им захвална за све то. Оне знају да им не замерам ништа, јер су ми надокнадиле много тога што су ми њихове претходнице ускратиле, али су ми и најавиле нешто што ће њихове наследнице тек донети.

Хвала Вам, моје 44 радоснице, моје 44 тужбалице, моје 44 верне друге, моје 44 године, за све што сте са собом донеле и за све што односите! 

Било нам је, било нам је лепо...! 

Не жалим, не зовем, не плачем. /Све ће проћи ко с белих јабука кад, /

И вењења златом обухваћен, ја више никад нећу бити млад.“ – певао је Јесењин.

И нека је! И ја сам! Без жаљења и без претензија! Без компромиса!

Младост је прошла и зрелост суверено корача ходницима и собама мога тела. Корача и с времена на време запева, а понекад и заплаче.

Нека корача и нека чини оно што јој је драго и само њој својствено!

Нека достојанствено, свесна и својих предности и својих недостатака, куша воће које на свом путу налази! Нека се њиме храни и слади!

Нека ми буде веран сапутник и сарадник и нека не жали за оним чега нема! Јер је жаљење- умирање.

Нека верује у своју непоновљивост и снагу! Нека верује у лепоту и њене разнородне манифестације!

Нека верује у живот који је пред нама и чијим изненађењима и дражима краја нема!

О, мог живота јесени златна, златом ме својим засипај, и трај...!:-)

В. М, 18.11.2012.


Коментари

  1. Ето видиш да знаш: стићи до злата значи - успињати се! А док се успиње, ту руку под руку другују младост, која има да учи, и искуство, које се равна спрам година и прилика. Биће да нисам погрешила, зар не! Љубим! :)

    Аутор pricalica — 18 ÐÐ 2012, 22:45

  2. Кад ти то овако објасниш, Причалице, ја размислим па знам.;-).
    Јесте то својеврстан успон, али је питање ко ће остати на брду, а ко ће полако кренути назад и да ли ће они који крену назад наћи снаге да за препреке које сретне на путу нађе у себи ону исту снагу коју је имао док је ишао као брду.
    У овом, мада не кратком, осврту на минуле године, не наговестих да ми се не допадају људи који по сваку цену желе да остану млади па се таквим проглашавају и поносе, а од младости је у њима остала само лудост.
    Још ми је мучније да гледам оне који су по годинама млади а који се понашају као да су уморни од живота, иако још ништа проживели нису.
    Иако не волим осредњост, рећи ћу да сам овога пута у средини, између њих, у златној средини - у животном добу које се и назива средњим добом, у нади да то подразумева и уравнотеженост ставова, жеља, одлука, бића, а то је већ оно чему сам одувек тежила јер је успостављање равнотеже тешка работа.
    Ти погрешила? Ах, та твоја реторска питања!:-)

    Аутор trunsmoitren — 19 ÐÐ 2012, 10:27

  3. Види ти њих две што су се уозбиљиле и бациле на филозофска разматрања :)))
    А торта? :-)

    Све најлепше !!!

    Аутор Јанакис — 19 ÐÐ 2012, 15:22

  4. Da, Janakise, slazem se, gde je ta torta?!?!?!?!?!?!?!?!?!?!?!

    Аутор kosta — 19 ÐÐ 2012, 15:41

  5. Od srca čestitam. Od skora sam i ja zakoračio i na prvo mjesto stavio broj 4 i uopšte nije loše.
    Želim ti mnogo sreće i svakog dobra u godinama koje dolaze.
    pozdrav

    Аутор mandrak72 — 19 ÐÐ 2012, 21:41

  6. Волимо ми то тако, Јанакисе. Мало мало па вилозофирамо, како то Јеленче зове. Добро нам дође да се онако људски испричамо.;-)
    Торта...овааааај...Ко је рекао торта?...Овааааај...Дошао један миш и појео ЦЕЕЕЕЕЕЕЕЛУУУУУ торту. Кад ти кажем! Плаче, а једе!;-)))
    Хвала ти! Следеће године ћу бити пажљивија и оставити за сваког драгог госта бар по парче...Ма по два! Па нек иде живот!;-)))
    ХВАААААААААЛА! Жив био!

    Аутор trunsmoitren — 19 ÐÐ 2012, 22:50

  7. Коста, ех, кад се само сетим!!!

    Аутор trunsmoitren — 19 ÐÐ 2012, 22:51

  8. Мандраче72, на почетку, кад тек заденеш ту четворку за ревер, хвата те мало вртоглавица. Није свеједно. Свакојаке мисли падају на памет.
    После, кад ухватиш џаду, јуриш по средини и не питаш шта кошта.
    Није лоше, није.
    Хвала ти много на лепим жељама. Ево и ја користим прилику да узвратим истом мером, пошто си и ти дошао у "клуб" чији назив почиње четворком, и да ти пожелим да за четири године то "уопште није лоше" замениш са " одлично је" или нечим што је у истом рангу.
    Жив ми и вазда весео био!

    Аутор trunsmoitren — 19 ÐÐ 2012, 22:56

  9. Cega si se prisetila draga Vi?

    Аутор kosta — 19 ÐÐ 2012, 23:28

  10. Једне црвене торте!
    Каква је то торта била!
    Какво је то чудо било!

    Аутор trunsmoitren — 19 ÐÐ 2012, 23:34

  11. Oh, trg je u pitanju:) Meni je, recimo, vise ostala urezana Italja od trga. Secas se kako smo pojeli Rim, Toskanu, Pizu i ostale delove? Kako je Italija polako nestajala pred naletom gladnih balkanaca:)

    Аутор kosta — 20 ÐÐ 2012, 14:14

  12. У праву си, Коста.
    Трг смо јели много спорије, а Италију смо појели док си рек`о "кекс".;-)))
    Да, да, прво смо је распарчали и поделили свакоме по део, по заслузи ;-), а онда навалили. Била је то једна од најукуснији торти које сам икада јела.
    "Била је тако лепа, увек се сетим њееее...Била је тако лепа као тог јутра даааааан...Дивна је она билааааа..."

    Аутор trunsmoitren — 20 ÐÐ 2012, 22:13

  13. Bila je, ona bila, kao tog jutra dan. Vise se nismo sreli, jer nju je pojeo neko:)

    Аутор kosta — 20 ÐÐ 2012, 22:29

  14. :-))))))))
    Неко, неко ко је далеко...;-)))

    Аутор trunsmoitren — 20 ÐÐ 2012, 22:31

  15. Daleko, daleko...srce mi je ostalo...ostalo za sva vremena.....

    Аутор kosta — 20 ÐÐ 2012, 22:40

  16. Да крај ЊЕ буди се? ;-)))

    Аутор trunsmoitren — 20 ÐÐ 2012, 22:44

  17. PA ne ide tako igrica! Nemoj zaversavati moju pesmu nego daj novu koja pocinje poslednjom reci iz moje:) ajde ajde:)

    Аутор kosta — 20 ÐÐ 2012, 22:47

  18. Времена су кокузна, а ти си баксузна...;-)))

    П.С.
    Извини, нисам одмах схватила коју игрицу играш.;-)

    Аутор trunsmoitren — 20 ÐÐ 2012, 22:54

  19. Baksuzna si ti, takav sam i ja, zato sam te duso:)))))

    DA, ja sam bas nepredvidljiv sa mojim igrama;)

    Аутор kosta — 20 ÐÐ 2012, 23:01

  20. ЕЕЕЕЕЕЕ, саааад...!
    Не могу правила тек тако да се мењају, од рефрена до рефрен!
    НећЕМ да се играм тако!

    Ајд` још овај круг:

    "Душо моја, ја не знам више/колико дуго овде стојим, /док слушам како лију кише/под мрачним прозорима твојим..."

    Аутор trunsmoitren — 20 ÐÐ 2012, 23:06

  21. Pravila ja odredjujem, igrica je moja:))))))))

    tvojim venama
    sto te tera drugim zenama
    sta je to u muskoj cudi
    sto me tera da poludi:)))) moze li ovako, ne pada mi nista drugo na pamet:)

    Аутор kosta — 20 ÐÐ 2012, 23:08

  22. :-))))))))))

    Аутор trunsmoitren — 20 ÐÐ 2012, 23:17

  23. Najlepse,najjace,naj,anjjj...:))Neka ih jos dva puta toliko:))Dusa nema casovnike;)
    Srecne sledece:)

    Аутор lora1 — 25 ÐÐ 2012, 11:29

  24. Ох, хвала, хвала, Лора1, на овако топлом и надахнутом коментару и жељама.
    Срећом ти се вратило!Жива ми била!:-)

    Аутор trunsmoitren — 26 ÐÐ 2012, 22:45


Додај коментар

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме

Powered by blog.rs