Trun smo i tren

19 ÐÐ, 2012

18/19. 11.

У почетку беше реч — Аутор trunsmoitren @ 23:03

http://www.dodaj.rs/f/3q/Pf/GPFdAC3/sadness22.gif 

Као да је јуче било, а ево, прошло је пет година. 

Лекари су констатовали да је Госпа у Црном дошла по своје следовање рано ујутру. На поду је оставила његово беживотно тело.

Нико ништа није чуо нити видео у тренутку у коме је последњи пут склопио очи.

Рођака ми је опрезно саопштила ту вест. И јесте ме и није изненадила. 

Два дана касније, на Светог Аранђела, земља се вратила земљи, а они који су још увек крв и месо остали су да га спомињу у својим молитвама и причама.

Зато ми сваког 18. новембра вече буде оловно и све ми је теже да га делим са другима.

Довољно је да помислим на то вече пре пет година, када сам окружена драгим пријатељима славила дан свог рођења, певала "Грациас ала вида", и не слутећи да ме је један невидљиви а нежељени гост чекао пред вратима, док се Он спремао за одлазак, па да знам да никада више нећу дочекивати осамнаести новембар са непомућеном радошћу.

"И увек крене д-мол", што би рекао Балашевић...

А деветнаести... Деветнаести, ево, пролази...Његова сенка стапа се са сенима оних којих одавно нема...

Почивај у миру, тата..!


Коментари

  1. Знам, зато и нисам могла ништа да напишем испод ТЕ песме, јер се и сама певачица посвађала са њом. Љубим! :)

    Аутор pricalica — 21 ÐÐ 2012, 20:25

  2. Ретки знају оно што ти знаш, Причалице моја.
    Хвала...
    Љубим те ја.

    Аутор trunsmoitren — 21 ÐÐ 2012, 21:45


Додај коментар

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме

Powered by blog.rs