Trun smo i tren

Пробуди се, нешто се дешава (октобар 2012)

Коментари

1. Sunce se polako budi radjajuci novi dan. Dva goluba bela razmenjuju neznosti na njenom prozoru. Trljajuci sanjive oci, i ona se budi.

   Toliko toga je videla u svom zivotu - Nemacku, Francusku, Italiju, Rusiju. Neke od njih je posetila i po nekoliko puta. Bila je i u Africi. Dok uzima lap top da "na papir" prenese nove dozivljaje na najnovijeg putovanja, njeni zecevi trcakaraju nestrpljivo pored kuhinje ocekujuci neko novo, sveze povrce za dorucak.

   Mnogo toga je videla. A za neke zemlje se zarekla da nikada nece krociti. Da li gresi u tome?

   Probudi se Violeta! Nesto se i ovde desava. Nije sve bas tako kao sto ti mislis.

   Spakuj svoje crvene krpice u neko koferce, ukrcaj se na avion i kreni.

   Probudi se! Cekam te!

   Аутор Kosta — 16 Ð�Ð 2012, 17:19

2. :-)))))))))
   Ти си, Коста, луд човек!
   У ствари, мислим да си зрео за отварање сопственог блога. Размисли о томе и замисли какав би свет открио након што би и ти на папир (електронски) ставио свашта, као ја.:-)
   Сунца има сваког дана, то је истина. Два голуба бела има само код Крушкиних, вероватно у кавезу. Од зека трчкара једино Роби, који је слободан-Јоца све ређе напушта свој кавез-санаторијум, а Леа се шири по некадашњем брачном и породичном кавезу.
   Увелико сам будна. Ако хваташ сателитске програме, можда би то могао у то да се увериш у четвртак (обавестићу те о термину, али требало би да буде неки дневник, уколико твој потенцијални "паша" (који течно говори српски) обави посао како треба).
   Не сумњам ја да се свуда нешто дешава, али полако са укрцавањем.
   До тада,не спавај! Пажљиво истражуј град и прави списак места за обилазак, па ако не искрсне нешто хитније и ближе -делегација ће стићи у званичну посету како би утврдила да ли је све онако како се мислило или је, пак, горе (;-))).
   :-)))))))))))))

   Аутор trunsmoitren — 16 Ð�Ð 2012, 17:56

3. Ima mnogo stvari na tom mom spisku koje zelim da ti pokazem, ali i neka mesta na koja zelim da odem prvi put sa tobom.

   Dnevnik mogu da gledam, samo mi javi tacan dan.

   Sto se tice bloga - neka hvala. Nisam ti ja za to pisanje, znas i sama. Daj mi digitron i brojeve i ja cu da uzivam:))))

   Аутор Kosta — 16 Ð�Ð 2012, 18:09

4. Дооооброоо...!
   Лет ит би!:-)
   Дан сам ти јавила, а термин-кад сазнам.
   Поштено! Неком речи, неком бројеви, а неком опанци и обојци!Ко шта воли - нек изволи!:-)

   Аутор trunsmoitren — 17 Ð�Ð 2012, 13:40

5. JEEEEEEEE! Ona je rekla DA! JEEEEEJ!

   Ovo je drugi put za kratko vreme da se obradujem, jako, jako, na necije DA:)

   Ameriko, evE me:)

   Аутор Kosta — 17 Ð�Ð 2012, 14:23

6. Америка, Америка, земља велика...!:-)
   Видим ја да је теби све кренуло откако си тамо, и да је једно "да" повукло за собом и многа друга.;-)
   Мсм, имао си ти и овде штошта: и посао, и кућицу-слободицу, и превоз, али добро...Видећу ја већ чиме се то све хвалиш!;-)
   Идем сад. Чека ме мој сеићенто да се мало возимо. Већ дуже време се само гледамо, бар два пута дневно, онако тугаљиво, као љубавници којима су забранили да се воле, али данас ћемо се волети и возати чак до Авала-филма.;-)
   Ајд`, жив ми био!

   Аутор trunsmoitren — 17 Ð�Ð 2012, 14:41

7. Ne hvalim se ja. Samo uzivam u razlicitostima:)

   ...ali metar moga sela Amerika cela

   Аутор Kosta — 17 Ð�Ð 2012, 15:01

8. Младост пише срцем! Категорија је баш одговарајућа, а текстови су одлични. Често су млади на удару критике, а ове речи показују да итекако имају шта да кажу, и да се може много тога од њих научити.

   Аутор Јанакис — 17 Ð�Ð 2012, 19:07

9. Коста, ако, ако...
   И треба тако!:-)

   Аутор trunsmoitren — 17 Ð�Ð 2012, 21:32

10. Да, Јанакисе, и њу сам пренела са Трга јер сам приметила да се то често дешава и да млади (појединци) имају шта да кажу...и умеју, што је такође важно...
    Није ми се свиђало то што сам видела да многи који немају и не умеју да то чине долазе на оваква места како би наставили традицију ресавске школе (преписивачке, наравно), али то није разлог да овакви, врло занимљиви и лепи задаци, којих имам много у архиви (и биће их још) остану само у вежбанкама и међу зидовима школе.
    Надам се да ће твој коментар - подстицај такође утицати на њих јер похвале у оваквим случајевима (и у тим годинама) значе више него икада.

    Аутор trunsmoitren — 17 Ð�Ð 2012, 21:37

11. Bas je dobro, tesko bi se reklo da su pisali trecaci...

    Аутор zorro — 18 Ð�Ð 2012, 17:27

12. Да их не познајем и да већ две године не читам њихове радове, и ја бих сумњала, али потписујем да је то истина и само истина, Зорро.:-)
    Добро дошао на блог!
    Поздрав!

    Аутор trunsmoitren — 18 Ð�Ð 2012, 18:59

13. Први је задатак као детињска младост, други је већ кад ослушкујемо савете са разумевањем, тако да их и сами умемо смислено давати другима, док је трећи о животу човека који је све то кроз тешка искушења губио и нашао, тј. пао и устао! Волим кад ми овако сервираш, радости! :)

    Аутор pricalica — 20 Ð�Ð 2012, 22:01

14. Твој коментар, Причалице, у тој мери је леп и свеобухватан, да ја ту немам шта да додајем (о задацима).
    А ја волим кад се ти овако обрадујеш. Баш волим!:-)

    Аутор trunsmoitren — 21 Ð�Ð 2012, 21:34

Додај коментар